ISBN: ---
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Наслов: Трагови гостинске обљубе код нашег народа.

Историјска-правна студија

Едиција: Бибилиотека за правне и друштвене науке.

Аутор: Др. Илија М. Јелић.

Предговор: Др. Тома Живановић.

Издавач: Издавачка књижарница Геце Кона.

Година издања: 1931.

Језик: Српски. Ћирилица.

Број страна:158.

Стање: Добро ка одличном. Уредна и чиста. Готово да није отворена, Има једино неки мини потпис. Остало јако добро. Књига је из 1931 године у издању чувеног Геце Кона. Јако ретка на нашем тржишту. Ћирилица. Мек повез. Види слике.

Шифра производа:
С1

О аутору:

др. Илија М. Јелић, Рођен у Краљима код Андри јевице 20. јула 1895. године где је завршио основну школу. Гимназију и студије правних наука завршио је у Београду. На Правном факултету у Београду одбранио је докторску ди сертацију 1924. године под насловом Крвна освета и умир у Црној Гори и северној Албанији. Две године касније ова дисертација ће бити об јављена као трећа књига у оквиру историјско - правне серије „Архива за арбанашку старину, језик и етно- ло-гију“ код угледног београдског издавача Геце Кона, што довољно говори о њеној научној вриједности.

Након одбрањеног доктората у својој земљи Илија М. Јелић ће наредне две године (1924 - 1926) провести у Француској на усавршавању студија кривичног права на Кримино лошком институту у Паризу.

По повратку из Париза његова правничка каријара тече узлазном линијом и убрзаним током: судски писар, судија Трговачког суда, судија Окружног суда, инспектор Министарства правде, секретар Касационог суда.

Смрт га је затекла на положају судије Апелационог суда. Погинуо је несрећним случајем у четрдесет првој години живота под точковима трамваја у Београду 20. маја 1936. године.

За нешто више од једне деценије научног рада Илија М. Јелић је објавио око петнаестак књига и брошура и неколико десетина чланака, огледа и студија. Његов жи вот и рад представљају успешан и плодоносан спој научне, стручне и друштвене дјелатности.

Као научник рано је скренуо пажњу својим радовима из области кривичног права, историје права и правних обичаја. Научна критика је посебно истакла систематичност Јелићевих излагања, оштроумност запажања и познавање народног живота и народних правних схватања. Јелићеве расправе о браколомству (о браколомству с теоријског и практичног гледишта), гостинској обљуби (Трагови гостинске обљубе код нашега народа), снахачења (Правна природа снахачења), ношењу камена о врату (Шта значи камен о врату?), појединим одредбама Грбаљског законика итд, побудили су велику пажњу историчара, правника, етнолога и нерјетко изазиване и жустре полемике.

Јелић је у тим полемикама учествовао не само као правник оштрог пера и проницљивих запажања, већ и као горштак пореклом из краја богатих правних схватања и врстан зналац традиционалне народне културе у целини.

Непролазне су његове заслуге за српску правну етнологију што је, уз остало, објавио и коментарем пропратио Васојевићки закон од дванаест тачака, тај јединствени писани споменик нашег обичајног права. Свом племену био је посветио и рукопис Живот и обичаји Васојевића који је остао недовршен.

Илија М. Јелић је био и активан друштвени радник. Припадао је покрету трезвености и соколском покрету, залагао се за заштиту напуштене деце и отпуштених осуђеника. Чест је гост ондашњих трезвењачких трибина, говори и пише о сузбијању алкохолизма просветним делоовањем у народу, али и законодавним средствима (Законодавне мјере за сузбијање алкохолизма, Соколство и његов циљ), неуморан је поборник побољшања услова живота и рада књижевника у разним казненим установама, њиховог осигурања од несрећних случајева при раду, њихове успјешне ресоцијализације и сл. (Казнени и други заводи Краљевине Југославије, Осигурањеј осуђеника у несрећним случајевима при раду. Рад у казненим заводима, Заштита отпуштених осуђеника и малолетника као социјална потреба и начин њихова извођења).