ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Vrsta: Srpskohrvatsko-romsko-engleski rečnik
Tip: Višejezični

OVO SE SMATRA JEDNIM OD NAJBOLJIH I NEPREVAZIDJENIH RECNIKA ROMSK0G JEZIKA-KOJI JE IZDAT KOD NAS, KAD PROCITATE DETALJNIJE OPIS RECNIKA, KAO I AUTOROVU BIOGRAFIJU(DOLE NIZE U NASTAVKU), BICE VAM JASNIJE O KAKVOJ SE VELICINI-PIONIRU RADI?OPSTE STANJE KNJIGE:SPOLJASNOST-VIDI FOTOGRAFIJE JE VR. DOBRA(4) MALO IZLIZANA BOJA NA IVICAMA OD GODINA, A UNUTRASNJOST JE PRFEKTNA-CISTA KAO STAKLO-NEKORISCENA OCENA VISE NEGO ODLICNA(5+)-PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE-UNUTRASNJOST KAO NOVA! SRPSKOHRVATSKO-ROMSKO-ENGLESKI RJECNIK - RADE UHLIK
Romengo alavari
Recnik:Srpskohrvatsko - romsko - engleski rečnik
Autor:Rade Uhlik ISBN:Ostalo
Godina izdanja:1983. Stranica:473
Autor: Domaći
Vrsta: Opšti OPSTE STANJE KNJIGE:SPOLJASNOST-VIDI FOTOGRAFIJE JE VR. DOBRA(4) MALO IZLIZANA BOJA NA IVICAMA OD GODINA, A UNUTRASNJOST JE PRFEKTNA-CISTA KAO STAKLO-NEKORISCENA OCENA VISE NEGO ODLICNA(5+)-PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE-UNUTRASNJOST KAO NOVA!
Jezik:Srpski
Tip: Višejezični
Povez:broširan
Format: 20x14cm
Izdavač:`Svjetlost`,Sarajevo,1983.god.
Godina: 1983.
Stranica:473 Stanje:vrlo dobro. DETALJNIJE O ROMSKOM JEZIKU-o ovom rečniku: ШТА ЈЕ РОМСКИ?
Прва ствар која привлачи пажњу када узмемо речник у руке, или
када претражујемо каталог, јесте наслов. У свим насловима срећемо
реч „ромски”. Међутим, ромски језик у Србији је дијалекатски и
257Ромолошка лексикографија у Србији: стање и доступност
локално веома разуђен, а стандард је тек недавно установљен. Такође,
називи ромских заједница (интерни, екстерни) не морају се поклапати
са називима варијетета којим те заједнице говоре. Нити исти назив
двеју ромских заједница гарантује да је у питању исти говор, нити
обрнуто – две ромске заједнице могу имати различите називе а гово -
рити истим, или барем веома сличним варијететом.
Свих ових шест речника ромског су заправо речници гурбет -
ског дијалекта, или је, у случају да се даје више варијанти, гурбетски
дијалекат основни дијалекат речника, иако се то не каже увек експли-
цитно. Радије се користе нека географска одређења, као што је „ром -
ски говори у Србији”, „у Хрватској”, „у Босни и Херцеговини”. Ухлик
полази од, како каже, „гурбетског говора српских Рома”, а Кајтази
од „ромских говора у Хрватској”. Само се у ова два речника срећу
варијанте из других говора. Нажалост, код Ухлика оне нису обеле -
жене одговарајућом скраћеницом, већ је само у предговору речено да
се наводи „Najpre srpskohrvatska reč, zatim prevod (jedan ili više njih)
na gurbetskom. Posle toga ima i prevod na matičnom vlaškoromskom,
zatim prevod na tursko ili grčkoromskom, a ređe i na šatrovačkom. Na
kraju stoji prevod na engleskom” O autoru: Uhlik, Rade
Uhlik, Rade, bosanskohercegovački romolog (Sarajevo, 2. II. 1899 – Sarajevo, 13. VI. 1991). Studij germanistike završio u Beogradu. Radio kao srednjoškolski profesor u Brčkom, Tuzli, Prijedoru i Nišu. Nakon II. svjetskog rata kao poliglot (govorio oko 14 jezika) dobio je posao prevoditelja u Tanjugu. Potom je radio u Zemaljskome muzeju u Sarajevu kao viši znanstveni savjetnik na folklorističkim romološkim temama i lingvističkoj obradbi romskih jezika i narječja. Uveo je termin Gurbeti za skupinu Roma koja je nastavala prostore zapadnoga i središnjeg Balkana; njihove jezične osobitosti razvrstao je u 4 skupine gurbetskoga. Istraživao je ponajprije govore bosanskih Gurbeta, ali i drugih, te one Arlija, Burgijaša, Gopta itd. Skupio je i bogatu građu romske poezije, pripovijedaka i pošalica. Zbirku romskih pjesama u izvorniku Romane đilja objavio je 1937., potom u prijevodu Ciganska poezija (1957., 1982), te Ciganske priče (1957). Izradio je tri romska rječnika: Rječnik bosanskoga romskoga (Bosnian Romani Vocabulary, u: Journal of the Gypsy Lore Society, 1942–43), Srpskohrvatsko-ciganski rečnik (Romane alava, 1947) i Srpskohrvatsko-romsko-engleski rečnik (Romengo alavari, 1983). Uz niz objavljenih znanstvenih radova ostavio je i dragocjene zapise o izvorno hrvatskoj romskoj zajednici Gopta. Velik dio njegove rukopisne ostavštine uništen je tijekom rata 1992., a nešto radova čuva se u Knjižnici Odsjeka za indologiju Filozofskoga fakulteta u Zagrebu. Uhlik je bio član Gypsy Lore Society i bosanskohercegovačke Akademije.
Član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine Rade (Aladar) Uhlik (1899–1991) je najznačajniji romolog nekadašnje Jugoslavije, imajući u vidu širok spektar njegovih naučnih interesovanja. Delo Radeta Uhlika doprinelo je boljem poznavanju kulture i jezika romskih zajednica s Balkana širom sveta, ali i na da dalji razvoj i standardizaciju romskih govora na ovim prostorima. Međutim, njegove lingvističke studije posvećene praktično svim romskim govorima Jugoslavije ostale su, zbog jezičke barijere, van razmatranja savremene romologije. Većina njih još uvek nije izgubila svoju naučnu aktuelnost. Značaj Uhlikovih lingvističkih istraživanja romskih govora u Jugoslaviji (iz domena dijalektologije, morfologije, sintakse, semantike, pragmatike), zatim leksikografskih radova (Bosnian Romani: a vocabulary (3 volumes) (1941–1943), Srpskohrvatsko-ciganski rječnik (Romane Alava) (1947) i Rječnik srpskohrvatskoromsko-engleski (1983), prevoda Jevanđelja po Luki na romski jezik (1938) i na ekstenzivan sakupljački rad u oblasti romskog folklora i romske tradicijske kulture.