ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Vrlo dobro očuvano!
Autor - osoba Demosten, 384pne-322pne = Demosthenes, 384pne-322pne
Naslov Demostenove Besede / preveo, objasnio i predgovor napisao Jovan Turoman
Vrsta građe govori ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1912
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1912 (Beograd : `Dositije Obradović`)
Fizički opis [4], 166, [1] str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Turoman, Jovan, 1840-1915 = Turoman, Jovan, 1840-1915
Zbirka Srpska književna zadruga ; 145
ISBN (Karton)
Napomene Demostenov život: str. 1-16
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Demosthenes, 384-322 p. n. e. – `Besede`

Demosten (grč. Δημοσθένης, 384—322. pre Hrista) je bio najveći govornik antičke Grčke i istaknuti atinski državnik. Njegovi govori odlikovali su se visokom književno-umetničkom vrednošću i pružali su uvid u politička i kulturna zbivanja u antičkoj Grčkoj tokom 4. veka pre Hrista. Demosten je naučio retoriku proučavajući govore velikih oratora pre njega. U svom prvom govoru pred sudom argumentovano je dokazao da su njegovi staraoci pokrali njegovo nasledstvo. Tada je imao dvadeset godina. Nakon toga počeo je da zarađuje kao logograf (pisac govora) i pravnik. Pisao je govore, koji bi drugi koristili u sudskim parnicama. Zainteresovao se za politiku kao logograf, a tokom 354. pre Hrista držao je svoje prve političke govore. Najproduktivnije godine svog života posvetio je opirući se makedonskoj imperijalnoj ekspanziji. Idealizovao je svoj grad i tokom celoga života nastojao je da obnovi atinsku nadmoć i nastojao je da motivira svoje sugrađane protiv Filipa II Makedonskog. Nastojao je da očuva atinsku slobodu i da uspostavi savez protiv Makedonije. Neuspešno je nastojao da onemogući Filipove planove širenja makedonskog uticaja na jug i osvajanja cele Grčke. Nakon Filipove smrti Demosten je imao vodeću ulogu prilikom atinske pobune protiv novoga makedonskoga kralja Aleksandra Makedonskoga. Međutim njegovi napori bili su bezuspešni, pa je usledila gruba makedonska reakcija. Nakon Aleksandrove smrti Aleksandrov naslednik u Grčkoj Antipatar poslao je svoje ljude da uhapse Demostena, ali Demosten je sam sebi oduzeo život da bi izbegao hapšenje.
Rani život (384-355. pre Hrista)
Porodica, obrazovanje i lični život
Rođen je 384. pre Hrista. Njegov otac, koji se isto zvao Demosten, bio je bogati kovač mačeva. Demostenov politički suparnik Eshin govorio je da je Demostenova majka bila poreklom Skitkinja, ali to nije sigurna činjenica. Demosten je kao sedmogodišnjak postao siroče. Njegovi zakoniti staraoci pokradali su njegovo nasledstvo.
Kada je postao punoletan 366. pre Hrista tražio je da se pokažu računi kako su njegovi staraoci brinuli o njegovu nasledstvu. Prema Demostenu računi su pokazali da su oni loše upravljali njegovim nasledstvom. Otac mu je ostavio blizu 14 talanata ( 1 talanat =26 kilograma srebra). Međutim staraoci su mu ostavili samo kuću, 14 robova i 30 mina, tj. pola talenta. Demosten je zbog toga tužio staraoce da bi povratio svoju očevinu. Održao je ukupno pet govora u tom sudskom sporu. Tri govora je održao protiv Afoba između 363. i 362. pre Hrista ( Protiv Afoba). Dva govora je održao protiv Ontenora između 362 i 361. pre Hrista. Sud je dosudio da je Demosten oštećen za deset talanata. Kada je okončan sudski spor uspeo je da vrati samo deo nasledstva.
Od 366. do početka suđenja 364. pre Hr. pokušavao je da se vansudski nagodi sa staraocima. U to vreme Demosten se pripremao za suđenje i unapređivao je svoju oratorsku veštinu. Na njega je veliki uticaj imao Kalistrat iz Afidne, koji je u to doba dobio jedan značajan sudski spor. Prema Plutarhu Demostenov učitelj retorike bio je Isaija.
