Šankarino filozofsko gledište može se rezimirati u jednoj reči – advaita, pri čemu ‘dvaita’ znači dvojnost, a prefiks ‘a’ je negira. Cilj advaite je postignuće kojim pojedinac spoznaje svoju suštinsku (duhovnu) istovetnost sa vrhovnom stvarnošću Bramana. Ali, od kakve je to važnosti za svakodnevni život obične jedinke? Advaita nas uči da u liku susedovog potomka vidimo svoje vlastito dete, da osetimo svoga brata u čuvaru parkinga koji se trese u ledenoj noći, i da gospođu koja putuje autobusom bez sedišta doživimo kao našu vlastitu majku. Advaita je pre način života nego apstraktni filozofski sistem. Stoga je prisvajanje Šankarine baštine od strane knjiškog filozofa i svođenje njegove stvaralačke produkcije na apstraktne potankosti – doista teška izdaja njegovog doprinosa. Takav pristup pretvara ono što je u suštini put spasenja u puku intelektualnu spekulaciju, dok je istina, međutim, da je Šankara u svakom pogledu naš Guru i vodič, koji nas vodi ka doživljaju konačne istine (atmanubava), koja ne postoji negde ‘izvan’, nego je prisutna u svakome od nas. Ako želimo da razumemo pravo značenje Šankarinih pouka, moramo slediti bogatu tradiciju indijskih mudraca i proroka, a ne obrazovanih filozofa koji su ono što je lek za bolest zvanu život pretvorili u složen sistem filozofije. Proučavati Šankaru kao da je u pitanju samo filozof, makar i ‘najveći od svih filozofa’, pouzdan je način da ga se ne razume – njega čiji je ‘stil’ uvek bio istovremeno analitički i saučesnički.******Autor ŠankaraNaslov Advaita Šankara Krunski dragulj mudrosti / Samoostvarenje / Kraći spisiDatatreja Avaduta gitaEdicija Agarta Prevodilac: Aleksandar ĐusićBroj strana: 360Pismo: LatinicaPovez: TvrdFormat: 13,5 x 20,514/6