ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007.
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Beograd 2007. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), tekst uporedo na srpskom i engleskom jeziku, 163 strane.
Knjiga je, bukvalno, kao nova.




Poznati srpski slikar dvadesetog veka Nikola Graovac (1907—2000), spada u retke stvaraoce svoga vremena koji je, povodom sto godina od rođenja, dobio monografiju, veoma kvalitetno pripremljenu i vrhunski odštampanu, kakvu zaslužuje čovek iza koga je ostalo ogromno slikarsko delo.

Autor je Vera Ristić, istoričar umetnosti, a izdavač Zadužbina kralja Petra Prvog na Oplencu.

Slikar Nikola Graovac rođen je u ličkom selu Vrebac kod Gospića. Imao je teško detinjstvo, tako da je sa petnaest godina pešice došao u Beograd. Slikarstvo je učio kod Jovana Bjelića. Prvi put je izlagao 1933. godine.

Posle njegove poslednje samostalne izložbe, priređene u proleće 1998. u prostorijama Udruženja likovnih umetnika Srbije, odlučio je da ispiše sećanja na detinjstvo i ranu mladost, na neobično bogata životna iskustva i umetnički rad. Već je bio u poznim godinama i veoma oštećenog vida, pa je svoja sećanja i razmišljanja diktirao supruzi Radmili. Taj dragoceni rukopis čini prvi deo monografije. Tamo gde je on stao, priču je nastavila Vera Ristić, a to je trenutak kada je Nikola Graovac ušao u atelje Jovana Bjelića.

Bjelić je odmah bio siguran da je Graovac izraziti kolorista, koji je na taj način saobrazio svoj život sa svojom umetnošću. `Pa, ipak otkuda u Graovca tolika raskoš žarkih boja? Poneo ih je kroz sva svoja lutanja sa svoga Velebita. Jesenji dani te planine bili su jedina radost u njegovom najranijem detinjstvu i oni su ti koji su nam ga očuvali za naše slikarstvo. `

Drugu bitnu odliku slikarstva Nikole Graovca, posle prve samostalne izložbe 1935. godine, u Umetničkom paviljonu `Cvijeta Zuzorić` dao je Rade Drainac: `U moru naših oskudnih talenata, kabinetskih rabotnika koji se preznojavaju da nešto stvore, slikarstvo Nikole Graovca je sva budućnost i nada. Ono potiskuje u pozadinu traume, psihoze, morbidnosti i demencije. `

Nikola Graovac nije mnogo boravio u slikarskim kolonijama. Bio je učesnik kolonije `Ečka`, dok je dolazak u koloniju u selu Lipovac nadomak Topole, u leto 1975. godine, uneo značajne promene u njegov život i stvaralaštvo. Zavoleo je ovaj deo Šumadije, pa je sagradio kuću i atelje u neposrednoj blizini Oplenca.

Od tada su sve njegove slike nastale u Topoli, ne samo šumadijski pejzaži, mrtve prirode i portreti, već i motivi davno zapamćeni. U Topoli je slikao Beograd, Sremske Karlovce, rodnu Liku. Graovac je u Topoli proveo više od dvadeset godina. U jednom od poslednjih intervjua rekao je: `Topola me je privukla svojom lepotom i lepotom svoje okoline. Ona mi je omogućila da u svojim slikama ponovo uspostavim direktan odnos sa prirodom`.

Graovac je Zadužbini kralja Petra na Oplencu ostavio legat koji sadrži 35 slika i više predmeta primenjene umetnosti, satova pre svega. Stalna postavka izložena je u `Vinogradarevoj kući` i godišnje je poseti oko sto hiljada ljudi.

— Sada se u Karađorđevu Topolu ne dolazi samo zbog crkve svetog Đorđa na Oplencu, ne samo zbog Karađorđeve crkve iz 1912. godine, ne samo zbog Karađorđevog konaka, već i zbog slika Nikole Graovca — kaže Vera Ristić, autor monografije.