Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Hemija
Jezik: Srpski

Naslov: Organska hemija
Autor: Ilija Rikovski
Izdavač: Građevinska knjiga
Mesto: Beograd
Godina: 1979.

U predgovoru našeg udžbenika „Neorganska hemija“ za studente Poljoprivrednog fakulteta naglašena je potreba tesne veze između opšte hemije i savremene poljoprivredne proizvodnje kao i tehnologije poljoprivrednih proizvoda. Još tešnja veza mora da postoji posebno između organske hemije i napred navedenih tehnologija.

Biljni i životinjski organizmi su vrlo složeni sistemi velikog broja različitih organskih supstancija. Pored veštačkih mineralnih (neorganskih) đubriva savremena poljoprivredna proizvodnja koristi i visokokvalitetna organska đubriva. Niz organskih jedinjenja služe u poljoprivredi kao vrlo efikasna sredstva za zaštitu bilja i sredstva za borbu protiv korova. U organske supstancije spadaju vitamini, fermenti, hormoni, stimulatori rašćenja bilja itd.

Organska hemija, u još većoj meri nego neorganska, služi kao neophodna osnova drugim disciplinama poljoprivrednih nauka i tehnologije poljoprivrednih proizvoda, a u prvom redu biohemiji, agrohemiji, fiziologiji i ishrani bilja i domaćih životinja i dr.

Postojeći udžbenici iz organske hemije ili su preopširni, jer su namenjeni studentima hemijskih fakulteta, ili su specifični, jer su namenjeni studentima drugih užih struka, npr. studentima farmacije, medicine. Obim, izbor i struktura gradiva takvih udžbenika ne odgovaraju nastavnim planovima i programima predmeta Poljoprivrednog fakulteta. Zbog toga se kao nužnost nameće potreba za udžbenikom iz organske hernije namenjenog posebno studentima Poljoprivrednog fakulteta. Takvi udžbenici iz neorganske i organske hernije od pok. profesora dr Bogdana Šolaje postojali su ranije.

Pri pisanju ovog udžbenika autor je koristio svoje bogato iskustvo iz svoje višegodišnje nastave i nastojavao da njegov obim, izbor i strukturu gradiva što više prilagodi potrebama svih smerova na Poljoprivrednom fakultetu i usaglasi sa sistemom jedinstvenog četvorogodišnjeg studiranja prema novom statutu. Autor je takođe nastojavao da nastavnu materiju što više zasnuje na saznanjima savremene hemijske nauke i da je oslobodi suvišnog balasta, koji bi samo otežavao njeno savlađivanje i otežavao studentima uspešno polaganje ispita.

Što se tiče strukture gradiva, potrebno je da se naglasi da se ona uglavnom zasniva na klasifikaciji organskih jeđinjenja prema funkcionalnim grupama ili funkcijama (npr.- jedinjenja sa hidroksilnom funkcijom, tj. alkoholi i fenoli; jeđinjenja sa karbonilnom funkcijom. tj. aldehidi i ketoni; jedinjenja sa karboksilnom funkcijom, tj. karbonske kiseline itd.). Sve ove grupe jeđinjenja razmatraju se kao derivati osnovne grupe organskih jedinjenja — ugljovodonika. Heterociklična jedinjenja proučavaju se u posebnoj glavi; u posebnoj glavi daje se kratki pregled najvažnijih alkaloida.

Kroz ceo udžbenik po mogućnosti se sprovodi ideja o uzajamnom uticaju atoma i radikala u molekulu, koja leži u osnovi Butljerove teorije hemijske strukture organskih jeđinjenja. Učinjen je takođe pokušaj da se Butljerov-Markovnikova teorija o uzajamnom uticaju atoma i radikala osvetli sa tačke gledišta savremene teorije o strukturi atoma i elektronske prirode hemijske veze. Sve to treba da olakša savlađivanje obilnog i raznovrsnog materijala organske hernije i da pomogne u dubljem razumevanju karaktera i osobina raznih organskih jeđinjenja.

