ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

odlično očuvana
dopunjeno izdanje
jako retko u ovom stanju

mozda na par mesta samo blago podvuceno grafitnom olovkom kao sto je uslikano


Stanoje Stanojević se dotiče svih oblasti srpske istorije. Svojim delom nije se poveo uticajem političkog trenutka vremena kada je nastala, početak XX veka, i time izbegao zamku da izgubi vezu sa opštim stanjem prošlosti srpskog naroda razasutog u dve nacionalne države i dva višenacionalna carstva.“

drugo izdanje, popravljeno i popunjeno

I. Балканско Полуострво пре доласка Словена
II. Колонизација Словена на Балканском Полуострву
III. Прве српске државе
IV. Зета као политички центар српскога народа
V. Борба Зете и Рашке о превласт
VI. Снажење српских држава
VII. Превласт српскога народа на Балканском Полуострву
VIII. Борба српскога народа с Турцима
IX. Српски народ под Турцима
X. Борба српскога народа против Турака и против Аустрије
XI. Културни и политички препорођај српскога народа
XII. Културно јединство српскога народа
Додатак библиографији
Поговор првом издању
Поговор другом издању

knjiga je dobro očuvana
prekoričena je u tvrd povez a naslovna strana je sačuvana i zalepljena na prvu praznu stranicu kao što se vidi na slici

Stanoje Stanojević (Novi Sad, 12/24. avgust 1874 — Beč, 30. jul 1937) je bio srpski istoričar, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
Učestvovao je u Balkanskim ratovima i bio u štabu Dunavske divizije I poziva, a u Prvom svetskom ratu u štabu Moravske divizije, takođe I poziva. Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije odlazi u Petrograd gde je izabran za profesora univerziteta na kome predaje dva semestra. Od 1917. godine drži predavanja u Parizu na Sorboni a 1918. tokom letnjeg semestra na Univerzitetu u Londonu. Sve vreme Prvog svetskog rata Stanojević se aktivno zalaže za srpsku stvar, pa 1915. godine pokreće biblioteku „Savremena pitanja“ i kao prvo objavljuje svoj spis „Šta hoće Srbija?“ u Nišu 1915. godine.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji učestvovao je kao član Istorijsko-etnografske sekcije.
Već za vreme svoga boravka u Carigradu je započeo rad na delu Vizantija i Srbi, koje je bilo široko zamišljeno, ali od koga su izišle samo dve knjige. Iako je dao nekoliko veoma dobrih istraživačkih radova, naročito u mladosti. Stanojevića uglavnom karakteriše odličan prikazivački dar.

Napisao je više dela iz srpske istorije: Vizantija i Srbi, „Sveti Sava“, Studije o srpskoj diplomatici, Istorija srpskoga naroda, O južnim Slovenima u VI, VII i VIII veku i druga.

Posebno je značajna njegova Istorija srpskoga naroda (Beograd 1908), koja je bila jedna od prvih knjiga sa tom tematikom. Prethodila joj je samo Istorija srpskoga naroda Lj. Kovačevića i Lj. Jovanovića, izdata u dva toma od kojih je prvi izašao u dve knjige 1890. i 1891. (kasnije su izašle obe u jednoj knjizi, 1893), a drugi tom (prva knjiga) 1891. a kasnije oba dela 1894. Jirečekova Istorija Srba se sastojala iz četiri celine od kojih je samo prva objavljena 1911. (politička istorija do 1371) dok su druge tri objavljene 1922. i 1923. (istorija do 1537. i kulturna istorija u dve sveske). Danas se Jiričekova istorija štampa uglavnom u dve knjige (Politička istorija do 1537. i Kulturna istorija).

Stanoje Stanojević bio je osnivač je Istorijskog društva u Novom Sadu, a od 1928. bio direktor njegovog Glasnika. Takođe je bio i predsednik Jugoslovenskog istorijskog društva i direktor Jugoslovenskog istorijskog časopisa (1935—1937).

istorija srpskog naroda istorija srba srpska istorija srbije xix vek srednji vek antikvarne knjige retke knjige jiricek feliks kanic