Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-7331-137-3
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Šomlo, Ana, 1935- = Šomlo, Ana, 1935-
Naslov Milenina pisma Kafki / Ana Šomlo
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1988 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 270 str. ; 20 cm
Zbirka Edicija Novi Sad ; knj. 156
Kolekcija Semafor ; 11
(Broš.)
Napomene Tiraž 1000
Slika autora i beleška o autoru na koricama.

Ana Šomlo (Negotin, 1935) srpska je književnica i novinarka jevrejskog porekla koja živi u gradu Netanija u Izraelu. Ana Šomlo piše kratku prozu i romane. Takođe je i najeminentniji srpski prevodilac sa hebrejskog jezika.
Biografija
Ana Šomlo je rođena 1935. godine u Negotinu (otac Miroslav, majka Budimka, rođ. Smederevac). Rano detinjstvo provela je u Negotinu. Njen otac je, tokom 1941. i 1942, u dva navrata bio interniran u logoru u blizini Zaječara. Ana je, sa sestrom, do 1943. bila kod rođaka u Vršcu, posle čega se vratila u Negotin. Zbog antisemitskih mera nemačkih vlasti, sa ocem i sestrom pobegla je u Malajnicu, a zatim u Homoljske planine, gde su se skrivali do kraja rata. Posle rata, sa porodicom je napustila Negotin i preselila se u Vršac. Od 1946. do 1948, živela je u Pančevu, gde je njen otac projektovao most koji povezuje Pančevo i Beograd. Po završetku radova na mostu, porodica se preselila u Novi Sad.
Diplomirala je Orijentalnu filologiju i književnost na Beogradskom univerzitetu. Dobivši stipendiju JOINT-a, 1957. godine, upisala je postdiplomske studije u Jerusalimu gde je boravila dve godine radi usavršavanja hebrejskog i arapskog jezika. Tokom boravka u Izraelu, počela je da šalje priloge za Politiku, a po povratku u Beograd, zaposlila se u časopisu Duga. Na novoformiranu Televiziju Beograd, prešla je 1960. godine. Pored rada na Televiziji, pisala je, prevodila i davala časove hebrejskog jezika. Uređivala je TV- Reviju i časopis RTV – Teorija i praksa.
Ana Šomlo je dobar deo svog radnog veka provela kao novinar, radeći na Televiziji Beograd. Imala je prilike da se upozna sa mnogim značajnim ličnostima iz raznih sfera a kao produkt tog njenog iskustva je i knjiga koju je objavio Centar za istraživanje Radio-televizije Srbije „Biti i opstati na televiziji“ – koju čine intervjui sa značajnim i popularnim ličnostima tadašnje Jugoslovenske televizije, među kojima i sa Radivojem Lolom Đukićem, Dušankom Kalanj, Mićom Orlovićem, Ivanom Hetrihom, Sandom Langerholc, Zdravkom Šotrom, Angelom Miladinovim... O svom iskustvu rada na televiziji, Ana Šomlo je rekla:
U svom dnevniku beležila sam utiske o ljudima koje sam sretala, opčinjenosti televizijom. Bili su u ono vreme veoma značajni. O nekim od njih ništa, sem čitulje, nije objavljeno. Zapisala sam u dnevnik i beleške o svojim putešestvijima po selima sa Zaharijem Trnavčevićem, dok sam radila u Emisiji za selo, zaleđenim putanjama i pešačenju, našoj zasluzi za dovođenje vode u selo Ključ. Bio je tu razgovor sa kino-amaterima Dušanom Makavejevim, Kokanom Rakonjcem, Žikom Pavlovićem… o njihovoj želji da se profesionalno bave filmom. U njihovom klubu upoznala sam i Batu Živojinovića koji se tada nadao da će dobiti prvu pravu ulogu.
Kao vrsni poznavalac hebrejskog jezika i izraelske književnosti, Šomlo je dala veliki doprinos u oblasti prevodilaštva sa hebrejskog na srpski jezik. Objavila je veliki broj književnih prevoda. Bila je posvećena sastavljanju rečnika i enciklopedijskom radu. Sastavila je i „Hebrejsko-srpskohrvatski i srpskohrvatsko–hebrejski rečnik“ i objavila udžbenik „Učite sami hebrejski“ . Kao prevodilac sa hebrejskog, i na hebrejski jezik, dala je značajan doprinos učvršćivanju srpsko-hebrejskih kulturnih i književnih veza te promocijom izraelske književnosti u svetu za šta je i nagrađena 2005. godine priznanjem „Kalat haor“. Saradnik je nekoliko enciklopedija: u Prosvetinoj „Enciklopediji“ (Beograd, 1969) je pisala odrednice o izraelskoj književnosti. U „Encyclopaedia Judaica“ (Keter, Jerusalim 1974) pisala je o književnicima jevrejskog porekla sa južnoslovenskog područja. U „Hrvatskom Općem leksikonu“ (Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 1996) piše o savremenim izraelskim piscima.
