ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012
Jezik: Srpski
Autor: Strani

SA RUKAMA U DŽEPOVIMA
Autor: Jovan Ćirilov
Izdavač: Studenstki kulturni centar Novi Sad
Godina izdanja: 2012
Broj strana: 317
Pismo: Latinica
Format: 23x23 cm

Kad jedna knjiga angažuje gotovo sve radnike Studentskog kulturnog centra Novi Sad onda to predstavlja izdavački poduhvat, bar u okvirima „naše male firme`. Što u SKCNS produkciji i uredničkim frakcijama nije mali uspeh. Kako su okolnosti „tranzicionog pošumljavanja šarana u Indoneziji` uzimale maha tako nam je dogovorena knjiga izmicala. Smenjivala su se pisma; Jovan za Ćirilova, Ćirilov za Jovana, Jovan za Jovana, Zoran za Jovana i Ćirilova, Dragana za Jovana i samo Jovana, Promeni glavu za Jovana... !!! Naravno, prvo smo tražili rukopis od gospodina Ćirilova koji je u rinfuz stanju bitisao rasut po beogradskim redakcijama, arhivama i hard diskovima nepoznatih adresa, fajlovima pogubljenih naziva i zgužvanih novina u ćošku. Onda smo tražili novce? Nismo našli novce ali smo dobili štampariju uvek spremnu da premosti nepremostivo. Potom je stigao rukopis... i da baš ne demistifikujem kompletan proces, izašla je knjiga i svi su se zapitali Zašto Ćirilov...

Svi oni koji su proteklih godina i decenija pratili Jovana Ćirilova na njegovom intelektualnom putovanju, od dugogodišnjeg rada u pozorištu, selektovanja predstava za Bitef, režije, pa do napisanih romana, poezije, pozorišne kritike, eseja i rečnika, neće biti iznenađeni što se on obraća svima nama, promišljajući pitanja o značenjima koja se mogu pripisati stranputici vremena. Sabrani tekstovi, mini eseji, kolumne `Sa rukama u džepovima` obuhvataju period od kraja 1999. do aprila 2011. godine i predstavljaju veoma zanimljivu hronologiju našeg tranzicijskog spoticanja. U stilu već prepoznatljivom iz dela `Pozorištarije`, `Reč nedelje` i `Svi moji savremenici`, jednom nedeljno, u početku u nedeljniku `Blic News` (pod naslovom `Kultura i nekultura`), a kasnije u dnevnim novinama `Blic` (pod naslovom `Sa rukama u džepovima`), Ćirilov skenira aktuelne događaje, ličnosti, pojave i ukazuje nam na naše nedoslednosti, ružne navike, neznanje, gluposti, pogrešna čitanja, a katkad i na sopstvene zablude. Prvi tekstovi `Kultura i nekultura` objavljeni u nedeljniku imali su više fenomenološke osvrte u nešto dužoj, kolumnističkoj formi, da bi se vremenom (i manjim prostorom) prilagodili dnevnoj novini i kondezovanijoj formi mini eseja, koji se objavljuju i danas. Kroz uporno ukazivanje na ružne pojave, navike, kritike bez utemeljenja, u ovim tekstovima susrećemo se sa `teoretskim skicama` ali i cikličnim ponavljanjem: praznovanja plavih sreda, upisa preko veze, grebanja za karte, trovanja žardinjera, osporavanja neviđenog, kritikovanja nepročitanog, pogrešnog kadriranja... kao da nam je `zviždanje s rukama u džepovima` jedini uspešan posao. Nije Ćirilov propustio da pohvali dobro, da zaštiti ugrožene i ohrabri neiskusne. Kako je objavljivanje ovih tekstova počelo krajem pošlog veka, njihovim novim čitanjem može se pratiti i sociološko-političko-kulturološki transfer našeg društva od Miloševićevog `Dnevnikovog dodatka` do Đilasovog `Pošumljavanja bulevara`. Neiscrpan u tumačenju tema od sportsko-filozofskih do novih tehnološko-žargonskih pojava (veb-sajtova, mobilnih telefona, SMS drama), Ćirilov nam na ironičan, a katkad i samoironičan način ukazuje da treba imati meru i dobar odnos prema svim čarima savremenog sveta, bez obzira na to koliko ga razumemo.

Stoga ne iznenađuje što od njega čujemo da za svet treba biti otvoren, i to tako da svaki pojedinac ima pravo na sopstveno tumačenje, ali i obavezu da bude obazriv prema nasleđu, drugom i znamenju vremena... Zato ova nova knjiga Jovana Ćirilova nema pretenzije da postavi dijagnozu mentalnog stanja, već da osvetli nedokučive budžake, kriva srastanja, predrasude i stereotipe i ostavi nas da `Sa rukama u džepovima` razmislimo na koju stranu da krenemo...

Jovan Gvero