ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Kalajić, Dragoš, 1943-2005 = Kalajić, Dragoš, 1943-2005
Naslov Poslednji Evropljani : roman / Dragoš Kalajić
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2001
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Apostrof, 2001 (Beograd : Megraf)
Fizički opis 341 str. ; 21 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂPsiha
(Broš.)
Napomene Tiraž 1.000.

„Ko su danas istinski Evropljani u svetu pod senkom Zapada? To je pitanje koje pokreće traganje junaka romana Poslednji Evropljanin brojnim putevima sećanja, od briselskog sedišta Evropske unije i Rima, bivšeg sedišta sveta, preko balkanskih ratišta, do postsovjetske Moskve. Junak romana, novi Kandid, koga autor označava drugim licem jednine, vodi čitaoca u veliku smotru niza spektakularnih ideja i ličnosti, od ikonologije i geopolitike do tradicionalnih doktrina i metafizike, od ostataka evropske aristokratije, čuvara tajnih znanja i ratnika, do političkih emigranata, beskućnika i prestupnika. Razlikujući Evropu i Zapad kao krajnje suprotnosti, popun one između života i smrti, Kalajić svojim novim romanom uvodi u našu književnost, po prvi put, problem određenja suštinskog smisla evropskog ujedinjenja. Prema opažanju Srbe Ignjatovića, polazeći s mesta gde su stali Miloš Crnjanski i Kurcio Malaparte, Kalajić je ispisao roman ideja koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.“

Dragoš Kalajić (Beograd, 22. februar 1943 – Beograd, 22. juli 2005) je bio srpski slikar, novinar, pisac i publicist.
Biografija
Studije umetnosti započeo je na beogradskoj Likovnoj akademiji a. diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Rimu, s najvećom ocenom, i stekao međunarodnu slavu sa novom formom hiperealizma. Još kao student izlagao je u Rimu, Milanu, Briselu, i Beogradu. U Rimu je i dobio nagradu za mlade slikare još 1964. godine. Glumio je Boba u filmu Čudna devojka iz 1962. godine.
Organizovanjem izložbe „Obnova slike“ zatalasao je jugoslovensku likovnu scenu. Bilo je to u galeriji Kulturnog centra. U Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu je napravio izložbu „Nova figuracija“.
Bio je član Udruženja likovnih umetnika Srbije, Udruženja književnika Srbije i Saveza pisaca Rusije. Osim likovnog i književnog stvaralaštva, bavio se likovnom kritikom i teorijom, filozofijom kulture, političkom publicistikom i izdavaštvom. Između 1968. i 2005. objavio je 18 knjiga u Srbiji, Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Rusiji i Italiji. Neke od njih su: „Mapa (anti)utopije“ 1978, „Smak sveta“ 1980, „Američko zlo“ 1993, „Izdana Evropa“ i „Rusija ustaje“ 1994. „Poslednji Evropljanin“ 2004. Pisao je predgovore i uređivao niz knjiga iz filozofije autora kao što su Nikolaj Berđajev i Lav Šestov. Predstavio je čitalačkoj publici po prvi put dela Plotina, Juli- jana Imperatora, Deni de Ružmona, Lava Šestova, Gustava Mejrnika, Bala Gandara Tilaka, Ota Vajni- ngera i sabrane tekstove Leonida Šejke. Objavio je studije o delima Mejrinka, Crnjanskog, Siorana, Ge- nona, Julijana Imperatora, Tilaka, De Ružmona, Hansa Holbajna, Karlajla, Evole, Anais Nin, Konrada Lorenca, Ilije Garašanina i dr.
Kao novinar objavljivao je priloge u mnogim časopisima i listovima, godinama je bio urednik u „Dugi“ i dopisnik Tanjuga iz Italije. Uređivao je tri biblioteke Kristali, Istok-Zapad i Superroman.
Bio je direktor „Progresove“ galerije u Beogradu. Dragoš Kalajić je bio senator Republike Srpske u prvom sazivu Senata 1996. godine. Između 1964. i 2004. priredio je 18 samostalnih izložbi u Rimu, Beogradu, Briselu, Zagrebu, Modeni, Milanu, Bolonji, Breši i Sremskim Karlovcima. Njegovo slikarstvo je predstavljeno u nizu antologija umetnosti dvade setog veka od Neue Formen Uda Kultermana, L`avaguardie dell` doppoguerra in Europa Enrika Krispoltija do Srpskog slikarstva XX veka Miodraga B. Protića. Kalajić je kao kritičar priredio 10 značajnih autorskih izložbi i veći broj TV emisija o umetnosti, kulturi, tradiciji i politici (najzapaženiji su serijali Ogledalo XX veka“ i „Mon Blan“). Dobitnik je mnogih nagrada za likovno i književno stvaralaštvo. Živeo je i stvarao u Beogradu i Rimu.
Smrt ga je zadesila u Beogradu u 62. godini, nekoliko minuta posle ponoći, 22. jula 2005. Njegovi posmrtni ostaci su kremirani 25. jula.

MG16 (K)