Ana Šomlo, bavi se i književnim stvaralaštvom. Objavila je nekoliko romana i zbirki kratkih priča. Za zbirku priča Ponovo u Jerusalimu, dobila je nagradu izraelskog Ministarstva za useljenje 1996. godine. Možda i najzanimljivije književno ostvarenje Ane Šomlo je njena knjiga „Milenina pisma Kafki“ objavljena 1988. godine. O ovoj knjizi i ideji da se upusti u istraživanje emotivne veze između čuvenog pisca Franca Kafke i Milene Jasenske, Ana Šomlo je rekla:
Knjiga „Milenina pisma Kafki“ nastala je slučajno. Jedne majske večeri srela sam na uglu Sarajevske i Ulice Miloša Pocerca u Beogradu, Zorana Gluščevića, pisca „Ključevi za Zamak Franca Kafke“ (1971). U razgovoru sam pomenula da čitam Kafkina „Pisma Mileni“. –To su najlepša ljubavna pisma!“, potvrdio je moje mišljenje Gluščević. – Šteta što su Milenina pisma zauvek izgubljena, zaključio je. – Nisam sigurna u to, napisaću ih ponovo, rekla sam, ubeđena da ništa ne može zauvek da nestane. –Odgovoriću na Kafkina pisma, rekla sam… Zoran je moje olako izrečene reči ozbiljno shvatio i stalno mi se javljao da me pita, da li sam već počela da pišem Kafki. Tako su krenula moja istraživanja života Milene Jesenske i njene ljubavi sa Kafkom, putovanje u Prag, traganje za njihovim životima. Moja knjiga „Milenina pisma Kafki“ objavljena je nakon 17 godina u izdanju Književne zajednice Novog Sada.
Osim književnom, novinarskom i prevodilačkom radu, Ana Šomlo, decenijama unazad, posvećena je radu Jevrejske zajednice u Beogradu. Bila je aktivan član Saveza jevrejskih opština i predsednica Kulturne komisije Saveza, a imenovana je i za doživotnu potpredsednicu Jevrejske opštine Beograd. Od 2000. do 2003, bila je predsednica Udruženja Jevreja iz bivše Jugoslavije u Izraelu. Uređivala je glasilo udruženja Most.
Ana Šomlo, od 1992. godine živi i radi u Izraelu. Sarađuje sa brojnim srpskim književnim časopisima gde objavljuje prozu i prevode sa hebrejskog jezika. Priče na hebrejskom jeziku objavljuje u izraelskim časopisima Moznaim, Iton 77 i Jerušalajim.
Bibliografija
Romani
„Lea Štraser“ (Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, (1980)
„Glasovi dijaspore“ (Književne novine, Beograd, 1985)
„Milenina pisma Kafki“ (Književna zajednica Novog Sada, 1988)
„Kao…“ (Spektar, Zagreb 1983, Prosveta, Beograd, 1990)
„Hazari ili obnova vizantijskog romana“, razgovori sa Miloradom Pavićem (BIGZ, Beograd, 1990)
„Bila sam tvoje more: prepiska Franca Kafke i Milene Jesenske“, (Pešić i sinovi, Beograd, 2005)
„Žuti prkos“ („Inđić“, Beograd, 2006)
Zbirke priča
„Ponovo u Jerusalimu“ (Bosanska knjiga, Sarajevo, 1997) i Prosveta, Beograd 2006)
„Iduće godine u Jerusalimu“ (Miroslav, Beograd, 2000)
„Posle mnogo godina“ (Kuća poezije, Banja Luka, 2019)
Prevodi sa hebrejskog jezika
prevod romana Aharona Apelfelda „Badenhajm 1939“ (Dečje novine, Beograd, 1989)
prevod (i priređivanje) knjige „Antologija kratkih priča Izraela“ Bagdala, Kruševac, 1995)
prevod (i priređivanje) knjige „Antologija izraelske poezije i proze“ (Zidne novine, Sarajevo, 1995)
prevod zbirke eseja izraelskog političara Šimona Peresa „Novo Postanje“ (BMG, Beograd, 1999)
prevod doktorske disertacije Lili Halpert Zamir „Danilo Kiš: jedna mračna odiseja“ (Ateneum, Beograd, 2000)
prevod romana „Nakit“ Šulamit Lapid, (Klio, Beograd, 2004)
prevod knjige „Lavlji med – Mit o Samsonu“ Davida Grosmana, (Geopoetika, Beograd, 2006)
prevod knjige (zajedno sa ćerkom Elom Krstić) „Holokaust i njegovo značenje“ Jisraela Gutmana, Haima Šackera, (Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, Beograd, 2010)
prevod (i priređivanje) knjige „Moć govora i druge izraelske priče“ (Kuća poezije, Banja Luka, 2014)
prevod (i priređivanje) knjige „Antologija savremene izraelske poezije“ (Kuća poezije, Banja Luka, 2015)
Ostala izdanja
knjiga intervjua „Biti i opstati na televiziji“, (Radio-televizija Srbije, Beograd, 2004)
„Moj svet knjiga: dnevnik čitanja“ (Pešić i sinovi, Beograd, 2008)
Rečnici i udžbenici
„Hebrejsko–srpskohrvatski i srpskohrvatsko–hebrejski rečnik“ (Udruženje jugoslovenskih Jevreja u Izraelu, Tel Aviv, 1993)
„Učite sami hebrejski“ (Izdanje autora, Natanija 1996)
„Hebrejsko–srpski rečnik“, Jasen, (Beograd, 2007)
Nagrade i priznanja
nagrada „BUKI FINCI“ za knjigu „Milenina pisma Kafki“ (1990)
diploma Organizacije „Prijatelji dece Srbije“ za roman „Kao...“ (1990)
nagrada izraelskog Ministarstva za useljenje za zbirku priča „Ponovo u Jerusalimu“ (1996)
priznanje „Kalat haor“ (Laureat svetlosti), za dugogodišnji rad na afirmaciji izraelske književnosti u svetu (2005)
priznanje „Povelja za prevodilaštvo i međunarodnu saradnju“ Kuće poezije iz Banja Luke i Udruženja književnika Srpske (2015)
priznanje „Povelja za izuzetan doprinos i jačanju veza između Izraela i Srbije“, Ministarstva spoljnih poslova Izraela, Izraelsko-srpskog privrednog društva i Parlamentarnog odbora izraelsko-srpskog prijateljstva (2016)
MG113 (N)