Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-87993-18-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Bernar 2010 226 strana

odlična očuvanost

Ovaj izbor predstavlja Bunjinovu prozu iz emigrantskog perioda, nastalu uglavnom nakon njegovog odlaska iz Rusije. Priče povezuje nekoliko velikih tema: gubitak, ljubav, prolaznost, sećanje, smrt, ruska prošlost, izgnanstvo, samoća, lepota prirode i nemogućnost da se prošlost vrati.

Važno je da se zbirka ne čita kao jedinstven roman: svaka priča ima sopstvenu radnju i likove, ali se kroz njih ponavljaju Bunjinovi karakteristični motivi.

Opšti rezime zbirke

Bunjinove priče iz perioda 1920–1927. nastaju u vremenu kada je pisac već emigrant i čovek odvojen od Rusije. Zbog toga se iza mnogih priča oseća iskustvo gubitka doma i nestalog sveta.

Međutim, Bunjin uglavnom ne piše direktno političku emigrantsku prozu. Umesto toga, istorijska katastrofa i lični gubitak prelamaju se kroz intimne ljudske sudbine.

Najčešći obrazac je:

susret → trenutak sreće ili lepote → prolaznost → rastanak/gubitak → sećanje.

Posebno mesto zauzima ljubav, ali Bunjinova ljubav gotovo nikada nije jednostavno srećna. Ona je često kratkotrajna, slučajna, nemoguća ili osuđena na razdvajanje. Upravo zato trenutak ljubavi dobija ogromnu vrednost.

1. „Meteor“

„Meteor“ pripada pričama u kojima Bunjin spaja prirodu, unutrašnje stanje čoveka i osećaj prolaznosti.

Sam meteor postaje snažna slika kratkog, blistavog događaja: nešto se iznenada pojavi na nebu i nestane.

To odgovara Bunjinovom čestom shvatanju života:

lepota je intenzivna upravo zato što je prolazna.

Motivi: priroda, trenutak, prolaznost, svetlost, smrt, sećanje.

2. „Temir-Aksak-Han“

Priča se oslanja na istorijsko-orijentalni okvir i lik Timura (Tamerlana).

Bunjin koristi istorijsku temu da govori o:

moći;

nasilju;

prolaznosti istorijskih carstava;

ljudskoj sudbini;

odnosu pojedinca i istorije.

Veliki osvajač izgleda moćno u istorijskim razmerama, ali pred prolaznošću života i vremena i on ostaje čovek.

Motivi: istorija, osvajač, moć, smrt, prolaznost, Istok.

3. „Noć odricanja“

U središtu su unutrašnji sukob i odricanje.

Bunjin često prikazuje trenutak kada čovek mora da bira između osećanja i stvarnosti.

Noć predstavlja prostor u kojem svakodnevna pravila slabe, a čovek ostaje sam sa sobom.

Motivi: ljubav, odricanje, noć, samoća, unutrašnji sukob.

4. „Kosci“

Jedna od najpoznatijih Bunjinovih priča.

Pripovedač se seća susreta sa ruskim koscima i njihovom pesmom.

Priča nema komplikovanu radnju. Njena snaga je u sećanju na Rusiju koja je nestala.

Kosci postaju simbol:

ruskog naroda;

zemlje;

zajedništva;

tradicionalnog života;

izgubljene domovine.

Pesma kosaca povezuje ljude sa zemljom i stvara osećaj zajedničke sudbine.

Za Bunjina je to istovremeno uspomena na lepotu Rusije i žal za izgubljenom domovinom.

Ključ: „Kosci“ su jedna od najvažnijih priča za razumevanje Bunjinove emigrantske nostalgije.

5. „Ponoćna zvezda“

Ponoćna zvezda predstavlja udaljenu, gotovo nedostižnu svetlost.

Priča se oslanja na atmosferu, osećanje i unutrašnje stanje više nego na spoljašnju radnju.

Motivi: noć, zvezda, samoća, čežnja, daljina, nada.

6. „Preobražaj“

Naslov ukazuje na promenu čoveka ili njegovog unutrašnjeg sveta.

Bunjina zanima trenutak kada se poznata stvarnost iznenada promeni i čovek počne da je vidi drugačije.

Motivi: promena, sazrevanje, spoznaja, gubitak iluzija.

7. „To daleko proleće“

Jedna od važnih tema je sećanje na prošlu mladost i ljubav.

