Još je Isidora Sekulić govorila da ima neke paklene kazne u prinudnom slušanju jednog istog
glasa, istog stila, istog mentaliteta. To zapravo znači da je bogatstvo jedne kulture u
raznolikosti, raznovrsnosti. U svojoj monografskoj knjizi Umetnost i stvarnosti: srpskim
očima, Svetlana Rakić nam je kroz jedno razobličavajuće esejistističko sagledavanje ponudila
pouzdano i plodotvorno sagledavanje vidika savremenog srpskog slikarstva, ukazujući na njegovo
jedinstvo raznolikosti i raznolikost jedinstva.
Svetlana Rakić ovom knjigom pokazuje u kojoj meri je pisanje o umetnosti i svojevrsni oblik
seizmografije, pažljivo detektovanje kako onih površinskih, tako i dubinskih potresa u njoj.
Ona piše iz pozicije pratioca umetnosti iz drugog plana, a u prvom planu su, kako to i treba da
bude, sami umetnici bliski njenom intimnom biću, a sa opusima ozbiljnim za jednu temeljnu
elaboraciju. Bilo da obnavljaju klasičnu uljanu sliku kao autonoman estetski predmet, ili se
zapućuju u ono zahuđeno i još neistraženo, ovih dvadesetak umetnika proveravaju formule i
optiku našeg vremena.
Srbija se na ovim slikama ogleda kao osobena kulturna kolevka, raskršće plodonosnih
ukrštanja i razmena istočnih i zapadnih kultura, Mediterana i Srednje Evrope. Radovi iz ove
monografije ukidaju svojom umetničkom ostvarenošću i vidovitošću svaku neprikosnovenu
nesumnjivost granice i po zakonitostima pokretnosti i svežine, srpski kosmo-psiho-logos i kôd
duhovne osobenosti ovog tla predstavljaju kao deo evropskog i svetskog konteksta, čuvajući
svetlost spiritualnog.

Dragan Jovanović Danilov