Veća pažnja je u ovom udžbeniku posvećena biološki najvažnijim grupama organskih jeđinjenja. npr. šećerima, mastima, aminokarbonskim i drugim kiselinama, belančevinama, izvesnim heterocikličnim jedinjenjima i dr. Sasvim kratko su opisane takođe i još neke fiziološki važne supstancije, npr. karotinoidi, steroidi, vitamini i biljni stimulatori rašćenja; registrovani su takođe izvesni insekticidi i herbicidi. Za sve napomene na moguće nedostatke u ovom udžbeniku autor unapred izražava svoju zahvalnost. Posebno se umoljavaju naši studenti da mu saopštavaju svoje želje ili dopune u vezi s ovim udžbenikom.

Beograd, 1969. god. Autor

SADRŽAJ

Uvod

Glava I. Određivanje sastava i molekulskih formula organskih jedinjenja
Hemijska elementarna analiza organskih jedinjenja

1. Kvalitativna elementarna analiza organskih jedinjenja
2. Kvantitativna elementarna analiza organskih jedinjenja
Određivanje empirijske i molekulske formule
Glava II. Teorija hemijske strukture organskih jedinjenja
Razvoj teorije organske hemije u XIX veku
Butljerova teorija hemijske strukture organskih jedinjenja
Strukturne formule
Homologija i homologi nizovi
Izomerija
Stereohemijska teorija
Učenje o uzajamnom uticaju atoma i radikala u molekulu
Priroda hemijske veze u organskim jedinjenjima
Pojam o funkcionalnim grupama ili funkcijama
Klasifikacija organskih jedinjenja

Glava III. Ugljovodonici

A. Aciklični ugljovodonici
1. Zasićeni ugljovodonici (alkani ili parafini)
2. Nezasićeni ugljovodonici
1) Nezasićeni ugljovodonici sa jednom dvostrukom vezom (alkeni ili olefini)
2) Nezasićeni ugljovodonici sa jednom trostrukom vezom (alkini ili acetileni)
3) Nezasićeni ugljovodonici sa dve dvostruke veze (alkadieni ili dieni)
4) Nezasićeni ugljovodonici sa više dvostrukih veza (polieni)

B. Ciklični ugljovodonici
1. Cikloalkani (cikloparafini)
Ciklični ugljovodonici sa dvostrukom vezom (cikloalkeni)
Karotinoidi
2. Aromatični ugljovodonici
1) Aromatični monociklični ugljovodonici (benzol i njegovi homolozi)
Jonoizmenjivačke smole (joniti)
2) Aromatični policiklični ugljovodonici
3) Aromatični ugljovodonici sa kondenzovanim prstenovima
3. Terpeni

Glava IV. Jedinjenja sa halogenom funkcijom
A. Aciklična jedinjenja sa halogenom funkcijom
1. Zasićena monohalogena jedinjenja (alkilhalogenidi)
2. Zasićena dihalogena jedinjenja
3. Zasićena polihalogena jedinjenja
4. Nezasićena halogena jedinjenja
B. Ciklična jedinjenja sa halogenom funkcijom
C. Plastične mase

Glava V. Metaloorganska jedinjenja

Glava VI. Jedinjenja sa hidroksilnom funkcijom (alkoholi i fenoli)

A. Alkoholi
1. Aciklični alkoholi
1) Monohidroksilni alkoholi
a) Zasićeni monohidroksilni alkoholi
b) Nezasićeni monohidroksilni alkoholi
2) Polihidroksilni alkoholi
a) Dihidroksilni alkoholi (dioli ili glikoli)
b) Trihidroksilni alkoholi (trioli).
c) Tetrahidroksilni alkoholi (tetriti)
dj Pentahidroksilni alkoholi (pentiti)
e) Heksahidroksilni alkoholi (heksiti)
2. Ciklični alkoholi
1) Cikloalkanski alkoholi
2) Aromatični alkoholi
3) Terpenski alkoholi
Steroidi

B. Fenoli
1. Monohidroksilni fenoli
2. Dihidroksilni fenoli
3. Trihidroksilni fenoli
Etri
Tioalkoholi. Tiofenoli, Tioetri

