Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-903401-7-3 , ISBN: 978-86-87827-636-9
Oblast: Alternativna medicina
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prirodno lečenje Pčelinjim Proizvodima *6283*11-2022
Propolis-polen-Matični mleč-Vosak-Pčelinji otrov
Ognjen Milivojević, ISBN: 86-903401-7-3 , ISBN: 978-86-87827-636-9
Izdavač: Vitalij Vanjkevič,Beograd 2004.g
Povez broš,latinica,90. strana,format: 17 x 11,5.cm,težina:120.grama
stanje:nekorišteno - novo✔️
Pčelinji otrov - Apitoxin - vrhunski imunomodulator
Pčelinji otrov ili apitoksin je bezbojna gusta tečnost karakterističnog izrazito jakog mirisa, sličnog mirisu meda i ljuto-gorkog ukusa (kao paprika), kisele reakcije (pH 5,5-5,5), specifične težine 1,131. Proizvode ga pčele radilice u posebnim žlezdama koje se nalaze u žaočnom aparatu.
To je u stvari sekret žaočnog aparata pčele, koji joj služi za zaštitu od neprijatelja, napadača.
U toku viševekovne evolucije, organizam čoveka je uspeo da se adaptira prema tom otrovu i da ga pretvori u terapijski i profilaktični faktor koji je u stanju da mobiliše njegov odbrambeni aparat.
U poređenju sa drugim životinjskim otrovima pčelinji otrov je po svom delovanju blizak delovanju zmijskog otrova (kobre i zvečarke) s tom razlikom što je kod pčela prisutan u vrlo malim količinama. Prema tome, veći broj uboda pčela može da ugrozi život čoveka, pa i smrt da izazove.
Otrov jedne pčele iznosi svega 0,2 - 0,3 mg, što znači da 3000 do 5000 pčela mogu dati tek 1 g otrova. Pčelinji otrov u malim dozama je snažno imunološko sredstvo, dakle deluje kao stimulator telesnog imuniteta.
Jedan pčelinji ubod (ukoliko nije na nekim nezgodnim mestima na licu) je bezbedan i ne može biti prenosioc nikakvih zaraznih bolesti, zbog samog otrova koji efikasno ubija sve mikroorganizme.
......U poslednje vreme je u pčelinjem otrovu pronađena nova frakcija: kardiopen sa antiritmičkim i beta-adrenergičkim efektom koji pojačava rad srca za 50%, a snagu kontrakcija za 150%.
Propolis
Propolis je kao lek poznat još od antičkih vremena. Aristotel ga pominje u svom radu “Govor životinja” i zaključuje da se može koristiti u lečenju kožnih povreda, rana i infekcija. Propolis se najviše upotrebljavao za vreme Burskih ratova u Južnoj Africi (1899–1902), jer je pokazao odlične rezultate u zarastanju rana. Avicena je propolis nazivao “crnim voskom”, a Inke su ga koristile protiv upalnih procesa i visoke temperature. Zabeleške o propolisu se mogu pronaći i kod Plinija Starijeg, Dioskorida, Galena i Varona u XII-XV veku, koji su ga primenjivali protiv upale grla, kao sredstvo protiv karijesa, bola, za lečenje plućnih i kožnih bolesti. U starom Egiptu najobrazovaniji ljudi tog vremena su bili poznavaoci medicine i hemije. Koristili su propolis za lečenje, za mumifikaciju tela umrlih faraona i u Takođe, propolis je našao primenu i konzerviranju i ulazio u sastav mnogih melema.