ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Jezik: Srpski
Autor: Strani

KARL GUSTAV JUNG
ATOS BEOGRAD 2003 STRANA 494 MEKI POVEZ VEOMA DOBRO - ODLIČNO OČUVANO, NEKORIŠĆENO
Karl Gustav Jung
ARHETIPOVI I KOLEKTIVNO NESVESNO
O arhetipovima Jung govori prvi put u predavanju na Londonskom univerziitetu 1919. godine. Arhetipovi se definišu kao „determinante a priori celokupnog psihičkog procesa“… „Kadgod se susrećemo s uniformnim i redovno povratnim oblicima mišljenja radi se o arhetipu, bez obzira da li je njegov mitološki karakter uočen ili nije…“. U svom potonjem delu, koje će nastajati sledeće četiri decenije, Jung je – prema zapažanjima analitičara – dao preko dve stotine definicija arhetipa, pomerivši viđenje njegove suštine sa sadržinsko-slikovnog ka formalno-strukturnom.
„…Praiskonska slika ili arhetip je jedna figura bilo da je demon, čovek ili proces, koja se tokom istorije ponavlja tamo gde ga stvaralačka mašta slobodno ostvaruje. Ovo je stoga pre svega mitološka figura. Ako pobliže ispitamo ove slike utvrdićemo da su one u neku ruku formulisana rezultanta bezbroja tipičnih iskustava predaka. One su unekoliko psihički ostaci bezbroj doživljaja istog tipa. One opisuju milione individualnih saznanja u proseku i daju tako sliku psihičkog života, razdeljenu i projektovanu u raznovrsne oblike mitološkog pandemonijuma (…) To je kao neko u ljudsku dušu duboko ukopano rečno korito u kome život, koji se pre toga nesigurno prostirao preko velikih ali plitkih površina, odjednom silno protiče, i to u trenutku kad se postiže ovaj poseban splet okolnosti koje su odvajkada doprinosile ostvarenju praslike“.
„… Jedan drugi, dobro poznati izraz arhetipova, su mit i bajka (…) Osobito na višim nivoima tajnih nauka, arhetipovi se pojavljuju u obliku koji, po pravilu, nedvosmisleno ukazuju na vrednujući i procenjujući uticaj svesne obrade. Njihova neposredna pojava kakvu srećemo u snovima i vizijama je zato daleko individualnija, nerazumljivija ili naivnija, nego na primer u mitovima. Arhetip u suštini predstavlja nesvestan sadržaj, koji se putem njegovog osvešćivanja i prihvatanja menja, i to uvek u onom značenju koje mu daje iindividualna svest u kojoj iskrsava“.
Neke psihičke strukture se smatraju posebno značajnim: Sopstvo (Selbst), Anima, Animus, Persona, Senka. Druge se pak pojavljuju u sadržajima kolektivnog nesvesnog kao predstave: „stari mudrac“, „dete-junak“, „htonska majka“, itd. Arhetipove vidimo kao strukturalne dominante psihe u neposrednoj korelaciji s instinktima; instinkti, kako veli H. Hark, „čine osnovne oblike ponašanja“, a arhetipovi se mogu označiti „kao osnovni oblici viđenja stvari“. Arhetipovi su, dakle, životne sile, koje nas nose i kada smo ih svesni i kada smo ih nesvesni; saradnja arhetipova sa našim svesnim bićem (npr. naši pokušaji da razumemo poruke naših snova) vodi nas ka cilju: a on se može označiti kao ucelovljenje ličnosti.
Prevod s originala: Bosiljka Milakara i Dušica Lečić-Toševska.
19.06.2021