ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007.
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Jagodina 2007. Mek povez sa klapnama, bogato ilustrovano, tekst uporedo na srpskom, engleskom i francuskom jeziku, veliki format (30 cm), 144 strane.
Knjiga je odlično očuvana (kao nova).


Reč naivan prvi put se pojavljuje u Francuskoj u XVIII veku i znači: bezazlen, nevin, prostodušan, iskren, prirodan, prost, ograničen. Naivcima su smatrani samouci čija je tehnika, prema akademskim standardima, nezgrapna, tematski pristup prostodušan, a vizija dečja. No, stav pisaca i mislilaca bio je drugačiji. Stendal je u svom dnevniku zabeležio kako je naivnost, zapravo, uzvišenost dnevnog života. Kant je konstatovao da je izveštačenost postala druga ljudska priroda, a naivitet kao prvobitna ljudska osobina prava retkost. Pokušaji da se na osnovu naziva odredi suština naivne umetnosti zapravo su početak analitičkog pristupa. Iskustvo je pokazalo da je posmatranje naivne umetnosti zavisilo od stavova tumača, što je značilo pogled iz raznih uglova. No, u samu suštinu tog fenomena - stvaralaštva naivnih umetnika, nije se dublje zašlo...

Nakon čuvene međunarodne izložbe La peinture naive du Douanier Rousseau a nosjours, održane u Briselu od juna do avgusta 1958. godine, termin naivna umetnost konačno je prihvaćen širom sveta. A. Žakovski je naivnu umetnost predstavio kao homogen umetnički izraz, dajući važan doprinos učvršćivanju pojma naivna umetnost.
Dakle, uprkos stoletnom postojanju naivne umetnosti i izlaganju dela naivnih umetnika u galerijama i muzejima širom sveta, teorija umetnosti toj pojavi još uvek nije dala pravo ime, koje neće podrazumevati jednostranost posmatranja, izazivati sukobljena mišljenja ili imati pogrdan prizvuk.
P. Restani je naivne slikare i vajare nazivao Don Kihotima XX veka. Možda taj naziv najbolje odražava iskrenost naivne vizije, poetsku zanetost sopstvenom predstavom o stvarima i ljudima.