Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Redje u ponudi!
1938.


avijacija, avioni, vazduhoplovstvo, avion..

Avion (aeroplan, vazduhoplov; franc. avion, lat. avis — „ptica”) je naprava za letenje čvrste konstrukcije. Sastoji se iz tela (zmaja) (trup, krila, uzgonske i komandne površine, stajni trap), opreme i pogona. Prvu uspešnu konstrukciju, s realizacijom, su izveli braća Vilbur i Orvil Rajt (Wright). Na toj svojoj konstrukciji su uspeli da polete 1903. godine. To je zabeleženo kao istorijski početak leta čoveka s napravom koja se naziva „avion”.[1]

Masovno korišćenje aviona u borbenu namenu je započeto krajem Prvog svetskog rata.

Brojčana nadmoć borbene avijacije se dominantno odrazila na ishod Drugog svetskog rata, jer ko kontroliše nebo taj kontroliše i bitku i teritoriju u kojoj se vodi.

Avioni se koriste u civilne i vojne svrhe. U civilne svrhe oni služe za prevoz robe i putnika, dok za vojne svrhe služe za prevlast u vazdušnom prostoru i za dejstvo iz vazduha po zemaljskim ciljevima i na plovne objekte.[2]

Prvi avioni

Oto Lilijental

Orvil Rajt

Vilbur Rajt

Prvi let avionom `Flajer I`
Prve letelice kojom će upravljati čovek konstruisao je Nemac Oto Lilijental. On je u periodu između 1891. i 1896. godine izveo nekoliko letova. Prilikom jednog je izgubio život kada mu se srušila letelica. Svojim eksperimentima je ukazao na principe letenja i kontrolisanja letelice. Pre njega, 1840. godine Englezi, Vilijam Henson i Džon Stringfelou, su napravili avion sa parnim motorom. Njihov avion `Vazdušna parna kočija` poslužio je kao primer mnogim konstruktorima posle njih. Karakteristike ove letelice bile su: odvojena krmila pravca i visine, krila od platna i drveta koja su bila ukoso postavljena. Pokretao ju je lagan parni motor, jedini dostupan u to doba. On je pokretao dve istovetne elise. Međutim, ne postoje zvanični podaci da su leteli. Prvi zvanično uspešan let letelice teže od vazduha kojom je bilo moguće upravljati izveden je 17. decembra 1903. godine u blizini mesta Kiti Hok, u Severnoj Karolini, u SAD. Avion `Flajer I` (Flyer I) koji su konstruisali braća Vilbur i Orvil Rajt imao je dva krila, gornje i donje, krmilo visine koje je služilo za penjanje i poniranje, krmilo pravca koje je služilo za okretanje. Bio je pokretan sopstvenim lakim benzinskim motorom koji je bio povezan na dve elise. Na donjem krilu ležao je i upravljao pilot. Rezultat ovog leta bila su tri metra visine i 12 sekundi trajanja. Pilot je bio Orvil Rajt. Tog dana su izvedena još tri leta, a najuspešniji i najduži let je trajao 59 sekundi pri kome je pređeno 260 metara razdaljine.

Razvoj aviona i avijacije

Čarls Lindberg ispred aviona `Duh Sent Luisa`

Avion `Duh Sent Luisa`

Amelija Erhart
U deceniji posle braće Rajt avioni kao prevozno sredstvo postaju sve popularniji. Takođe avijacija postaje veoma popularan sport. Bile su održavane avionske trke i izložbe širom sveta, a piloti su ostvarivali letove na velike daljine. Brzinski rekord je već 1913. godine bio 203 km/h, a rekord u dužini leta 1021 km. Četiri godine ranije francuski pilot i konstruktor Luj Blerio svojim avionom `Blerio XI` je preleteo Lamanš. Krenuvši iz Kalea stigao je u Dover. To je bio prvi međunarodni avionski let preko vodene površine. Takođe `Blerio XI` je bio među prvim uspešnim jednokrilcima. 1908. godine Blerio je uveo zakrilca radi bolje kontrole leta. Za vreme Prvog svetskog rata dolazi do masovne proizvodnje aviona za potrebe vojske. Tada dolazi i do uvođenja novina u konstruisanje aviona. Tako je nemački konstruktor Hugo Junkerc 1915. godine izradio avion `Junkers J1`, jednokrilca koji je bio u potpunosti od metala sa krilima koja su se u potpunosti držala za trup svojim unutrašnjim ramom, za razliku od prethodnih tipova sa spoljnim podupiračima i sajlama. 1919. godine britanski avijatičari Džon Alkok i Artur Viten Braun izveli su prvi let preko Atlantika bez pauze. 19. maj 1927. američki pilot poštanskih aviona, Čarls Lindberg, je u novom jednokrilcu `Duh Sent Luisa`, koji je bio u potpunosti od metala krenuo iz Njujorka za Pariz. Nakon 33 sata i 30 minuta besprekidnog letenja stigao je na odredište obavivši tako prvo samostalno putovanje preko Atlantika. Za ovaj podvig dobio je 25 hiljada američkih dolara. 20. maj 1932. godine Amerikanka Amelija Erhart krenula je iz Harbor Grejsa na Njufaundlendu za Pariz s namerom da ponovi Lindbergov podvig. Nakon 14 sati i 56 minuta zbog tehničkih problema i jakih severnih vetrova, sletela je na pašnjak u Severnoj Irskoj. Time je postala prva žena na svetu koja je preletela Atlantik.

Putnički avioni

`Daglas DC-3` (`Dakota`)

`Boing 247`
Prvi putnički avion u svetu počeo je redovan saobraćaj leteći preko zaliva Tampa na Floridi 1914. godine U Evropi prvi komercijalni letovi uspostavljeni su 1919. godine, neposredno po završetku Prvog svetskog rata. Prvi putnički avioni su bili modifikovani vojni avioni. Jedan od njih bio je i `Farman golijat`. Imao je kapacitet od 11 mesta. Letenje ovakvim avionima bilo je vrlo neudobno jer je u njima bilo vrlo hladno. Veliki problem predstavljale su buka i vibracija od motora. Dvadesetih i tridesetih godina, u proizvodnji aviona drvo je zamenjeno metalom, a trupovi su počeli da se prave od cevastih konstrukcija. Takođe, avioni su imali samo jedan par krila. Prvi savremeni avion za komercijalne letove bio je `Boing 247`. Ovaj jednokrilni dvomotorac koji je u potpunosti bio od metala imao je kapacitet od samo 10 putnika, ali je leteo brzinom od čak 300 km/h. Izrađen je 1933. godine u SAD. Tri godine kasnije takođe u Americi se pojavio avion `Daglas DC-3` popularno nazvan `Dakota`. Imao je kapacitet od 21 mesta i bio je veoma korišćen. Neki od modela ovog aviona se i danas koriste za potrebe američke pošte.