Karijera logografa
Demosten je postao profesionalni parničar i logograf. Pisao je govore, koji bi se koristili u privatnim sudskim parnicama.Bio je toliko uspešan da je brzo dobio bogate i moćne klijente. Atinski logograf mogao je da ostane anoniman. Eshin je optuživao Demostena da je otkrivao argumente svojih klijenata protivnicima. Kao jedan takav primer Eshin je pomenuo govor, koji je Demosten pisao za bogatog bankara Formiona. Nakon toga odao je neke tajne Formionovm protivniku Apolodoru, koji je tražio smrtnu kaznu za Formiona. Plutarh isto tako pominje slučajeve gde je Demosten bio nečastan.
Rani period političkog života (354–350. pre Hrista)
Uvežbavanje govora
I pre nego što je napunio 21 godinu 363. pre Hrista Demosten je pokazao interes za politiku. Tokom 363, 359 i 357. pre hr. Demosten je preuzeo dužnost trijerarha, pa je morao o svom trošku da opremi triremu. Godine 348. pre Hrista uzeo je dužnost horega plaćajući sve troškove skupih pozorišnih predstava.
Prema Plutarhu, kada se Demosten prvi put obraćao ljudima rugali su mu se zbog stila dugih rečenica i zbog toga što je preterivao formalnim argumentima. Neki građani su međutim prepoznali njegov talent. Kada je razočaran napustio narodnu skupštinu jedan stari čovek Eunom ohrabrio ga je rekavši da njegov izgovor podseća na Periklea. Kao dečak Demosten je imao govornu manu. Međutim on je discilinovano vežbao da bi prevladao taj nedostatak i popravio izgovor. Radio je na dikciji, glasu i mimici.
Pojačana politička aktivnost
Između 354. i 350. pre Hrista Demosten je nastavio da se privatno bavi pravom, a u isto vreme pojačano se uključio u politički život. Tokom 355. pre Hrista napisao je Protiv Androtiona, a 354. pre Hr. Protiv Leptina. U govorima Protiv Timokrata i Protiv Aristokrata zalagao se za uklanjanje korupcije. Osuđivao je korupciju kao nečasnu ili kao meru koja narušava atinsku tradiciju. U njegovim govorima mogu da se nađu rani njegovi pogledi na vanjsku politiku, kao što je značaj mornarice, saveza i nacionalne počasti.
Tokom 354. pre Hrista održao je prvi politički govor O mornarici, u kome je predložio reforme da bi se bolje finansirala atinska mornarica. Tokom 352. održao je govore Za Megapolitance i O slobodi Rođana. U oba govora optuživao je Eubula, najmoćnijega atinskog državnika u periodu od 355. do 342. pre Hr. Eubul je bio protiv intervencija i mešanja u unutrašnje stvari drugih grčkih državica, a Demosten se protivio takvoj politici.

Iako njegovi rani govori nisu bili uspešni ipak se Demosten istakao kao značajan političar i raskinuo je sa Eubulovom strankom, u kojoj je bio i Eshin. Postavio je osnove za svoj budući politički uspeh i za svoju partiju. Tokom 351. pre Hrista Demosten se osetio dovoljno jak da izrazi svoj stav povodom najvažnijeg predmeta atinske vanjske politike, a to je bilo pitanje koji stav Atina da zauzme prema Filipu II Makedonskom.
Sukob sa Filipom II Makedonskim
Prva Filipika i Olintske besede (351–349. pre Hr)
Većina velikih Demostenovih govora bila je usmerena protiv Filipa II Makedonskog. Atina je formalno bila u ratu sa Makedonijom od 357. pre Hrista, kada je Filip bio zauzeo Amfipolj i Pidnu. Demosten je 352. pre Hr. rekao da je Filip najveći atinski neprijatelj. Tokom 352. pre Hrista Atinjani su uspešno sprečavali prolaz makedonske vojske kroz klanac Termopile. Međutim makedonska pobeda nad Fokidom u bici na Kročkom polju šokirala je Demostena. Tema Prve Filipike bila je spremnost na rat i teorički fond. Demosten je pozivao Atinjane da poduzmu akciju, da opreme manju flotu i manju vojsku, koja bi bila stacionirana na osrvima ispod Makedonije i mogla bi promptno da reaguje. Od tada sve do 341. pre Hrista svi Demostenovi govori pozivali su Atinjane na otpor protiv Filipa. Filip II Makedonski je 349. pre Hrista napao atinskog saveznika Olint. U svoja tri govora posvećena Olintu (Olintske besede ) Demosten je kritikovao Atinjane i pozivao ih da pomognu Olintu. Vređao je Filipa nazivajući ga varvarom. Međutim Atinjani nisu pružili nikakvu pomoć Olintu, nego su se upleli u beskoristan rat na Eubeji.
