Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-80629-33-2
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

VLADIMIR STAMENKOVIĆ

POZORIŠTE U ZENITU - odabrane kritike: 1956-2005

Izdavač - Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd

Godina - 2005

188 strana

24 cm

ISBN - 86-80629-33-2

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Ujedinjujući činilac
Čežnja za izbavljenjem (»Mačka na usijanom limenom krovu« Tenesija Vilijamsa u Beogradskom dramskom pozorištu)
Tragična groteska (»Čekajući Godoa« Samjuela Beketa u Ateljeu 212 )
Osmatranje istorije (»Majka Hrabrost i njena deca« Bertolta Brehta u Beogradskom dramskom pozorištu)
Ostvaren pesnikov san (»Tit Andronik« Vilijama Šekspira u Kraljevskom Šekspirovom pozorištu iz Stratforda )
Oživljavanje pozorišta (»Stolice« Ežena Joneska u Ateljeu 212)
Tragedija grada Gilena (»Poseta stare dame« Fridriha Direnmata u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Istorijska drama, drama egzistencije (»Dantonova smrti Georga Bihnera u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Ismevanje američkog sna (»Ko se boji Virdžinije Vulf« Edvarda Olbija u Ateljeu 212)
Koreni modernog teatra (»Kralj Ibi ili Poljaci« Alfreda Žarija u Ateljeu 212)
Lir u čekanju Godoa (»Kralj Lir« Vilijama Šekspira u Kraljevskom Šekspirovom pozorištu iz Stratforda)
Živa tradicija (»Život je san« Pedra Kalderona de la Barke u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Cena čovečnosti (»Tomas Mor« Roberta Bolta u Narodnom pozorištu)
Tragikomedija pobune (»Tango« Slavomira Mrožeka u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Samo eksperiment (»Proganjanje i ubistvo Žan-Pol Mara kako ih prikazuje glumačka trupa azila u Šarantonu pod vođstvom markiza De Sada« Petera Vajsa u Ateljeu 212)
Bez poetskog sjaja (»Balkon« Žana Ženea u Ateljeu 212)
U bunilu stvarnosti (»Henrik IV« Luiđija Pirandela u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Osluškujući život (»Junona i paun« Šona O` Kejsija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Verni duhu originala (»Zli dusi« F. M. Dostojevskog u Narodnom pozorištu)
Dokument o novom svetu (»Koca« Ceroma Ragnija i Džemsa Radoa u Ateljeu 212)
Novi realizam (»Rano jutro« Edvarda Bonda u Ateljeu 212)
Ponovo u rusoovskom snu (Opereta« Vitolda Gombroviča u Ateljeu 212)
Zaraženi slobodom (»Zločin i kazna« F. M. Dostojevskog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Zrno ludosti, zrno mudrosti (»Buba u uhu« Žorža Fejdoa u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Puritanci i ljubavnici (>Crnina pristaje Elektri« Judžina O`Nila u Narodnom pozorištu)
Maska kao utočište (»Purpurno ostrvo« Mihaila Bulgakova u Ateljeu 212)
Trijumf skepticizma (»Tom Pejn« Pola Fostera u Ateljeu 212)
Velika šala (»Mandragola« Nikola Makijavelija u Narodnom pozorištu)
Prelomno tumačenje (»Pokondirena tikva« Jovana Sterije Popovića u Srpskom narodnom pozorištu)
Talas života (»Molijep« Mihaila Bulgakova u Ateljeu 212)
Otrovni šarm buržoazije (»Kod lepog izgleda« Edena fon Horvata u Ateljeu 212)
Ironična travestija (»Dundo Marojek Marina Držića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Traganje za dušom (»Sumrak« Isaka Babelja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Večiti stranac (»Majka« Stanislava Vitkjeviča Vitkacija u Ateljeu 212)




Okrutna ironija (»Večeras improvizujemo« Luiđija Pirandela u Beogradskom dramskom pozorištu)
Nemačko pojačanje (Sofoklova »Elektra“ u Teatru a.d. Rur iz Milhajma)
Sterija, naš savremenik (»Rodoljupci« Jovana Sterije Popovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Dečja tragedija (»Buđenje proleća« Franka Vedekinda u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Kraj utopije (»Oluja« Vilijama Šekspira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Startna pozicija (»Baal« Bertolta Brehta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Iz tuđine (»Na letovanju« Maksima Gorkog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Život je san (»Pozorišne iluzije« Pjera Korneja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Saglasnost sa sudbinom (»Zločin i kazna« F. M. Dostojevskog u Bitef teatru)
Glumac umire (»Garderober« Ronalda Harvuda u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Dodir lepote (»Marija Stjuart« Fridriha Šilera u Ateljeu 212)
Zastrašujuća savremenost (»Troil i Kresida« Vilijama Šekspira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Stroga škola (»Mizantrop« Molijerov u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Večna tema (»Demon« I. B. Singera u Narodnom pozorištu)
Visok nivo (»Skup« Marina Držića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Radikalna aktualizacija (»Mletački trgovac« Vilijama Šekspira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Groteska s ukusom tragedije (»Pseći valcer« Leonida Andrejeva u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Pozorište i ljudska situacija


`U knjizi »Pozorište u zenitu« sabrani su osvrti na pedeset predstava, koje su, u proteklih pet decenija, presudno uticale na formiranje i utvrđivanje ukusa i pogleda na pozorište njenog autora, ali najverovatnije i jednog znatnog dela beogradske pozorišne publike.

Naravno, u nju nisu uneti i prikazi mnogih drugih predstava, koje su imale istu ili sličnu funkciju, a već su objavljeni u kritičarevim prethodnim knjigama – »Kraljevstvo eksperimenta«, »Pozorište u dramatizovanom društvuki »Kraj utopije i pozorište“. Iako na prvi pogled po svom karakteru nije tematska, ova knjiga ipak sadrži i jedan ujedinjujući činilac: pokazuje kako se u drugoj polovini XX veka naše pozorište razvijalo, kako je pratilo evropske pozorišne tokove, kako se modernizovalo, kako su u njega ulazili nemir i prevrat u osećajnosti i izrazu, objektivacija i najava novih stilskih puteva i oblika, jedno više difuzno otvaranje nego težnja za nekom vrstom sinteze. S druge strane, mada naslov knjige sugerira suprotno, u njoj ima i pozitivnih i negativnih kritičkih osvrta, s tim što dominiraju oni prvi, a drugi su zastupljeni samo kada se prikazuju ključna, prelomna dela iz svetske književnosti, do tada nepoznata našim gledaocima.

Poređane po hronološkom redu, po datumima kada su se pojavile u javnosti, te kritike nisu uvek prenesene kako su nekad napisane Naprotiv, one starije su često korenito stilski doterivane, ali time nisu niukoliko menjani prvobitno izrečeni sudovi, ocene koje su svozjevremeno date. U isto vreme, u nekim slučajevima su izmenjeni i njihovi naslovi zato da bi bili precizniji i tačniji, da što vernije odražavaju šta se u njima čitaocu sopštava, kakav se trag ostavlja o predstavama o kojima se piše.

I, najzad, ova knjiga se završava dužim ogledom »Pozorište i ljudska situacija“, u kojem je pokušano, prvenstveno pomoću razmatranja stvaralaštva dramatičara čiji su komadi u njoj prikazani, da se odredi čemu je suština drame, pri čemu je njegova prva verzija, publikovana još pre tridesetak godina, iz temelja prerađena, osobito u terminološkom pogledu, tako da se u odnosu na nju taj tekst sada pojavljuje kao gotovo potpuno nov, izvoran rad.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.