Tematika: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 382 / 414
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Zlatna knjiga

Sadrži podatke o razvoju sporta kroz istoriju, olimpijskim igrama, slavnim sportistima i najpopularnijim sportovima.


Prvi stanovnici zemlje morali su o svemu sami da se brinu, uzdajući se jedino u svoje ruke i svoju snagu. Tada je vladao nepisan zakon: “ Ko je jači, taj jedino moće da živi“, pa je razumljivo što su ljudi nastojali u tome da budu što snažniji i otporniji. Naročito je bilo teško živeti u ledenom dobu, kada je takoreći cela Evropa, a s njom i najveći deo zemljine površine, bila pokrivena ledenom korom. Čovek je morao da izdrži surovu borbu s prirodom i životinjama…


Ljubomir Vukadinović (Trstenik, 3. januar 1912 — Beograd, 1. mart 1973) je bio novinar i publicista, sportski saradnik. Jedan je od prvih profesionalnih sportskih novinara u Jugoslaviji.

Fudbal je igrao u podmladku BSK (Beogradski sport klub) i Jugoslaviju iz Beograda. Kao devetnaestogodišnjak zbog povrede napustio takmičarski sport i postao sportski saradnik „Politike”. Uz Vojina M.Đorđevića i Boru Jovanovića jedan je od rodonačelnika sportskog žurnalizma u Kraljevini Jugoslaviji. Pažnju čitalaca ”Politike” skrenuo je nadahnutim komentarima različitih sportskih događaja, koje je pratio širom sveta, reportažama dopadljivog stila, osvrtima na istoriju sporta, čak i putopisima, ali i izraženom sklonošću ka produbljivanju tema. Od 1931. urednik je sportske rubrike Politike.

Kao sportski izveštač obišao je sve kontinente osim Australije. Izveštavao je sa Svetskih prvenstava u fudbalu od 1938. do 1970, tri puta sa Letnjih olimpijskih igara i dva puta sa zimskih. Utemeljivši žanr domaćeg sportskog romana, svoj publicistički dar pokazao je beležeći uspomene legendarnog navalnog igrača BSK–a, Blagoja Marjanovića – Moše (1907–1984), „koji je s najviše časti oblačio dres državnog tima”, a koje je „Politika” štampala u trideset nastavaka od 28. 10. do 26. 11. 1934.

Od 1938—1940. sa kolegom novinarem Borivojem Jovanovićem izdavao je Jugoslovensku sportsku reviju, Stručnu biblioteku (pet knjiga) i Stručnu sportsku biblioteku. Tokom okupacije nastavio je novinarsku delatnost u redakciji ”Novog vremena”, zatim ”Obnove” i nedeljniku „Novo vreme – sport”. Kako su njegov profesionalizam i iskustvo bili dovoljna preporuka, a potreba za sportskim novinarima znatna, već 1. 5. 1946. u Matičnoj knjizi redakcije „Politike” bio je zaveden kao urednik sportske rubrike. Njegovo ime se, međutim, neće pojavljivati na stupcima štampe sve do 1947.[1]

Uredio je veći broj godišnjaka Fudbalskog saveza Jugoslavije. Objavio je veći broj knjika posvećenih sportu.

Nosilac je Majske nagrade Saveza organizacije za fizičku kulturu Srbije, Oktobarsku nagradu i nagrade Udruženja sportskih novinara Jugoslavije za unapređenje sportskog novinarstva.