Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Voljeni Osho
Teozofi su spominjali različite grupe učitelja koji su telesno ili, čak, bestelesno prisutni. Koliko
grupa postoji danas? Ko su te ezoterijske grupe i kako one utiču na tragače i na kretanja u svetu?
Molimo Te da nam nešto kažeš o Svom odnosu sa tim ezoterijskim grupama učitelja.
Duhovno znanje se suočava sa mnogim teškoćama. Prva te-škoća je u tome što ne može da se
izrazi na odgovarajući način. Svako ko nešto zna, nije u stanju da to tačno izrazi. Znanje nije
lako preneti. Neko nešto zna, postoje tragači koji žele da saznaju, ali znanje ne može da se
prenese. To što vi hoćete da saznate i postoji neko ko je sposoban da kaže ne znači da je prenos
moguć. Sama priroda duhovnog znanja je takva da kad pokušate da ga iskažete, istog trenutka
osetite da ne možete da ga izrazite. Ezoterične grupe su potrebne da bi znanje moglo da se iskaže
i prenese.
Ezoterična grupa je posebno pripremljena grupa za primanje određenog sistema znanja. Možemo
se poslužiti poređenjem: Ajnštajn je više puta potsećao na činjenicu da u svetu postoji najviše
petoro ljudi sa kojima može da komunicira. On je mislio pritom na matematiku, a ne na duhovno
znanje. Međutim, to je bila činjenica – čak ni sa petoro ljudi Ajnštajn nije mogao bez teškoća da
razgovara. Ajnštajn je u matematici dosegao same vrhove pa nije mogao da razgovara služeći se
običnim matematičkim simbolima.
Čak i da je Ajnštajn pokušao da prenese svoje znanje, vi bi čuli šta govori ali ga ne bi razumeli,
budući da čuti ne znači i razumeti. Ako ne razumete, vrlo je verovatno da ćete pogrešno
razumeti, zato što u prostoru od razumevanja do nerazumevanja postoji nešto između, fenomen pogrešnog razumevanja. Niko nije spreman da prihvati da nije razumeo. Tamo gde izostane
razumevanje, ne znači da postoji nerazumevanje. U devedeset od sto slučajeva to znači pogrešno
razumeti, zato što niko nije spreman da kaže da nije razumeo. Svako će reći da razume, a
posledica je pogrešno razu-mevanje.
Matematika nije ezoterično znanje i ne dotiče se neizrecivog. Matematika postoji pet hiljada
godina, hiljade i hiljade umova je naučilo matematiku. Na svakom univerzitetu širom sveta
predaje se matematika, uči se čak i u osnovnim školama. I pored toliko mnogo vežbe, tako
mnogo znanja, pored tolikih katedri na tako velikom broju univerziteta na kojima se predaje,
Ajnštajn ipak kaže, “Postoji samo šest osoba kojima mogu da prenesem ono što znam.” Ako vam
je to jasno, onda možete da razumete kakve se teškoće javljaju u prenošenju duhovnih iskustava.
Pod ezoterijskom grupom se podrazumeva i grupa posebno pripremljena za određenog učitelja –
budući da je to redak fenomen. Buda se dogodi tek svakih nekoliko hiljada godina, a kad se
dogodi neće biti u stanju da komunicira. Buda će postojati, svet će postojati, ali neće imati
nikakvog značaja. Buda ne može neposredno da komunicira, zato postoji ezoterijska grupa, zato
se priprema odre-đena grupa. Grupa se priprema na takav način da bude u stanju da dela kao
posrednik između Bude i sveta. Posebna grupa se posebno priprema da razume Budu i potom
Budu tumači svetu, zato što između Bude i sveta postoji takav jaz da ga niko ne bi razumeo.
Važno je da se ovde setimo Isusa. Isusu je bilo teško zato što nije postojala ezoterijska grupa.
Buda nije patio zato što je postojala ezoterijska grupa. Isus je morao da bude raspet zato što je
jaz bio toliki da obični ljudi nisu bili u stanju da ga razumeju. Oni su ga pogrešno razumeli – to
je moralo da se dogodi zato što nije postojala posredujuća grupa između Isusa i običnog sveta.
