ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

NARODNO POZORIŠTE BOSANSKE KRAJINE 1930-1980.monografija *1679*...2018.
Enciklopedijsko izdanje ,Autor: Grupa autora
sa posvetom Dušanović Stanoju i Ilinki..od Narodnog Pozorišta Bosanske Krajine 5.6.1982.g..potpis-pečat..od upravnika
Narodno pozorište Bosanske krajine i NIGRO Glas Banja Luka 1980.g
tvrdi povez, str. 545.,latinica,bogato ilustrovana-kvalitetan papir,format: 24x18 cm
stanje: odlično očuvana-nema ispisivanja
ДУШАНОВИЋ Станоје
ДУШАНОВИЋ Станоје – глумац, редитељ, управник и хроничар/историчар СНП (Бања Лука, 5. XI 1906 – Нови Сад, 28. X 1987). Родитељи Јевто и Љубица, тетка Јулијана, брат Милорад, снаха Загорка и сестра Јулка били су глумци; супруга Илинка рођ. Дуганџија такође је била глумица, као и њихова деца Бисерка и Јевто. У овој глумачкој „династији“, по броју чланова највећој после деце поп-Луке Поповића и њиховог потомства, Д. је био најсвестранији и најмаркантнији. У НСаду је завршио основну школу и нижу гимназију. Средњу трговачку школу је напустио јер је већ као дечак био значајно присутан на сцени СНП, од 1919. ангажован као члан-волонтер, а од 1925. и професионално као стални члан. У НП у Бањој Луци радио је од 1931. до 1933, а потом је са Николом Динићем и Добривојем Раденковићем основао Београдско повлашћено позориште и с њиме гостовао по Банату, Срему и Србији. У сезони 1934/35. био је у београдском НП – Секцији за Дб, од 1935. до 1937. у СНП и од 1937. до почетка Другог светског рата у НПДб. Рат је провео у заробљеништву у Немачкој (Алендорф, Бад Сулц и Цвикау), где је у логорашким позориштима обављао разне послове – од организаторских до извођачких. После ослобођења прикључио се драмском ансамблу СНП, у којем је остао до пензионисања, 15. VIII 1961, изузев сезоне 1951/52. коју је провео у НП у Сарајеву. Као пензионер наставио је да игра до 1968. Статус првака Драме добио је 15. XI 1947. указом Министарства просвете Републике Србије. СНП је 1948. представом Скапенове подвале Ж. Б. П. Молијера обележило 25-огодишњицу његовог уметничког рада. У новосадском театру је обављао и дужности секретара, директора Драме (1953/54) и био в. д. управника. Повукавши се у пензију, уз поезију којом се бавио од ране младости и пецање по којем га такође памте Новосађани,