Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Dizajn
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Retko


ISTORIJAT STOLICA SA FOTOGRAFIJAMA U BOJI I KATALOŠKIM PODATCIMA ZA SVAKI EKSPONAT
KAPITALNO,RETKO
tiraž 500 primeraka
Autor: Mileva Šijaković
Izdavač: Narodni Muzej, Zrenjanin 2005.
Broj Strana: 102 strana, ilustracije u boji
mek povez, 25 cm


Stolica je komad nameštaja sa podignutom površinom koju izdržavaju noge i koja se najčešće koristi za sedenje jedne osobe. Sastoji se od četiri noge i naslona,[1][2] međutim, stolica može imati tri noge ili drugačiji oblik.[3] Stolice su izrađene od širokog spektra materijala, od drveta do metala do sintetičkog materijala (npr. plastike), a mogu biti položene ili tapecirane u raznim bojama i tkaninama, bilo samo na sedištu (kao kod neke trpezarijske stolice) ili na celoj stolici. Stolice se koriste u brojnim prostorijama u domovima (npr. u dnevnim boravcima, trpezarijama i malim sobama), u školama i kancelarijama (sa stolovima) i na različitim radnim mestima.

Stolica bez naslona i naslona za ruke se naziva hoklica,[4] a kad je podignuta naziva se barska hoklica.[5] Stolica bez naslona za ruke se naziva fotelja,[6] a sa tapetima, podupirana sa rasklopivim osloncem za noge se naziva naslonjača.[7] Stolice su obično delovi nameštaja koji mogu da se pomeraju. Stolica za više osoba se između ostalog zove kauč, sofa ili klupa. Stolica koja se nalazi u vozilu, pozorištu ili bioskopu se naziva sedište. Stolice za kampovanje mogu biti sklapajuće. U zavisnosti od materijala od koga su naprevljene stolice mogu biti: drvene, drveno-metalne, metalne, od pruća, od bambusa, od plastike, od plastike sa metalnim nogama, tapacirane...

Istorija[uredi | uredi izvor]
Stolica se koristi od davnina, mada je to vekovima bila simboličan artikl države i dostojanstva, a ne artikl za običnu upotrebu. „Predsedavajuća stolica” se još uvek koristi kao amblem vlasti u Donjem domu u Ujedinjenom Kraljevstvu[8] i Kanadi,[9] i u mnogim drugim postavkama. U skladu sa ovom istorijskom konotacijom „stolice” kao simbola autoriteta, komiteti, odbori direktora i akademska odeljenja imaju „predsedavajućeg” ili „stolicu”.[10][11]

Kroz istoriju se funkcija stolice nije promenila, ali jeste njen dizajn koji se razvijao paralelno sa razvojem tehnologije i arhitekture. Do XVII veka u domaćinstvima običnih ljudi stolica nije imala neku veću ulogu, niti se vodilo računa o njenoj udobnosti. Isticale su se samo katedre crkvenih velikodostojnika ili aristokratije. Ljudi u srednjem veku su uglavnom radili van kuće i eventualno bi koristili za tadašnje uslove praktičnije stolice na sklapanje. Doba renesanse je između ostalog, uticalo i na uređenje doma i donelo nove dizajne stolica, uglavnom po ugledu na antiku. Razvijen je novi tip stolice na sklapanje, tzv. faldisterijuma ili savonarola[12][13] stolice, posebno popularne u Firenci i Veneciji. Pravljena je od orahovog drveta, imala je ukrštene nogare i bila ukrašena rezbarijom i pozlatom. Radi udobnosti, sedište je bilo presvučeno plišem ili kožom, a koristili su se i jastučići. Međutim i tada i sve do 19. veka, više pažnje se posvećivalo dizajnu nego udobnosti. Stolice su izrađivane isključivo od drveta. U 20. veku se javila potreba modernog čoveka za udobnošću, kako u kancelariji, tako i u neformalnim situacijama, što je dovelo do razvoja industrijskog dizajna. To je donelo pojednostavljivanje njihove forme i strukture i započela je masovna proizvodnja. U XIX veku izdvajaju se stolice proizvedene u fabrici Tonet (Thonet), a u XX veku stolica od šperploče Čarlsa i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41, Ero Sarinenova (Eero Saarinen) stolice od plastike i aluminijuma i Ero Arnianov (Eero Arnio) dizajn stolica u obliku šupljih sfera od fiberglasa i poliestera.[14]

Stolica u umetnosti[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Konceptualna umetnost
Stolica je predstavljala i inspiraciju umetnika, kako nekada, tako i modernih. U Novom Sadu je 5. decembra 2008. bila predstavljena multimedijalna izložba akademskog vajara Vukašina Gikića gde je predstavljeno deset skulptura stolica, gde su posetioci mogli ne samo da vide ova neobična dela, već i da ih isprobaju.[15] Erik Ku, dizajner sa Tajvana, osmislio je stolicu iz delova koji su u obliku slova koja čine reč „chair“ (engl. столица).[16]

Materijali[uredi | uredi izvor]

Metalne stolice u vrtu Tuleris, Pariz, Francuska.
Stolice mogu biti napravljene od drveta, metala ili drugih jakih materijala, poput kamena ili akrila. U nekim slučajevima se za izradu stolice koristi više materijala; na primer, noge i okvir mogu biti napravljeni od metala, a sedište i naslon mogu biti napravljeni od plastike. Stolice mogu imati tvrde površine od drveta, metala, plastike ili drugih materijala, ili neke ili sve ove tvrde površine mogu biti prekrivene tapacirungom ili podstavom. Dizajn može biti napravljen od poroznih materijala ili biti izbušen sa rupama za dekoraciju; niska leđa ili praznine mogu obezbediti ventilaciju. Leđa se mogu širiti iznad visine glave korisnika, i ona opciono mogu da sadrži naslon za glavu. Stolice se takođe mogu napraviti od kreativnijih materijala, kao što su reciklirani materijali poput pribora za jelo i drvene cigle za igru, olovki, vodovodnih cevi, užadi, valovitog kartona i PVC cevi.[17]

U retkim slučajevima, stolice su napravljene od neobičnih materijala, posebno kao oblik umetnosti ili eksperimentisanja. Rejmonds Kirulis, letonski dizajner enterijera, kreirao je vulkansku viseću stolicu koja je ručno izrađena od vulkanskog kamena.[18][19] Piter Brener, nemački dizajner rođen u Holandiji, kreirao je stolicu napravljenu od šećera za lizalice – 60 lb (27 kg) šećera za slatkiše.[20]


stilovi nameštaj stolice