Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Isidor Bajic - Glas sopran i alt iz `II kola partitura`

Srpsko zanatlijsko pevacko drustvo `Neven`, u spomen osvecenja drustvene zastave

Novi Sad, 1908.
Mek povez, mrlja na gornjem delu, 11 strana.
IZUZETNO RETKO!

Исидор Бајић (Кула, 16. август 1878 — Нови Сад, 15. септембар 1915) био је српски композитор, учитељ, педагог, мелограф и издавач.[1] Основао је и био први директор Музичке школе у Новом Саду, једне од првих таквих институција на тлу Војводине.
Биографија
Биста у школском дворишту у Кули

Гимназију је завршио у Новом Саду, а дипломирао је на Музичкој академији у Будимпешти.[1] Од 1901. до 1915. године радио је у Великој српској православној гимназији у Новом Саду (данас гимназија Јован Јовановић Змај) као учитељ певања и појања, диригент ученичких хорова, гудачког и тамбурашког оркестра, хора СЗПД Невен и организатор Светосавских беседа. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада настао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912). Основао је музичку школу у Новом Саду, 17. октобра 1909. године, после Школе пјенија Александра Морфидиса-Нисиса, прву институцију тог типа на тлу Војводине (Србија).[2]

У скоро свим периодичним часописима и дневној штампи тога времена (Бранково коло, Летопис Матице српске, Застава, Слога) објављивао је текстове из области музике и музичке педагогије (Певање као педагошко средство и корист његова, Како треба учити музику у препарандији и богословији, Наше црквено појање и друге). Низ чланака о Савезу српских певачких друштава проузроковали су оштру јавну полемику са Петром Коњовићем. Покренуо је нотну едицију Српска музичка библиотека и часопис Српски музички лист (у историји српског издаваштва, хронолошки трећи музички лист у Срба). Написао је и објавио два уџбеника: Клавир и учење клавира (1901) и Теорија правилног нотног певања (1904).[3][тражи се бољи извор]

Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама за клавир, хорским делима, комадима са певањем и у опери Кнез Иво од Семберије[1]. Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето 1911. године. Обраћао се лично Лукијану Богдановићу, православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања (1907).[4]
Опус

Циклуси соло песама:
Песме љубави
Албум песама у духу српских народних песама
Српске народне песме из Мокрањчевих руковети
Сељанчице
Јесен стиже дуњо моја
Клавирске композиције:
Албум композиција за гласовир
За Косово-Куманово, за Сливницу-Брегалницу
Српска рапсодија
Камерна дела:
Песма без речи
Pizzicato polka
Романса
Оркестарска дела:
Магла пала
Елегија
Опроштајни поздрав Драги Ружицки
Хорске композиције:
Песма о песми
Ловачки збор
Божествена литургија
Гусларева смрт
Из мога даковања
Из моје градине
Комаде са певањем:
Ђидо
Ракија
Мена
Дивљуша
Опере:
Кнез Иво од Семберије