Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

Autor - osoba Anastasijević, Bratislav, 1936-1992 = Anastasijević, Bratislav, 1936-1992
Naslov Ogledi o džezu / Bratislav Anastasijević ; [predgovor Vladimir Nešić]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1990
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Niš : Prosveta : Džez klub `Naisus`, 1990 (Niš : Prosveta)
Fizički opis 203 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Nešić, Vladimir
Žunić, Dragan, 1952-
ISBN 86-7455-054-1
Napomene Tiraž 500
Predgovor: str. 5-8
Str. 199-200: Hrabar pokušaj sistematske obrade jednog modernog kulturnog fenomena/ Dragan Žunić.
Predmetne odrednice Džez

1. Prelogamena za džez improvizaciju
2. Sving
3. Pokušaj estetike džeza
4. Adornovo nemuzičko ponašanje-jedna muzičkosociološko-estetska zabluda o džezu
5. Akulturacioni fenomen džeza u eksponentnoj funkciji savremenog razvoja ljudskosti
6.Slutnje i mogućnosti slovenskog folklora u poetici savremenog balkanskog džeza

HRABAR POKUŠAJ SISTEMATSKE OBRADE JEDNOG MODERNOG KULTURNOG FENOMENA
(POGOVOR)
U svojoj knjizi nepretencioznog naslova, OGLEDI O DŽEZU. Bratislav Anastasijević bavi se zamašnim problemima estetičkog utemeljenja bića džeza uopšte, a potom, posebno, suštine džez improvizacije te jedne značajne stilske „formacije” - svinga; nadalje, obrađuje akulturacionu dimenziju džeza i kreativnu sintezu slovenskog folklora i džeza na Balkanu; u posebnom poglavlju gradi hrabru apologiju džeza pred autoritativnom Adornovom optužbom za navodno korumpiranje i kompromitovanje u uslovima ekspanzivnih zahteva i naloga masovne kulture.
U pitanju je, dakle, pokušaj skoro sistematske obrade jednog PAR EXCELLENCE modernog kulturnog i transkulturnog fenomena, i to u osobenom interdisciplinarnom pristupu: muzikološkom, estetičkom, sociološkom i čak filosofsko-antropološkom. Naime, autor ne razmatra samo pitanje štastva džeza, radi pribavljanja njegove estetičke legitimacije, već u pitanja stilske i tehnologijske prirode, kao i „spoljašnje” probleme civlizacijske i civilizatorske funkcije džeza, sve do suočavanja sa ideologijskim kritikama i beslovesnim odbijanjima ovoga načina muziciranja i, naravno, načina života. Činjenica da se kroz džez prelama celokupna problematika savremenoga protivrečnog opstanka (uz komplementarno saznanje da ukupni džez fenomen nije samo fenomen džez muzike) predstavlja izazov kojem Anastasijević nije odoleo. Njegovo teorijsko stanovište i vrsno poznavanje svekolike svetske džez-prakse obogaćeni su ličnim muzičkim i muzičarskim iskustvima i iskušavanjima džeza, tako da je obilje korišćene i komentarisane, probrane i sučeljavane literature naprosto oživljeno kvalifikovanim i entuzijastičkim pogledom „iznutra”, autentičnim doživljajem neposrednog učesnika. Sve to, dakako, obavezuje čitaoca na strpljivo probijanje kroz mnoštvo informacija, analitičkih produbljivanja i sintetičkih izvođenja, polemičkih stavova, sudova i kritičkog valorizovanja. No, trud biva nagrađen, jer je u pitanju knjiga koja ne samo popunjava već indikativnu prazninu u literaturi, nego to čini na način koji naprosto ponese i znalce i zaljubljenike – kako i dolikuje prirodni samog džeza.
Prof. dr Dragan Žunić

Bratislav ANASTASIJEVIĆ
Nadimak: Bata
Profili: dirigent, korepetitor, kompozitor, pedagog,
Datum rođenja: 18. 4. 1936
Datum smrti: 12. 10. 1992
Osnovnu školu, gimnaziju i muzičku školu završio je u Nišu. Germanistiku na Filozofskom fakultetu i Teoriju muzike na Fakultetu muzičke umetnosti studirao je u Beogradu. Modernu muziku specijalizirao je u Liježu u Belgiji kao stipendista belgijske Kraljevske Vlade. Postdiplomske studije na temu geneza i razvoj džeza u Jugoslaviji završio je na Muzičkoj Akademiji u Sarajevu na odseku za muzikologiju kao i magistarske i doktorske studije.
Još u srednjoškolskim danima, počeo je da se bavi javnom koncertnom i umetničkom delatnošću, što je nastavio i za vreme studija. Kao solista na klaviru i kompozitor, nastupa u muzičkim emisijama Radio Niša već od 1955. godine u kom vremenu kao potpredsednik Zavičajnog kluba studenata iz Niša inicira festival omladine i studenata jugoistočne Srbije koji se kroz nekoliko godina u letnjem periodu održavao u Nišu, Zaječaru, Negotinu, Leskovcu, Aleksincu, Boru posle čega je statično lociran ostao u Knjaževcu.
Bratislav Anastasijević je osvojio brojne nagrade za svoj rad među kojima se mogu izdvojiti nagrada oslobođenje grada Niša (1977), estradna nagrada Srbije (1978) i estradna nagrada Jugoslavije (1989). Dobitnik je nagrade za originalnu muziku u komadu” Bolani Dojčin” na festivalu Pozorišni susreti Srbije „Joakim Vujić” 1975. godine, koja je ujedno i prva nagrada za scensku muziku u Srbiji uopšte i koja je označila novu epohu evaluacije kriterijuma propratne scenske i pozorišne muzike u Srbiji. Na istom festivalu, osvojio je još dve nagrade za scensku muziku: nagrada za muziku u komadu „Prokleta Avlija“ 1979. i nagrada za muziku u komadu „Jama“ 1981. god. Takođe, dobitnik je nagrade za scensku muziku „Priča o Tik Tak-u“ u Zrenjaninu 1976, Prve nagrade za kompoziciju „Ja sam dete 20. veka“ na festivalu dečije zabavne muzike u Donjem Milanovcu 1986, nagrade za aranžmane na festivalima dečije zabavne muzike Majska pesma u Nišu 1985 i 1990.godine.
Kontrasnu dopunu stvaralačkom opusu, pored mnogobrojnih dela, obogatio je brojnim delima džez muzike od kojih se mogu izdvojiti „Igra sa Čaira”, „Džez čoček”, „Noć u džez klubu”, „Neko, negde, nešto”, „Nostalgični Neven” itd. Osim umetničkim radom, Bratislav Anastasijević se plodonosno bavio kritikom i publicistikom i objavio je mnogobrojne radove. Bio je učesnik većeg broja naučnih simpozijuma i kolokvijuma kako u zemlji tako i u inostranstvu gde je izlagao svoje teorije (Niš, Gratz, Šilajten, Hamburg, Sofia, Ilmenau, Zagreb – Univerzijada) iz čega je rezultirao i veliki broj naučno-istraživačkih radova. Autor je knjige „Ogledi o džezu“.
MG74 (N)