Nije postojao posrednik i Isus je patio. U Indiji nisu patili ni Buda ni Mahavira; nijedan nije
raspet. Bili su jednako sposobni kao Isus, ali Isus je morao da bude raspet zato što nije postojala
ezoterijska grupa. Pogrešno razumevanje je bilo neminovna posledica. Sve šta je Isus govorio
bilo je pogrešno shvaćeno.
Isus je, svakako, imao sledbenike, ali sledbenike među običnim ljudima. Svi njegovi glavni
učenici su poticali iz naroda, nisu prošli nikakvu ezoterijsku pripremu. Luka i Toma su bili
seljaci iz običnog i neobrazovanog sloja društva. Oni su voleli Isusa, oni su ga osećali, ali ni oni
nisu mogli da ga razumeju. Postoje mnogi primeri krajnje detinjastih pitanja. Na primer, neki
učenik pita Isusa, “Kakav će biti naš položaj u Božijem carstvu? Ti ćeš stajati pored Boga – gde
ćemo biti mi? Kakav će biti naš položaj?” Nisu mogli da shvate šta je on podrazumevao pod
carstvom Božijim. Bili su obični ljudi.
Ezoterijska grupa ne može da se stvori odjednom. Buda se dogodi odjednom, ali ta grupa ne
može da se stvori odjednom. Zato zemlje koje imaju duhovnu tradiciju dugu hiljadama godina
poseduju ezoterijske grupe koje se nadovezuju u nizu. Svaki put kad se dogodi Buda grupa počne
da radi.
Ašoka je stvorio grupu koja još uvek postoji – grupu od devetoro ljudi. Kad neko umre, drugi ga
zameni, pa grupa još uvek postoji. Kad neko umre, preostalih osam bira jednog ko će ga
zameniti. Ta osmorica će ga pripremiti, tako se učenje nastavlja. Ljudi se menjaju, ali grupa
ostaje, čak i danas postoji, zato što se očekuje Budina reinkarnacija. On može da dođe svakog
trenutka. Grupa ne može da se stvori odjednom kad Buda dođe, zato što se grupa ezoterijskih
adepta stvara dugotrajnom pripremom i disciplinom. To nije izne-nadni događaj.
Grupe su se osnivale često. Ponekad traju pa nestanu. Povremeno traju izvesno vreme pa se
zatim izgube, zato što nailaze na mnoge teškoće. Postoje mnoge teškoće! Ezoterijska grupa
Ašokine devetorke još uvek traje zato što postoje mnogi uslovi koji po-državaju njen opstanak.
Jedan od njih je što nikad ne uspostavlja vezu sa svetom. Postoje druge grupe kao posrednici.
Grupa od devet adepta ostaje nepoznata, skrivena, nikad ništa ne možete da saznate o njoj. Svako
ko se inicira u tu grupu, istog trenutka kad se inicira nestaje iz vašeg sveta – nestaje u potpunosti.
Ništa o njemu ne možete da saznate, grupa može da opstane u anonimnosti.
Ta grupa ima mnoge ključeve i metode. Ona radi na mnogo načina služeći se tim ključevima i
metodama. To je grupa čiji su članovi u fizičkim telima, živi su baš kao i mi. Ako je neko
jednom bio član ove grupe, u sledećem životu ne može ponovo da bude izabran u krug
devetorice. Tada će on raditi kao veza izmežu grupe i naroda. Oni čine drugi krug oko
devetorice, veći krug, budući da je veliki broj ljudi bio član grupe. Oni su Budu upoznali
neposredno, oni su upoznali adepte ezoterijske grupe neposredno. Oni su tako iskusni da mogu
da borave među ljudima i nastave da rade sa grupom. Ali, oni nisu više njeni članovi. Čak i kada
se neko iz te grupe ne rodi na Zemlji, ako nema fizičko telo, ako ostane u bestelesnom
postojanju, on i dalje nastavlja da radi.
Postoji ogroman broj adepta koji nisu u fizičkom telu a nastavljaju da rade. Teozofi ih nazivaju
gospodarima – kao što je Gospodar Kut Humi. Sva imena su izmišljena, ali se odnose na
određenu ličnost, pojedinca. Ime je izmišljeno, ali se odnosi na određenu neutelovljenu dušu koja
pomaže.
