ISBN: Ostalo
Oblast: Fizika
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Verner Karl Hajzenberg (nem. Werner Karl Heisenberg; Vircburg, 5. decembar 1901 — Minhen, 1. februar 1976)[1] bio je nemački fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1932. godine, jedan od osnivača kvantne mehanike.[2]

Kvantna mehanika

Verner Hajzenberg na konferenciji u Solveju
Hajzenberg je u jesen 1920. godine upisao fiziku, 17. jula 1923. godine je doktorirao, a oktobra 1927. godine, kao dvadesetšestogodišnjak, postavljen je za redovnog profesora Teorijske fizike u Lajpcigu. U tom periodu boravio je u tri najveća svetska centra teorijske atomske fizike tog vremena. U Minhenu je uradio doktorat pod rukovodstvom A. Zomerfelda, u Getingenu je u zimu 1922/23. bio student, a 1923/24. asistent M. Borna, dok je u Kopenhagenu, kod Nilsa Bora, prvo, 1924/25, bio u poseti, a 1926. godine je postavljen za predavača iz teorijske fizike.

Godine 1925. je otkrio matričnu mehaniku, prvu formulaciju kvantne mehanike. Njegova Relacija neodređenosti, otkrivena 1927, tvrdi da određivanje pozicije i impulsa čestice nužno sadrži greške, a proizvod ove dve greške je veći od, ili jednak određenoj Plankovoj konstanti. Zajedno sa Borom, on će formulisati Kopenhagensku interpretaciju kvantne mehanike.

Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1932. godine „za stvaranje kvantne mehanike, njenu primenu koja je, inter alia, dovela do otkrića alotropskih formi vodonika“.

Rad za vreme rata
Nuklearna fisija je otkrivena u Nemačkoj 1938. Hajzenberg je ostao u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata, radeći pod nacističkim režimom. Vodio je nemački program nuklearnog oružja, ali opseg njegove saradnje sa nacistima nije sasvim razjašnjen.

Otkrio je Boru postojanje ovog programa na konferenciji u Kopenhagenu, septembra 1941. Posle ovog susreta, veliko prijateljstvo između Bora i Hajzenberga je okončano. Bor se kasnije pridružio Projektu Menhetn. Nemačka nije uspela da proizvede atomsku bombu.

Spekuliše se da je Hajzenberg imao moralne sumnje, i da je pokušavao da uspori projekat. On lično je takođe pokušavao da stvari prikaže tako posle rata, i knjiga Tomasa Pauera, „Hajzenbergov rat“, kao i predstava „Kopenhagen“ Mihaela Frajna su usvojile ovakvu interpretaciju.

Februara 2002. se pojavilo pismo koje je Bor napisao Hajzenbergu 1957. (ali ga nije poslao). U tom pismu Bor kaže da Hajzenberg kada su se sastali 1941, nije izrazio nikakve moralne probleme u vezi projekta pravljenja bombe, da je Hajzenberg proveo protekle dve godine radeći skoro u potpunosti na ovom projektu, i da je bio ubeđen da će atomska bomba odlučiti pobednika u ratu.

Većina istoričara nauke uzima ovo kao dokaz da je prethodna interpretacija Hajzenbergovog otpora bila pogrešna, ali neki se ne slažu, smatrajući da je Bor možda pogrešno razumeo Hajzenbergove namere, kada su se sreli 1941.

Pogled unazad
Hajzenberg je napisao knjigu pod naslovom „Deo i celina“ koja govori o njegovom životu, prijateljstvu sa Borom, i njegovim ocenama kvantne fizike.

„On leži ovde negde“ bio je njegov epitaf.

Kako se priča, jednom su ga pitali, šta bi upitao Boga, ako bi se ukazala prilika. On je odgovorio:
Kada sretnem Boga, upitaću ga dve stvari: Zašto relativitet? I zašto turbulencija? Zaista verujem da će imati odgovor na prvo pitanje.