Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-6126-002-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Šta razlikuje ljude od životinja? Koliko uopšte znamo o tim razlikama? Na koji način ljudi pristupaju životinjskoj prirodi?
Autorka svoje istraživanje otvara problemom odnosa ljudi prema životinjama, preispitujući zašto ljudi često ignorišu sposobnost životinja da misle i osećaju. Ona ukazuje na neke od potencijalnih razloga za ovakav odnos ̶ želju da se opravda eksploatacija životinja, strah od suočavanja sa sopstvenim strahom od smrti, ideološke i religiozne motive ̶ da bi sprovela istraživanje i utvrdila koji od ovih faktora ima najveći uticaj na stavove ispitanika. Kada su ljudi spremni da se žrtvuju za životinje? U kojoj meri ljudi različito percipiraju svog kućnog ljubimca u odnosu na životinje koje se koriste u ishrani? Šta ljudi znaju o stvarnim mentalnim i emocionalnim kapacitetima životinja?
Naš odnos prema životinjama utiče na kompletnu životnu sredinu; industrija mesa jedan je od najvećih zagađivača, a istraživanja sve više ukazuju na to da konzumacija mesa ima negativne zdravstvene posledice. Očigledna povezanost bezbednosti konzumiranja hrane životinjskog porekla i dobrobiti domaćih životinja važna je tema i za one koji ne podržavaju vegetarijanstvo, i upozorava nas na uzročno-posledične veze u sistemu, za koje svi snosimo odgovornost.
---
Marija Branković - diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala 2016. u oblasti soci¬jalne psihologije. Edukovala se u oblasti racionalno-emotivne bihejvioralne terapije.
U svom radu se bavi socijalnim identitetima i njihovim psihološkim osnovama, naročito u postkonfliktnim regionima, kao i različitim iracionalnim uverenjima i njihovim psihološkim osnovama i posledicama. Imenovana je za ambasadorku Evropske asocijacije za socijalnu psihologiju 2022. godine, sa ciljem da širi uvide o koristima socijalne psihologije i doprinese daljim evropskim integracijama regiona južne i istočne Evrope.
Autorka je niza pubilkacija iz oblasti socijalne i političke psihologije, koji se bave stavovima, socijalnim identitetima i bazičnim motivima u međugrupnim odnosima. Učestvovala je u nizu međunarodnih konferencija i istraživačkih projekata i usavršavala se na Univerzitetima u Lejdenu, Ulmu, Utrehtu i Levenu. Članica je Međunarodnog društva za političku psihologiju i Evropske asocijacije za socijalnu psihologiju. Posvećena je društveno angažovanoj nauci i naporima da se naučni uvidi primene u kreiranju društva za dobrobiti ljudi i ostalih životinja, kao i životne sredine.