Slučaj Midije (348. pre Hr.)
Bogati Atinjanin Midija javno je 348. pre Hr. ošamario Demostena. Demosten je u to vreme bio horeg na velikim Dionizijevim svečanostima. Midija je bio Eubulov prijatelj i podržavao je neuspešan pohod na Eubeju. Bio je stari Demostenov neprijatelj, još od 361. pre Hrista, kada je pokušao da otme Demostenu kuću. Demosten je pokrenuo parnicu protiv Midije i napisao je govor Protiv Midije. Taj govor daje značajne informacije o atinskim zakonima toga doba. Istakao je da demokratska država nestaje ako bogati i beskrupulozni podriju vladavinu zakona. Naglasio je da građani imaju vlast. Ipak Demosten je odustao od parnice zbog političkih razloga, a Eshin je tvrdio da je Demosten odustao kada je primio mito.
Filokratov mir (347–345 pre Hr.)
Filip II Makedonski je 347. pre Hrista zauzeo Olint, srušio ga do temelja. Nakon toga osvojio je celu Halkidiku i pokorio je celi Halkidički savez. Nakon makedonskih pobeda Atina je tražila mir. Demosten je bio među onima, koji su se zalagali za kompromis sa Makedonijom. Tokom 347. pre Hrista Atinjani su poslali delegaciju u Pelu u Makedoniji da bi se sa Makedonijom sklopio mirovni sporazum. U delegaciji su bili Demosten, Eshin i Filokrat. Narodna skupština prihvatila je mirovne uslove, koje je Filip nametnuo. Atinjani su se prvi zakleli u mirovni sporazum. Međutim kada je atinska delegacija stigla u Pelu da bi dobila od Filipa zakletvu na mirovni sporazum, Filip je ratovao protiv tračkog kralja Kersoblepta. Filip je očekivao da će sve ono što zauzme pre zakletve moći i da zadrži, jer po sporazumu svaka strana je zadržavala ono što poseduje. Demosten je zahtevao da atinsko izaslanstvo potraži Filipa u Trakiji i da tako spreči da on zaume mnogo teritorija, bitnog i za Atinu. Kada se Filip vratio iz pohoda i zakleo se u Filokratov mir Demosten je optužio ostale izaslanike da su primili mito. Odmah nakon zaključenja Filokratovog mira Filip je prošao kroz Termopile, pokorio je Fokidu i okončao Treći sveti rat. Do Filokratova mira Atina je bila saveznik Fokide, ali nakon zaključenja mira nije pomogla Fokidi. Uz pomoć Tebe i Tesalije Makedonije je preuzela kontrolu glasova Fokide u Amfiktionskom savezu. Atinjani su se malo protivili, a onda su konačno prihvatili ulazak Makedonije u veće Amfiktionskog saveza.
Duga i Treća Filipika (344–341. pre Hr.)
Demosten je 344. pre Hrista putovao na Peloponez da bi što je moguće više gradova odvojio od makedonskog uticaja. Međutim njegovi napori uglavnom su bili bez nekog uspeha. Većina Peloponežana smatrala je Filipa garantom njihove slobode, pa su poslali zajedničko izaslanstvo u Atinu da bi se žalili zbog Demostenovih aktivnosti. Demosten je kao odgovor na to napisao Drugu Filipiku, u kojoj je napadao Filipa. Protiv Eshina napisao je 343. pre Hrista govor `O lažnoj ambasadi`. Eshina je optužio za veleizdaju, a Eshin je tada jedva izbegao osudu. Porota je imala 1.501 član, a glasova za oslobađanje bilo je samo 30 više od glasova za optužbu.
Makedonska vojska je 343. pre Hrista bila na pohodu u Epiru, a 342. pre Hrista u Trakiji. Treća Filipika Sa Atinjanima je pregovarao i o amandmanu na Filokratov mir. Kada se makedonska vojska približavala Hersonezu (Galipoljsko poluostrvo), koji je bio od strateške važnosti za Atinu došlo je do sukoba atinskih kolonista i grada Kardije. Filip je podržavao Kardiju. Zbog toga je atinski general Diopit poharao obalni pojas Trakije, koji je bio pod kontrolom Makedonije. Filip je bio besan zbog tih poteza, pa je tražio od Atine da opozove Dioplita. Sazvana je narodna skupština. Promakedonska stranka tražila je da se Dioplit opozove, ali Demosten je održao govor O Hersonezu i nagovorio je Atinjane da ne smenjuju Dioplita.
