Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Film
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 1976. 228 strana.

Ova knjiga predstavlja praktičan priručnik za pisanje scenarija. Njena namena je da izloži pravila, dâ predloge i opiše ono što se u praksi koristi, a može da se primeni na pisanje scenarija za film i televiziju.
Sve ono što važi za proizvodnju filmova namenjenih bioskopskoj dvorani odnosi se i na televiziju, tj. filmove za televiziju, pogotovu televizijsku dramu.
Televizijska drama koja se snima kao film razlikuje se od filma uglavnom po obimu scenarija, pa prema tome i po dužini trajanja filma. Ta razlika uočljiva je do te mere da se film koji je snimljen za prikazivanje u bioskopu, i traje devedeset minuta, ne može nikako skratiti za prikazivanje na televiziji, a da mu se kvalitet bitno ne pogorša.
Kada se to ipak uradi — a radi se sve češće, jer filmska studija obrađuju stare filmove za prikazivanje na televiziji — rezultat predstavlja sakaćenje umetnosti.
Pri tom bi se nagli montažni skokovi, ne samo slike već i dijaloga i muzike, na žalost pre mogli nazvati pravilom nego slučajem. Likovi koji su iz filma ispali jer su isečene početne scene, odjednom se na tajanstven način pojavljuju i isto tako iščezavaju. Ponekad se uopšte i ne pojave, ali se o njima negde u filmu govori uprkos činjenici da ih televizijski gledalac nije ni upoznao, jer su, bar što se njega tiče, svoje postojanje završili u hrpi odbačenog materijala na podu televizijske montaže.
Sve ovo nas dovodi samo do jednog zaključka: skraćeni bioskopski film ne može uspešno da se prilagodi dužini koju zahteva prikazivanje na televiziji. Postaje sve jasnije da je jedini oblik filma koji se može uspešno prikazivati na televiziji onaj koji je snimljen za televiziju.
Sve što je u ovoj knjizi rečeno o izradi dugometražnih igranih filmova može da se primeni i na igrani film za televiziju. Postoji veoma mali broj izuzetaka gde to nije moguće, ali su u tekstu uza sve te izuzetke stavljene napomene.
Nekada je, na primer, total predstavljao nešto čemu u televizijskom filmu nije bilo mesta. Za to je postojao i razlog. Ranije je ekran prosečnog televizijskog prijemnika bio mnogo manji nego što je to danas. Na takvom prijemniku, ljudi su se u totalu jedva primećivali. Promene u veličini ekrana dovele su i do promene pravila o korišćenju plana kadrova koji će se upotrebiti. Sada već možemo tvrditi da je scenario za televizijski film isti kao i scenario za igrani film namenjen bioskopima.
Pored igranih filmova holivudskog tipa, i drugi filmovi zahtevaju pisanje scenarija. Tu su dokumentarni, reklamni, obrazovni i stručni filmovi. Za sve njih važe neki osnovni zajednički postupci, ali zato svaki od njih zahteva i neka znanja koja bi trebalo obraditi u posebnoj knjizi. Prema tome, težište u ovoj knjizi biće na pravilima za pisanje scenarija za igrane filmove namenjene prikazivanju u bioskopskoj sali i scenarija za televizijske filmove sa dramskom podlogom.