ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Autor: Domaći
Oblast: kiparstvo, skulptura
Jezik: Srpski

Autor - osoba Argan, Giulio Carlo, 1909-1992 = Argan, Đulio Karlo, 1909-1992
Naslov Džamonja / Gulio Carlo Argan ; [s talijanskog preveo Mate Maras ; fotografije Knut Vibe Rheymer, Aleksandar Karoly, Zlatko Movrin]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1981
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslovenska revija ; Zagreb : Mladost, 1981
Fizički opis 207 str. : ilustr. ; 30 cm
Drugi autori - osoba Maras, Mate, 1939- = Maras, Mate, 1939-
Rheymer, Knut Vibe
Karoly, Aleksandar
Movrin, Zlatko = Movrin, Zlatko
Napomene Na spor. listovima ilustr.
Tiraž 6.000
Bibliografija: str.197-199.
Predmetne odrednice Džamonja, Dušan, 1928-


Dušan Džamonja (Strumica, Kraljevina Jugoslavija, 31. januar 1928 – Zagreb, Hrvatska, 14. januar 2009) je bio jugoslovenski vajar i član SANU.
Zbog ispoljavanja težnje od oslobođenja prema tradicionalnom iskustvu u vajarstvu dolazi do nesuglasica sa profesorom Kršnićem, kojeg napusti i prelazi u svoj atelje u Zagrebu. Na početku je voleo da radi skulpture iz drva, za kojeg je mislio da je najpogodniji materijal za njegov tip vajarstva. Prvi put upotrebi staklo i železo za spomenik „stotini tisuća streljanih rodoljuba” u Jajincima kod Beograda. Prodor u unutrašnjost skulpture pomoću delovanja stakla na njega je ostavio velik dojam. Taj princip je upotrebio i 1959. u internacionalnom natječaju za spomenik u logoru Dahau Skulpturi je dao ime „Napuštena katedrala”, kao izraz osude i iznevere humanističkih ideala. Prema njemu nije samo spoljnost igrala ulogu nego i osećaj u unutrašnjosti skulpture. Gigantski reljef sa prodorom svetlosti je veoma sličan spomeniku na Kozari kojeg je uradio kasnije.
Tehniku utiskivanja betona u žičane mreže brzo je napustio, pošto nije bio zadovoljan otpornošću materijala. Tako je neke spomenike odlio u aluminijumu (Dubrava-Zagreb). Nezadovoljan novim postupcima brzo se je vratio starom iskustvu izrade skulptura, drvu, staklu i metalu.
U pokušaju sa fuzijom raznih materijala došao je do novog rezultata. U drvene kalupe zabijao je metalne eksere tako da su vrhovi eksera napravile prazan prostor unutar drva, u koje bi se kasnije ulilo rastopljeno staklo. Pokušaj nije uspeo zbog različitih koeficijenata stezanja ali je dao neočekivan rezultat. Drvo se spalilo a ostala je metalna struktura varenih eksera. Tim otkrićem usvojio je postupak u oblikovanju mnogih novih skulptura. Prednost tog postupka (porozna skulptura) je bilo upravo to što je želeo – izvjestan stepen svetlosti unutar skulpture, i ne samo na spoljašnosti kao što je navika kod skulptura. Tako je svesno odrađivao odnose vanjskost–unutrašnjost. Prvi takav stvaralački podstrek došao je 1960. na bijenalu u Veneciji, gde je njegovu skulpturu sa spaljenom unutrašnjošću otkupio muzej MoMa iz Nju Jorka. Iako je skulpture prodavao kolekcionarima još nije bio u mogućnosti za rad sa velikim skulpturama. Za to vreme svoje skulpture je počeo prvo da nacrta na papir.
„Svežina jutra napovoljnije je delovala na moje radno raspoloženje. Najprije bih pregledavao šta sam nacrtao prethodnog dana, kako buduća ideja ne bi bila bez kontinuiteta. Vreme koje sam posvećivao crtanju nije trajalo više od dva sata.”
Taj postupak je kasnije opustio pa je model iz kojeg je nastala skulptura pravljen bez crteža. Ekskluzivni ugovor sa Galerijom Linhard iz Ciriha pomogao je da proširi atelje u Zagrebu. Unajmio je pomoć u vidu studenata koje je istovremeno i podučavao. Kasnije su pomogli zanatlije i mladi vajari. Veliku pomoć je imao od arhitekta i inženjera koji su mu pomogli da može da uradi i velike spomeničke komplekse. 1965. počinje prva izgradnja spomenika u betonu, pa Spomen kosturnica palim Jugoslovenima u Barleti u Italiji. Sledi i spomenik na Kozari. Trajanje poslednjih dva radova je uzeo oko dve do tri godine, od ideja do priprema i gradnje.
MG127 (N)