Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-905071-5-3
Oblast: Alternativna medicina
Jezik: Srpski
Autor: Strani

format : 20cm
povez : meki
broj strana : 182 str
godina izdanja : 2014.
izdavac : Georgij Nazarov - autorsko izdanje, Štamparija Stojkov DOO, Novi Sad.
pismo : latinica

Bestseler „Tajne pravilne ishrane – I deo„ je dragoceni priručnik na putu ka zdravlju primenom pravilne ishrane.

O tome kako svako od nas može poboljšati kvalitet svog života realnim usavršavanjem svoje ishrane i time pozitivno uticati na svoje zdravlje u najširem smislu, govori ova knjiga. Naučite i primenite: šta porazumeva pojam pravilne ishrane, koji su to zdravi i relativno zdravi proizvodi, kako nabaviti i čuvati namirnice, koji je zdrav način termičke obrade hrane, kako pravilno kombinovati namirnice,… Pročitajte Bibliju zdrave ishrane, prema kojoj se hrane stotine hiljada ljudi!



Pod kojim uslovima čak i najkvalitetnija hrana ne može dobro da se stvari i postaje otrov

Jedenje na brzinu – nema dobrog žvakanja, natapanja hrane pljuvačkom bogatom fermentima. Organizam ne može da kvalitetno svari i usvoji progutane velike komade hrane, kao što ne možemo gajiti biljke u zemljištu suvom i u komadima. Isto tako, jedenje na brzinu je znak unutrašnje napetosti koja takođe veoma remeti varenje i usvajanje hrane.
Prejedanje – onemogućava normalan proces varenja. Hrana ne može dovoljno da se pokreće u prepunom želucu i crevima – što onemogućava ravnomerno mešanje sa sokom i fermentima neophodnim za varenje, a preopterećuje i sisteme za njihovo lučenje. Nakon preobimnog obroka, hrana će se duže zadržati u organima za varenje, što stvara dobre uslove za razmnožavanje štetnih mikroorganizama i kvarenje hrane, a kod nas dovodi do više ili manje izraženog trovanja.
Jedenje često i pomalo – jedenje pomalo smo već razmotrili, a učestalo jedenje onemogućiće da se prethodno pojedena hrana kvalitetno svari, a pošto će se pomešati sa novodospelom hranom, proces varenja će takođe biti poremećen, a nekada čak i onemogućen. Dobar put prema distrofiji i trovanju organizma.
Korišćenje žvake – osim što potpomaže razvoj nekoliko vrsta raka, utiče i na lučenje sokova i nadražaj u želucu, što je veoma štetno, naročito kad se dešava na prazan stomak, a isključivo štetno za vreme gladovanja. Tvrđenje da ćemo poboljšati varenje korišćenjem žvake posle jela nije tačno. Za normalan proces lučenja odgovarajućih sokova za obradu hrane – pljuvačke, želudačnih sokova itd. potrebno je imati ukus i žvakati upravo tu namirnicu koju koristimo. Žvakanje druge namirnice ili žvake izaziva lučenje specifičnog soka koji ne može služiti za varenje drugih vrsta namirnica.
Jedenje uz televizor, novine, važan razgovor… – neće omogućiti da se dovoljno skoncentrišete na hranu, a samim tim neće se omogućiti ni kvalitetno lučenje sokova, ni žvakanje, ni kontrola nad količinom hrane koju pojedete. Jedno jednostavno ne ide s drugim.
Težak fizički napor nakon osnovnog obroka će znatno otežati ili onemogućiti proces varenja. Za vreme fizičkog napora veliki deo krvi će ići prema mišićima, a želudac će dobijati manju količinu krvi.
Tako ćete se osećati tromo i neprijatno za vreme fizičkih aktivnosti, a takođe ćete poremetiti i varenje. Važno je da znate da blagi fizički napor – na primer lagana šetnja – pomaže varenju i prija.

Pijenje napitaka za vreme i posle obroka će značajno poremetiti i delimično onemogućiti procese varenja.
Jedenje voća, suvog voća, slatkih dezerata (čak i pripremljenih na zdrav način, sa medom i malteksom) za vreme ili nakon osnovnog obroka izazvaće usporavanje procesa varenja, dovesti do vrenja, pa će time upropastiti čitav obrok i izazvati trovanje.
Odsustvo salate ili suviše malo salate uz osnovni obrok otežaće varenje (naročito ako su namirnice termički obrađene) isključivanjem ili smanjenjem procesa samovarenja (efikasnije varenje za 40-50%).Takođe, ako ne započnemo obrok salatom, više će biti izražena leukocitoza na hranu.
Pržena i na drugi nepravilan način obrađena hrana u kojoj je isključen proces samovarenja i uništene ili izgubljene skoro sve korisne supstance, a koja je takođe poprimila neka veoma štetna svojstva (na primer: toksičnost termički obrađenih masnoća, tri puta teže usvajanje termički obrađenih belančevina, delimično zadržavanje strukture hrane posle varenja i trovanje organizma), dodavanje štetnih dodataka (alkoholno sirće, konzervansi).
Nezrele banane, termički neobrađene ili nepotpuno obrađene mahunarke, (osim kikirikija, svežeg graška ili mahunarki u proklijalom stanju); sveže belančevine sadrže u sebi inhibitore (blokatore) procesa varenja. Ako se hrana pojede na takav način, u najboljem slučaju će samo proći kroz vas, ili što je češće, dovešće do trovanja. …