Glava VII. Stereoizomerija i optička aktivnost organskih jedinjenja

Glava VIII. Jedinjenja sa karbonilnom funkcijom (aldehidi i ketoni)
A. Aciklični monoaldehidi i monoketoni
1. Zasićeni aldehidi i ketoni
2. Nezasićeni aldehidi i ketoni
B. Aciklični dialdehidi i diketoni
C. Ciklični aldehidi i ketoni
Glava IX. Jedinjenja sa hidroksilnom i karbonilnom funkcijom (oksialdehidi i oksiketoni)
Oksialdehidi i oksiketoni
Šećeri (glicidi)

1. Monosaharidi (monoze)
1. Heksoze
Glikozidi
Aminošećeri
2. Pentoze
2. Polisaharidi (polioze)
1. Oligosaharidi
a) Disaharidi (bioze)
b) Trisaharidi (trioze)
c) Tetrasaharidi (tetroze)
2. Visokomolekulski polisaharidi
a) Homopolisaharidi
Pektinske supstancije
b) Heteropolisaharidi

Glava X. Jedinjenja sa karboksilnom funkcijom (karbonske kiseline i njihovi derivati)

A. Aciklične karbonske kiseline
1. Monokarbonske zasićene kiseline
2. Monokarbonske nezasićene kiseline
3. Dikarbonske zasićene kiseline
4. Dikarbonske nezasićene kiseline

B. Ciklične karbonske kiseline

C. Derivati karbonskih kiselina
1. Derivati nastali supstitucijom u karboksilnoj grupi
1) Hloridi kiselina
2) Amidi kiselina (vidi gl. XI)
3) Anhidridi kiselina
4) Estri kiselina
Masti (Lipidi)
2. Derivati nastali supstitucijom u radikalu
1) Halogenkarbonske kiseline
2) Oksikarbonske kiseline
a. Aciklične oksikarbonske kiseline
a) Monokarbonske monooksikiseline
b) Dikarbonske monooksikiseline
c) Dikarbonske dioksikiseline
Razdvajanje optički neaktivnih racemata na optičke antipode
d) Trikarbonske monooksikiseline
e) Nezasićene oksikarbonske kiseline
b. Ciklične oksikarbonske kiseline
a) Fenolokarbonske kiseline
Supstancije za štavljenje
b) Alkoholokarbonske kiseline
3) Aldehido- i ketonokarbonske kiseline

Glava XI. Azotna organska jedinjenja

A. Nitrojedinjenja

B. Amini
1. Aciklični amini
a) Monoamini
b) Diamini
2. Ciklični (aromatični) amini
Diazojedinjenja
Azojedinjenja
Azoboje

C. Aminoalkoholi i aminofenoli
Lecitini

D. Aminokarbonske kiseline
Kompleksoni
E. Polipeptidi (peptidi)
F. Belančevine (proteini)
G. Jedinjenja cijana
H. Amidijkiselina
Ureidi

Glava XII. Organska jeđinjenja fosfora, arsena, antimona i bizmuta

Glava XIII. Heterociklična jeđinjenja
Klasifikacija heterocikličnih jeđinjenja
Aromatični karakter heterocikličnih jeđinjenja

A. Jedinjenja sa petočlanim heterociklusima
1. Petočlani ciklusi sa jednim heteroatomom
Grupa furana
Grupa tiofena
Grupa pirola
Hromatografska adsorpciona analiza
2. Petočlani ciklusi sa dva heteroatoma
Grupa oksazola
Grupa tiazola
Grupa pirazola
Grupa imidazola

B. Jedinjenja sa šestočlanim heterociklusima
1. Šestočlani ciklusi sa jednim heteroatomom
Grupa pirana
Grupa piridina
2. Šestočlani ciklusi sa dva heteroatoma
Grupa piridazina
Grupa pirimidina
Grupa pirazina

C. Jedinjenja sa kondenzovanim heterocikličnim sistemima
1. Kondenzovani sistemi petočlanih heterociklusa sa benzolom
Grupa kumarona
Grupa indola
2. Kondenzovani sistemi šestočlanih heterociklusa sa benzolom
Grupa y-hromena
Grupa hinolina
Grupa izohinolina
Grupa akridina
3. Kondenzovani sistemi od dva heterociklusa
Grupa purina
Nukleinske kiseline
Grupa pteridina

Glava XIV. Alkaloidi
Literatura
Registar