Tokom 342. pre Hrista napisao je Treću Filipiku, koja se smatra njegovim najboljim političkim govorom. Zahtevao je odlučnu akciju protiv Filipa. Demosten je tada dominirao atinskom politikom i bio je sposoban da značajno oslabi Eshinovu promakedonsku stranku.
Bitka kod Heroneje (338. pre Hrista)
Demosten je 341. pre Hrista bio poslan u Bizant, gde je pokušavao da obnovi savez sa Atinom. Zahvaljujući Demostenovim diplomatskim manevrima Abidos je postao atinski saveznik. Takav razvoj situacije naljutio je Filipa. Atinska skupština je opozvala mirovni sporazum sa Makedonijom. Filip je 339. pre Hrista krenuo u pokušaj osvajanja južne Grčke. Za vreme zasedanja Amfiktionskog veća Filip je optužio Lokrane iz Amfise da su počinili svetogrđe i predložio je sazivanje kongresa Amfiktionskog saveza da bi se odredila kazna za Lokrane. Eshin se složio sa Filipovom ocenom da su Lokrani počinili svetogrđe i naglasio je da bi i Atina trebala učestvovati na tom kongresa. Demosten se usprotivio Eshinovoj inicijativi, tako da Atina nije učestvovala. Prvi vojni pohod protiv Lokrana nije bio uspešan, pa je na letnom zasedanju Amfiktionskog veća zapovedništvo saveza povereno Filipu. Tokom zime 339/338. pre Hrista Filip II Makedonski prošao je kroz Termopile, ušao u Amfisu i pobedio Lokrane. Nakon te značajne pobede Filip je brzu ušao u Fokidu 338. pre Hrista. Nakon toga krenuo je jugoistočno i zauzeo je Elateju i obnovio je gradske utvrde.
U isto vreme Atina je krenula da osniva savez sa Eubejom, Ahajom, Korintom, Akarnanijom i drugim državama Peloponeza. Najpoželjniji saveznik za Atinu bila je Teba. Da bi osigurali savez sa Tebom Atinjani su poslali Demostena. I Makedonci su poslali izaslanika u Tebu, ali Demosten je bio uspešniji i obezbedio je savez Tebe i Atine. Da bi osigurala savez sa Tebom Atina je morala da pristane
da Teba kontroliše Beotiju,
da Teba zapoveda zajedničkim snagama na kopnu, a Atina i Teba zajednički na moru
da Atina plaća dve trećine troškova pohoda
Dok su se Atina i Teba pripremali za rat Filip je pokušao da umiri svoje neprijatelje, pa je predložio novi mirovni sporazum. Nakon nekoliko manjih okršaja dve strane, u kojima su Atinjani bili pobednici Filip je izazvao Tebance i Atinjane u veliku bitku kod Heroneje, u kojoj je pobedila Makedonija. Demosten je učestvovao u bici kao obični hoplit. Filip je toliko mrzio Demostena da mu se podrugivao nakon bitke.
Poslednje političke inicijative i smrt
Sukobi sa Aleksandrom Makedonskim
Nakon Heroneje Filip je veoma surovo kaznio Tebu. Atinjani su se predali. Međutim prema Atinjanima je bio popustljiv. Demosten je ohrabrio Atinjane da bolje utvrde Atinu i tada je održao Posmrtni govor. Filip je 337. pre Hrista oformio Korintski savez, konfederaciju grčkih država pod njegovim vođstvom. Nakon toga vratio se u svoju prestolnicu Pelu. Filip II Makedonski je bio ubijen tokom 336. pre Hrista za vreme venčanja njegove ćerke Kleopatre i Aleksandra I od Epira . Filipa je ubio Pausanija, jedan od kapetana njegove garde. Makedonsko plemstvo i vojska proglasili su Aleksandra Makedonskog za novoga kralja. Grčki gradovi poput Atine i Tebe dočekali su taj trenutak kao priliku za ponovno sticanje pune nezavisnosti. Demosten se veselio Filipovoj pogibiji i on je bio kolovođa pobune. Demosten je poslao izaslanstvo Atalu, koga je smatrao za Aleksandrova protivnika. Ipak Aleksandar Veliki je brzo reagovao i brzo je pokorio Tebu. Kada su Atinjani saznali da se novi kralj tako brzo pojavio u Beotiji molili su za milost. Aleksandar oprostio svima, koji su učestvovali u pobuni.
