Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Samizdat B 92 2018, 250 strana
KAO NOVO

U podnožju planine Kolen leži seoce u kome se deca bez straha igraju na ulicama. Ali taj spokoj će zauvek uzdrmati užasni događaji: prijavljen je nestanak šestogodišnje devojčice, a nedugo zatim, na obodu seoceta u kom se svi poznaju, na obali jezera, pronađeno je golo telo tinejdžerke Ani Holand. Viši inspektor Konrad Sejer – oštrouman, ogrubeo i zagonetan – pozvan je da istraži slučaj. Samo on može otkriti tamne strane ove tihe zajednice, skrivene dubokim porodičnim vezama. Inspektor Sejer imaće pune ruke posla kad se suoči sa novim neobičnim, zagonetnim događajima.

`...Potom je nazvao štab i zatražio vozilo hitne pomoći, forenzičare, fotografa i tehničare. Objasnio im je kojim putem da idu kako bi mogli da stignu kolima. Zamolio ih je da parkiraju podalje da ne bi uklonili moguće tragove automobilskih guma. Onda je potražio mesto gde bi mogao da sedne i odabrao najravniji kamen. Skare se smestio pored njega. Nemo su zurili u njene bele noge i plavu ravna kosu koja je dopirala do ramena. Ležala je na boku, skoro u položaju fetusa. Ruke su joj bile sklopljene na grudima, noge savijene u kolenima. Vetrovka joj je lagano prekrivala telo do butina. Bila je čista i suva...`

U ovom romanu Karin Fosum daje precizan opis jednog savim običnog dela Norveške. Odnos među ljudima je narušen, isto kao i njihove moralne vrednosti. Iza mirne fasade norveške periferije krije se dovoljno problema koji bi mogli da izazovu još tragedija. I u ovom romanu Karin Fosum ubedljivo vlada žanrom, a svojom psihološkom pronicljivošću stvara likove kojima verujemo, sve do poslednjeg priznanja...

„U svojoj prozi, Fosum pretvara konvencionalnu policijsku proceduru u osetljivu analizu i daje snažan pogled na način na koji društvo posmatra zločince i žrtve... Ona je vrhunski pisac romana koji nose psihološku neizvesnost.“ Njujork tajms

„Karin Fosum u svojim romanima ogoljuje obične ljude poput nas. Doživljaj je daleko neprijatniji jer nam je toliko blizu da nas uznemirava.“ Harald Šensberg, Dagbladet