Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Srbadija - Casopis za zabavu i pouku - ukoriceni komplet casopisa .
U kompletu su brojevi :
Sveska prva 1881 godina ,
Sveska druga 1881 godina ,
Sveska treca 1881 godina ,
Sveska cetvrta 1881 godina ,
Sveska peta 1881 ,
Sveska sesta 1881 ,
Sveska sedma 1881 ,
Sveska osma 1881 ,
Sveska deveta 1881 ,
Sveska deseta 1881 ,
Sveska 11 i 12 1881 ,
Sveska prva 1882 ,
Sveska druga 1882 ,
Sveska treca 1882 ,
Sveska cetvrta 1882 ,
Sveska peta i sesta 1882 ,
Sveska sedma ,
Sveska osma i deveta ,
Sveska prva 1883 ,
Sveska druga 1883 i
Sveska treca 1883 .

Србадија. Часопис за забаву и поуку је био српски периодични часопис који је излазио у Београду (1881—1883) једном месечно, сваког 15. дана у месецу, у свескама у 6 табака у кварт формату. Часопис су покренули браћа Ћурчић (Петар и Стеван), да би после двогодишњег излажења уређивање преузели Ђорђе Поповић-Даничар и Драгутин Илић.[1] Према Велибору Глигорићу, Србадија је имала потенцирано обележје патриотског, националистичког листа посвећеног Српству.[2] Почела је излазити у времену обележеном по веома богатој издавачкој делатности у периодици, од које вреди истаћи Летопис, Јавор, Отаџбину, Српску зору, Српске илустроване новине, Побратимство, Вечерњачу и др.[3] Међутим, како истиче Душан Иванић, то је уједно и време малаксавања српских периодичних издања у Бечу и брзог гашења неких од новопокренутих гласила.[4] Како указује Димитрије Вученов, Србадија је заузимала посебно место међу поменутим часописима, јер је била донекле повезана са српском књижевном периодиком у Бечу и Новом Саду. Ту повезаност поменути објашњава личношћу главног уредника Стевана Ћурчића и његовог наследника Ђорђа Поповића-Даничара. Иза обојице је стајало искуство стечено уређивањем истоимене периодике из Беча Србадије, односно новосадског часописа Данице (по којој је, иначе, Поповић добио свој надимак). Отуда потиче и та двојност у београдском часопису, мешавина традиционалнога и новога, коју су из поменутих средина унела ова двојица уредника. Према томе, како закључује Вученов, Србадија представља часопис прелазног карактера и књижевне толераниције, али исто тако заузима нејасно и недовољно одређено место у опредељивању према књижевним школама и правцима, идејама и схватањима.