Nakon smirivanja pobune na jugu Aleksandar je krenuo 335. pre Hrista u pokoravanje Tračana i Ilira. Dok je ratovao na severu sa Tračanima i Ilirima ponovo je izbila pobuna na jugu. Teba i Atina su se pobunile, jer su čuli glasine da je Aleksandar Makedonski poginuo. Persijski car Darije III finansirao je pobunu grčkih gradova protiv Makedonije. Demosten je tada navodno primio 300 talanata za Atinu. Aleksandar je ponovo brzo reagovao. Teba je bila sravnjena sa zemljom, a njena teritorija je podeljena između beotskih gradova. Tebanci su prodani u roblje. Pred Aleksandra je izašla atinska delegacija, koju je predvodio Fokion. Fokion je nagovorio Aleksandra da odustane od zahteva za proterivanjem vođa antimakedonske struje u Atini, a posebno Demostena.
O kruni
Iako nije bilo uspešnog otpora protiv Filipa i Aleksandra Atinjani su još uvek cenili Demostena. Orator Ktesifon je 336. pre Hrista predložio da se Demosten nagradi zlatnom krunom za svoje zasluge za Atinu. Taj predlog postao je političko sporno pitanje, pa je Eshin 330. pre Hrista tužio Ktesifona da se koristio legalnim nezakonitostima. U svom briljantnom govoru O kruni Demosten je uspešno obranio Ktesifona i napao je one, koji se zalažu za mir sa Makedonijom. Demosten se nije kajao zbog svojih dela i politike i inzistirao je da je konstantan cilj njegove politike čast i uspon Atine. Pobedio je Eshina uz pomoć govora `O kruni`.
Slučaj Harpal
Aleksandar Makedonski je Harpalu poverio veliko blago. Proneverio je mnogo novca, koji mu je bio poveren na čuvanje. Zbog toga je pobegao u Atinu 324. pre Hrista. Pošto se sklonio u Atinu sa svojim brodovima i bogatstvom odmah su oratori počeli da od njega traže novac, a sa druge strane da mole Atinjane da ga spasu. Demosten je savetovao da ga isteraju iz Atine, jer se bojao da će grad ući u rat zbog nepotrebna razloga. Harpala su pritvorili iako se Hiperid protivio toj meri. Narodna skupština je na Demostenov predlog preuzela kontrolu nad Harpalovim novcem. Novac je nadzirao komitet na čelu sa Demostenom. Kada je komitet prebrojao novac ustanovili su da je tu samo pola novca od iznosa, koji je Harpal prijavio. Ipak odlučili su da ne prijave manjak. Kada je Harpal pobegao Areopag je vršio istragu i tada su optužili Demostena da je uzeo 20 talanata. Tokom suđenja Demostenu Hiperid je govorio da Demosten nije prijavio ogromni manjak, jer ga je Harpal podmitio. Demosten je bio kažnjen novčanom kaznom od 50 talanata i zatvorom, ali uspeo je da pobegne iz zatvora. Ostaje nejasno da li optužbe protiv njega bile istinite. Dok je Demosten bio u egzilu umro je Aleksandar Makedonski 323. pre Hrista. U svakom slučaju Atinjani su pomilovali Demostena i pozvali ga da se vrati.
Lamijski rat
Nakon Aleksandrove smrti Demosten je ponovo nagovarao i poticao Atinjane da potraže nezavisnost od Makedonije. Izbio je Lamijski rat. Leosten je opsedao Antipatra u Lamiji. Demosten je poticao grčke države da uđu u savez protiv Makedonije. U bici kod Kranona (6. avgust 322. pre Hrista) Antipater i Krater su porazili grčke državice i okončali Lamijski rat. Makedonski garnizon je ponovo došao u Munihiju. Antipatar je tražio od Atinjana da mu između ostalih predaju i Demostena i Hiperida. Atinska narodna skupština je odgovorila na makedonski zahtev, pa je osudila najistaknutije antimakedonske agitatore na smrt. Demosten je potražio utočište u Posejdonovu hramu na ostrvu Kalauriji. Antipatar je poslao Arhiju , koji je našao Demostena i obećavao mu je blag postupak. Demosten ga je zamolio da napiše pismo i tada se otrovao. Kratko vreme nakon njegove smrti Atinjani su mu podigli bronzani spomenik.

Literatura
Plutarh,Demosten
Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
Protiv Aristokrata
O kruni
Za Megapolitance
Za slobodu Rođana
o mornarici
Prva Filipika
Druga Filipika
Treća Filipika
Prvi govor o Olintu
Drugi govor o Olintu
Treći govor o Olintu
O miru
O Hersonezu
O ambasadi
Protiv Midije
Protiv Androtiona
Protiv Timokrata
MG48