Učitelj K.H., jedan od najdrevnijih adepta Ašokinog kruga devetorice, osnovao je pokret
Teozofa. Oni pokušavaju da stvore okolnosti u kojima bi buduća inkarnacija Bude bila moguća.
To rade zato što je Buda rekao da će se ponovo roditi posle dvadeset i pet vekova i da će njegovo
ime biti Mejtreja. A prosvetljena ličnost kao što je Gautama Buda je sposobna da zna ko će biti
prosvetljen posle dvadeset i pet vekova. Buda je stoga predskazao, a za taj događaj Ašokin krug
devetorice radi vekovima. Sada se vreme približava. Stoga je pokret Teozofa bio samo priprema.
Nije uspeo, eksperiment je pretrpeo neuspeh. Oni su eksperimentisali sa troje ili četvoro ljudi
pokušavajući da ih učine vozilima za Mejtrejino spuštanje, ali je eksperiment propao. Nešto ili
neko je izostao. Eksperiment je bio na pragu uspeha i nešto se dogodilo.
Krišnamurti je bio spreman, potpuno spreman da postane vozilo. Sve je bilo spremno. Došao je
do propovedaonice da se preda i postane tako prazan da Mejtreja može da dođe. Ali u
poslednjem trenutku on je odbio da se preda. Niko u njegovoj okolini nije mogao pomisliti da će
se to dogoditi. Nije čak bilo ni nagoveštaja da će Krišnamurti pri zadnjem koraku pasti i vratiti
se. I zato je on posle toga, posle tog događaja, neprekidno tokom svog života, punih četrdeset
godina, isticao individualnost: “Budite pojedinac!”


Radžniš Ošo (11. decembar 1931—19. januar 1990.), indijski je govornik i vođa pokreta Radžniš. Tokom svog života se smatrao kontroverznim novim vođom verskog pokreta i mistikom. Šezdesetih godina prošao je kroz Indiju kao javni govornik i bio je kritičar socijalizma, Mahatme Gandija i Hindu religiozne ortodoksije. Zagovarao je mnogo opušteniji stav prema ljudskoj seksualnosti. [1]

Godine 1970. Radžniš je provodio vreme u Mumbaju, iniciranjem sledbenika poznatih kao `neosanjasini`. Tokom ovog perioda proširio je svoja duhovna učenja i svojim diskursima davao originalan uvid u tradicionalne verske spise, mistika i filozofa iz celog sveta. Godine 1974. Radžniš se preselio u Punu gde su osnovana fondacija i ašram, kako bi ponudili različite `transformacione alate` za indijske i međunarodne posetioce.

Godine 1981. napori koji su se fokusirali na aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama i Radžnišu prebacili su se u objekat poznat kao Radžnišpuram u okrugu Vosko u Oregonu. Skoro odmah pokret je ušao u konflikt sa stanovnicima okruga i državnom vladom, a niz pravnih bitaka vezanih za izgradnju ašrama i nastavak razvoja ograničio je njegov uspeh. 1985. godine, nakon istrage o teškim zločinima, uključujući bioteroristički napad salmonelom 1984. i pokušaj ubistva američkog državnog tužioca Čarlsa H. Tarnera, Radžniš je tvrdio da je njegov lični sekretar Ma Anand Šila i njene bliski pristalice bili odgovorni. Kasnije je deportovan iz Sjedinjenih Država u skladu sa Alfordovom doktrinom.

Nakon deportacije, 21 zemlja mu je odbilo ulazak. Na kraju se vratio u Indiju i oživio ašram u Punu, gde je umro 1990. godine. Njegov ašram je danas poznat kao Ošovo međunarodno utočište za meditaciju. Radžnišova sinkretička učenja naglašavaju važnost meditacije, svesti, ljubavi, proslave, hrabrosti, kreativnosti i humora - kvalitete koje je smatrao potisnutim poštovanjem statičkih verovanja, verske tradicije i socijalizacije. Radžnišova učenja imala su značajan uticaj na misao zapadnog nju ejdža, a njihova popularnost se značajno povećala od njegove smrti....