ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006.
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

Studije slučaja: diskurzivna analiza izvođenja identiteta u umetničkim praksama / Miško Šuvaković


Pančevo 2006. Tvrd povez, ilustrovano, 210 strana.
Knjiga je odlično očuvana.
R3



Tekstovi se bave diskurzivnom analizom izvodjenja identiteta u umetnickim praksama. Knjiga je ilustrovana analiziranim fotografijama i slikama.



`Postojali su istorijski trenuci kada filozofi nisu govorili o umetnosti. Bilo je tu pitanja o lepom, uzvišenom, prirodno lepom, čulnom, ili o uživanju, želji, zadovoljstvu, obliku ili stvaranju, odnosno, nesvesnom/podsvesnom, seksualnom, strasnom ili smrtonosnom. Postojali su trenuci kada su filozofi govorili o društvu, o klasnoj borbi, o tome kako umetnost pripada transformacionim procesima proizvodnje društvene vrednosti. Tada je umetnost bila trag ili efekat društva. Postojali su trenuci kada su filozofi govorili o umetnosti (svetu umetnosti, umetniku, teoriji umetnosti, kritici) kao umetnosti ili kao oblikovanju života. Postojali su trenuci kada se sama filozofska estetika definisala kao metakritika ili drugostepena kritika govora o umetnosti. Ili, trenuci kada su filozofi uzimali pravo da govore kao umetnici, da govore u umetnosti ili iz umetnosti. Ali, razaznaju se i `slučajevi` kada je filozofija postajala kulturalni simptom jedne pojedinačne, gotovo, lebdeće teorije koja je prolazila `izmedu`: biti između. Koncept `izmedu` ne znači prosek ili sintezu dve suprotnosti ili suočenje polariteta, već ono bitno biti izvan i time problematizovati ili, čak, dekonstruisati svaku opoziciju. Uspostavljanje teorija nije samo značilo izaći iz matičnosti discipline, već i biti spolja, kao što su na primer Mišel Fuko i Elizabet Gros pisali o `spoljašnjem prostoru`. Pisati filozofiju, istoriju umetnosti, muzikologiju ili antropologiju `spolja`, izvan matične kompetencije, to je delatno ovlašćenje koje teoretičar pridaje sebi. To znači biti u pokretu i biti izmedu, biti spolja, te, svakako, u hibridizacijama. Hibridizacija znači: nemati jedno poreklo znanja, jedno drvo znanja, već nekakvu neodređenu spremnost na interventno suočenje sa materijalnim društvenim praksama.`



Sadržaj:
Uvod: hibridne teorije umetnosti i teorije roda
Kako hibridizacija deluje?
O izvođenju prikazivanja i efektima prikazivanja
Političko, vizuelno i rodno nesvesno u hibridnim teorijama umetnosti
Izvođenje prikazivanja autoerotizma, indiferentnosti, autonasilja: nulti stupanj subjekta
Protiv univerzalizma: pojedinačna tuga Basa Jana Adera
Prikazivanje i izvođenje gay identiteta
Fotografija i anticipacija hibridnog identiteta: nadrealizam/modernizam
Prikazivanje i izvođenje lezbejskih identiteta
Umetnost kroz identifikacioni diskurs kulture: Adrijan Pajper
Iskliznuća unutar ženskog slikarstva: Alis Nil i Zora Petrović
Prikazivanje i izvođenje queer identiteta
Queer kao politička borba: između subverzije i izgradnje demokratije
Retrogarda, tehnoestetika i pitanja o aparatusima politike: Marina Gržinić i Aina Šmid
Prikazivanje i izvođenje heteroseksualnih identiteta
Izvođenje hibridnih efekata teorije kroz film
Logika zazornog: identitet, kriza identiteta, opsesija i rad fantazma
Forma ne-života ili oko izvatka bića
Zaključak
Imena, ključni pojmovi
Beleška o autoru