ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Koeficijent inteligencije, kao korisno sredstvo za merenje kapaciteta mozga, poslednjih godina sve više dolazi u oči javnosti. Ova čuvena knjiga (i njen nastavak `Proveri svoj IQ`) omogućava čitaocu da proceni i potvrdi sopstveni IQ rejting.



Hans Ajzenk (engl. Hans Eysenck; 4. mart 1916 − 4. septembar 1997) je bio britanski psiholog nemačkog porekla koji je svoju profesionalnu karijeru proveo u Velikoj Britaniji. Najviše ga pamte po svom radu na inteligenciji i ličnosti, iako je radio na drugim pitanjima psihologije.[1][2] U vreme svoje smrti, Ajzenk je bio najviše citirani živi psiholog u recenziranoj literaturi naučnih časopisa.[3][4]

Ajzenkovo istraživanje je navodno pokazalo da određeni tipovi ličnosti imaju povećan rizik od raka i srčanih oboljenja. Naučnici su identifikovali greške i sumnje na manipulaciju podacima u Ajzenkovom radu, a velike replikacione studije nisu uspele da potvrde veze koje je on navodno pronašao. Istraga u ime Kraljevskog koledža u Londonu pokazala je da su Ajzenkovi radovi „nekompatibilni sa modernom kliničkom naukom“.[5]

U 2019, 26 njegovih radova (svi u koautorstvu sa Ronaldom Grosart-Matičekom) je smatrano „nebezbednim“ u istrazi obavljenoj od strane Kraljevskog koledža u Londonu. Četrnaest njegovih radova je povučeno 2020. godine, a časopisi su izdali 64 izjave zabrinutosti zbog njegovih publikacija. Dejvid Marks i Rod Bjukenen, Ajzenkov biograf, tvrdili su da 87 Ajzenkovih publikacija treba povući.[6]

Tokom njegovog života, Ajzenkove tvrdnje o inteligenciji i rasi, prvi put objavljene 1971. godine, bile su značajan deo njegove reputacije. Ajzenk je verovao da su rezultati na testovima inteligencije nasledni i pod genetskim uticajem biološke rase. On je citirao studije koje su tvrdile da je prosečni IQ kod crne dece za 12 poena niži od bele dece. Ajzenkovo pisanje o tom verovanju korišćeno je kao opravdanje za diskriminatorno školovanje u Britaniji 1970-ih. Njegova verovanja o rasi su osporena kasnijim istraživanjima i više nisu prihvaćena kao deo glavne psihologije.[7][8]

Život
Rođen je u Berlinu, Nemačka. Njegova majka je bila filmska zvezda rođena u Šleskoj, Helga Molander, a njegov otac, Eduard Anton Ajzenk, bio je zabavljač u noćnom klubu koji je nekada glasio za „najčudnijeg čoveka na baltičkoj obali`.[9] (str. 8–11). Njegova majka je luteran i otac katolik. Ajzenka je odgajala baka po majci (njegova baka je bila vatreni luteran, ali nakon što je umrla u koncentracionom logoru, Ajzenk je ustanovio da je iz jevrejske porodice).[9][10] (str. 80). Privremeni prelazak u Englesku 1930-ih postao je stalni zbog njegovog protivljenja nacističkoj stranci. „Moja mržnja prema Hitleru i nacistima, i sve za šta su se zalagali, bila je toliko zaprepašćujuća da se nijedan argument ne može suprotstaviti tome.`[9] Zbog njegovog nemačkog državljanstva, on u početku nije mogao da se zaposli i bio je gotovo interniran tokom rata.[11] Doktorirao je 1940. na Londonskom univerzitetskom koledž (UCL) koji je radio na Odeljenju za psihologiju pod nadzorom profesora Burt-a, sa kojim je imao buran profesionalni odnos tokom celog radnog veka.[9]

Ajzenk je bio profesor psihologije na Institutu za psihijatriju, Kings koledž (London), od 1955. do 1983. godine. Bio je i glavni saradnik moderne naučne teorije ličnosti i brilijantan učitelj koji je pomogao da se pronađe lečenje za mentalne bolesti.[12][13] Takođe, stvorio je i razvio karakterističan dimenzionalni model strukture ličnosti zasnovan na empirijskom faktorsko-analitičkom istraživanju, pokušavajući da usvoji te faktore u biogenetske varijacije.[14] 1981. godine postao je osnivač Svetskog kulturnog veća.[15] Bio je i osnivački urednik međunarodnog časopisa, napisao je oko 80 knjiga i više od 1600 članaka.[16] Njegov sin Mihael Ajzenk je takođe istaknuti profesor psihologije. Hans Ajzenk je umro od tumora na mozgu[17] u londonskom domu za nemoćne 1997.[18] Bio je ateista.