Godina izdanja: 1986
ISBN: 86-379-0017-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

NIN-ova nagrada 1987. Prvo izdanje.

Autor - osoba Stevanović, Vidosav, 1942- = Stevanović, Vidosav, 1942-
Naslov Testament : roman u 52 bdenja / Vidosav Stevanović
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1986
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 240 str. ; 19 cm
Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ79, ǂknj. ǂ526
(karton)
Napomene Tiraž 5.000.

Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca u izdanju jednog od najboljih srpskih romana dvadesetog veka...
Tragična srpska bajka... Nalazimo se u nestvarnom koje je pretrpano stvarnim, i to je zastrašujuće... Progoni nastavljaju dela rata: svi ratovi u jednom, i sva doba pomerena da bi se bolje potvrdila... Ovde se uobličuje jedan nematerijalni Kafka i neprijatelj veka u kome ništa nije pravo, izuzev imaginacije koja spasava vrstu od njenih sopstvenih zločina... Rečitativ Vidosava Stevanovića, lepotom svoga jezika i prodornom muzikom, baca nas u halucinaciju gde se čovek istovremeno stvara i samorazara, gde je sreća ista stvar kao nesreća.
Jedan Srbin izdajnik u svom narodu i genijalan pripovedač... Ono što očarava pre svega, i prilikom čitanja, to je smelost i lepota hiperbola. U pejsažu čarobnjačkih oblaka, nisu to četiri konjanika Apokalipse, njih je hiljadu. Na zemlji predanoj snazi zla, prženoj suncem do konačnog raspada, bilo natruloj i tečnoj posle potopa, pojavljuju se poludivovi bez glava, žene poluboginjepolusmrtne, koje u svojim bedrima nose čitave narode, pustinjaci lišeni razuma koji naizmenično umiru i rađaju se...

Vidosav Stevanović (1942) jedan je od najznačajnijih srpskih pisaca dvadesetog veka. Do sada je objavio preko dvadeset proznih knjiga, od kojih posebno izdvajamo romane Nišči, Testament, Konstantin Gorča, Odos Pandoras, Kuća na brdu pored sunca, Ostrvo Balkan, Ista stvar, Abel i Liza, Iskra, Sibila i Demoni, kao i dve knjige pripovedaka – Refuz mrtvak i Periferijski zmajevi.
Uređivao je najznačajnije srpske književne časopise, kao što su Vidici, Savremenik, Književna reč, Književne novine... Bio je generalni direktor i glavni urednik u beogradskoj Prosveti, urednik u Srpskoj književnoj zadruzi, sarajevskoj Svjetlosti, i direktor BIGZ-a.
Dobitnik je NIN-ove nagrade i nagrade „Ivo Andrić“. Početkom 1999. postaje Chevaller de l’Orde des Arts et des Lettres.
Dela Vidosava Stevanovića prevođena su na sve najznačajnije svetske jezike.
Poslednjih trideset godina živeo je u Kragujevcu, Beogradu, Grčkoj, Francuskoj i Sarajevu... Od 2007. godine živi povučeno i radi u selu Botunje pored Kragujevca.
MG134