Godina izdanja: 2016
ISBN: 9788664750165
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vića Mitrović Mitra rođen 1961. godine u Homolju (Podhomolje, istočna Srbija) diplomirao je 1986. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Kao sindikalni funkcioner dugo se bavio problematikom migranata. Posmatrajući društveno-političku scenu i ponašanje migranata zapadnog Balkana u Švajcarskoj, uočio je određene zakonomernosti u njihovom prihvatanju i odbijanju ideje suživota tog srednjoevropskog kulturnog prostora. U ovoj alpskoj zemlji, radeći sa prvom i drugom generacijom, shvatio je prednosti ali i patnju svih odagnanih, razasutih po svetu, koji kao takvi dele sudbinu Vlaha. Naime, domovina im je u međuvremenu postala, pored matične zemlje, i čitava Evropa.

Objavio je četiri knjige: autorske Rusalka, žena koja pada (roman-esej o životu u tuđini i po kazamatima evropskim) i Ljubav nad ljubavima (životne priče ljudi sa naših prostora u dijaspori) a kao zapisivač učestvuje u edicijama dečjih vlaških pesama i dečjih vlaških priča i umotvorina.
Živi i radi u Sankt Galenu (Švajcarska), na usluzi je za brojna pitanja našim ljudima koji stižu u Švajcarsku ili koji već tamo borave a potrebni su im pravni saveti, prevodilac je.

Učesnik je religijskih okruglih stolova i višegodišnji potpredsednik Crkvenog odbora naše crkve u Sankt Galenu koja je posvećena Prepodobnom Simonu Monahu, kupljena je i podignuta sredstvima naših ljudi i vlasništvo je naše Crkve.





Iz romana „Zašto muškarci plaču“ koji je upravo izašao iz štampe a objavila ga je izdavačka kuća Draslar iz Beograda kao motiv na početku stoje reči iz Psalma 42:

Kao što košuta traži potoke,

tako duša moja traži Tebe, Bože!

Priča se odvija u zatvoru u Altštetenu, kaznenom zavodu za ozbiljnije prekršaje. Tu se sreču dva zatvorenika, po svemu različita: Srbin Mirko i Šiptar Blerim.

Kratak deo sa početka knjige:
“ Daj mi krila – nastavi Blerim da razmišlja – a da ne izgubim vezu sa korenima… I podaj mi pravo da živim u periodu promene svetova. Ja sam generacija koja ne poznaje strah, koja prepoznaje samo brutalnost. otvoren prostor za delanje kada samo više institucije mogu da me zaustave. Nema slobodnijih ljudi od Alabanaca. A ja sam zatvorenik. Kome ta sloboda uopšte treba? Meni možda ponajmanje. Celog života sam tražio sebe. Pokušavao da razumem sosptvenog oca, plakao za majkom. tražio pravedne puteve onda kada nisam ni znao šta je pravda Božja ili pravednost prema ljudskom poretku. Bio sam prečesto duhovno unakažen kada sam shvatio koliko su ljudi sujetni, teški i ne drže se zadate reči. Nema više „bese“. Ako je bilo nečega čega bih se najradije sećao, to bi bili samo oni dani do moje sedme godine. U zatvoru i sećanja zvuče drugačije. Sve opstane samo ako ima smisao, red i ljudsku kontrolu.

Zar ima veće radosti na svetu od slobodnog čoveka?… (str 11)


IZDAVAČ: DRASLAR PARTNER
BROJ STRANA: 133
FORMAT: 21 CM
PISMO: LATINICA
POVEZ: BROŠIRAN