Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

POD KAMENIM NEBOM - MILUTIN VELJKOVIĆ

- ima posveta autora na najavnoj stranici , vidite slike

retko , zivot u pecini

Fotografije - Nikola Dević

- Beograd
Godina - 1972
436 strana
23 cm
Povez - Tvrd

-vrlo dobro ocuvana ,malo je samo izlizan gornji rub korice , vidi se na 1 slici

SADRŽAJ:
O Svrljigu, o Kopajkošari, o pećini Samar
Pod kamenim nebom
Sjećanje na Milutina Veljkovića
U ime ljudskog roda
Registar imena i pojmova
Album fotografija



Како је Милутин Вељковић под земљом оборио Гинисов рекорд
Овај заљубљеник у природу добровољно је био зазидан у пећини Самар код Сврљига од јуна 1969. до краја септембра 1970

`Knjiga Milutina Veljkovića POD KAMENIM NEBOM pripada književno-publicističkom rodu. To je autentični dnevnik koji opisuje dramatične događaje, preživljavanja, razmišljanja, spoljni svet pećine, unutrašnji svet junaka jednog podviga svetskih dimenzija. Ona je, istovremeno, i memoarska literatura, snažno i uzbudljivo svedočanstvo za savremenike, zlatni rudnik saznanja za potomke.

Mada su pisac i glavni junak knjige ista ličnost, ovo delo je drama sa bogatom lepezom protagonista: počev od živih bića koja su uvedena u pećinu, preko flore i faune Podzemlja, sve do raznih pojava koje su prisutne u pećini kao aktivni činioci svega što se u njoj događalo od 24. juna 1969. do 30. septembra 1970. godine. Polazeći od dnevnika, Veljković je svoje štivo podigao na stepen pune publicističke objektivizacije, i tako sazdao monumentalno delo koje je u osnovi neprolazno svedočenje, a istovremeno i nezamenljiva lektira za sve čitaoce od radnika do akademika, od književnog sladokusca do đaka, vojnika i građanina.


Milutin Veljković je rođen 1935. godine u selu Gornja Bela reka kod Zaječara. U leto 1969. godine, 34-godišnji Milutin krenuo je na jugoistok Srbije. Nameravao je da provede 15 meseci u divljoj, neuređenoj i neistraženoj Samar pećini, dugačkoj oko dva kilometra, koja se nalazila u ataru sela Kopajkošara. Želeo je da je istraži, ali i da obori Ginisov rekord za najduži boravak pod zemljom. Dotadašnji rekord je držao Francuz Anri Fiout, koji je pod zemljom boravio 109 dana.

U pećinu je ušao 24. juna 1969. godine, a iz nje izašao 15 meseci kasnije, 29. septembra 1970. godine. Postavio je novi Ginisov rekord za najduži boravak pod zemljom koji još uvek niko nije oborio. Vodio je i dnevnik u kome je detaljno opisivao svakodnevne aktivnosti koje je praktikovao tokom boravka u pećini.

O njemu je snimljen dokumentarni film Speleonaut / Pod kamenim nebom u režiji Sonje Đekić.

Ниш, Сврљиг – На обронцима планине Калафат, у нетакнутој и неприступачној природи недалеко од Сврљига, налази се три километра дуга пећина Самар, коју је формирала Копајска река. Ова понорница улива се у пећину на месту где се изнад улаза налази прераст, јединствен крашки облик – природни камени мост. Његов лук ширине чак 25 метара надвија се над излазом пећине у висини од 15 метара. Одатле, од улаза води главни канал пећине, који је тунелског типа и на појединим местима изгледа као кањон, обилује вировима и каскадама. И због тога, али још више због бројних водених препрека и лавирината, не препоручује се самосталан улазак и обилазак пећине.

У Самар пећини пронађена је до сада најбоље очувана у Србији лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња. С осталим пећинама у околини чини јединствени пећински систем. Тај систем Самар од 1955. године решењем Завода за заштиту природе наше земље налази се под заштитом државе.

Зашто ЕУ спашава амерички државни радио

Околина Сврљига, Самар пећина, Копајска река и село Копајкошара прославили су се пре тачно пола века и били су дуго у жижи интересовања јавности широм планете. У то време млади српски спелеолог Милутин Вељковић у овој пећини је поставио светски рекорд у непрекидном боравку под земљом и оборио дотле важећи Гинисов рекорд који је са 109 дана држао Француз Анри Фију.

Српски, у то време и југословенски јунак Милутин Вељковић, који је на дан уласка у пећину, јуна 1969. године, имао 34 године (рођен је 1935) провео је непрекидно под земљом невероватна 464 дана. На овај корак се одлучио добровољно, реализујући истовремено и јединствен научни експеримент – био је зазидан у пећини Самар, из које је изашао после 15 месеци.

Тада је уписан у Гинисову књигу рекорда, а његов подвиг – временски период боравка испод земље од 464 дана – до данас није оборен.


(u hodniku , dole ,ormar ,cip)