Proleće je kod Bunjina često simbol:

mladosti;

ljubavi;

obnove;

lepote;

kratkog trajanja.

„Daleko“ proleće nije samo godišnje doba već vreme koje je nepovratno prošlo.

8. „Nepoznati drug“

Priča se zasniva na motivu susreta i prolaznog poznanstva.

Bunjina posebno zanima kako potpuno nepoznata osoba može na kratko postati značajna u nečijem životu.

Motivi: slučajni susret, stranac, putovanje, prolaznost, sećanje.

9. „Noć na moru“

More kod Bunjina često simbolizuje:

beskraj;

nepoznato;

usamljenost;

slobodu;

opasnost.

Noć dodatno pojačava osećaj neizvesnosti.

Čovek se pred ogromnim prostorom mora oseća istovremeno slobodno i potpuno nemoćno.

Motivi: more, noć, samoća, beskraj, strah, sloboda.

10. „Boginja razuma“

Naslov uvodi element ironije.

Bunjin često dovodi u pitanje ideju da se čovekov život može objasniti isključivo razumom.

Ljubav, želja, slučajnost i smrt ne ponašaju se racionalno.

Zato „boginja razuma“ može da se čita i kao satirična slika ljudske vere u sopstvenu racionalnost.

Motivi: razum, iracionalnost, ljubav, ironija, ljudska slabost.

11. „Svetac“

Priča otvara pitanje odnosa između:

svetog i profanog, vere i svakodnevnog života.

Bunjina zanima šta se događa kada se ideja svetosti susretne sa stvarnim, nesavršenim čovekom.

Motivi: vera, svetost, čovek, greh, moral, ironija.

12. „Imendan“

Imendan predstavlja običan društveni događaj, ali Bunjin kroz njega pokazuje skrivene odnose među ljudima.

Iza svakodnevnog razgovora mogu se nalaziti:

želje;

ljubomora;

seksualna privlačnost;

društvene razlike;

usamljenost.

Motivi: društvo, porodica, ljubav, licemerje, svakodnevica.

13. „Bube-balegari“

Priča koristi neobičan motiv malih životinja da bi otvorila pitanje ljudskog ponašanja i odnosa prema svetu prirode.

Kod Bunjina životinje često nisu samo dekoracija. One pokazuju koliko je čovek deo prirode, a ne njen apsolutni gospodar.

Motivi: priroda, životinje, instinkt, čovek, ironija.

14. „Muzika“

Muzika predstavlja ono što reči ne mogu potpuno da izraze.

Ona povezuje:

emociju;

sećanje;

ljubav;

prošlost;

nostalgiju.

Bunjinova proza je veoma „muzička“ upravo zato što mnogo toga gradi kroz ritam, zvuk, atmosferu i ponavljanje.

15. „Slepac“

Motiv slepila ima i doslovno i simboličko značenje.

Čovek može biti fizički slep, ali može postojati i moralna ili duhovna slepila.

Priča otvara pitanje šta znači zaista „videti“ svet.

Motivi: slepilo, spoznaja, saosećanje, unutrašnji vid.

16. „Zec“

Bunjin se često vraća prirodi i životinjskom svetu.

Zec može predstavljati ranjivost, strah i instinkt za preživljavanje.

Kroz mali događaj iz prirode pisac može otvoriti mnogo šire pitanje odnosa čoveka prema životu.

17. „Knjiga“

Knjiga je prirodan simbol:

sećanja;

znanja;

kulture;

prošlosti;

čovekove potrebe da sačuva iskustvo.

Za emigranta Bunjina knjiga dobija dodatno značenje: kultura postaje jedan od načina očuvanja izgubljenog sveta.

18. „Mitjina ljubav“

Ovo je jedna od najvažnijih priča u izboru.

„Mitjina ljubav“ je priča o mladiću koji snažno i gotovo apsolutno doživljava ljubav.

Njegova ljubav nije samo romantično osećanje. Ona postaje opsesija koja određuje čitav njegov unutrašnji život.

Mitja ne uspeva da uskladi:

ljubav;

ljubomoru;

seksualnu želju;

strah od gubitka;

stvarnost.

Zbog toga priča postaje psihološka studija mladalačke strasti koja ne može da prihvati prolaznost i gubitak.

Ključni motivi: prva ljubav, ljubomora, erotika, mladost, očaj, smrt, nemogućnost posedovanja drugog čoveka.

19. „Opanci“

Naslov upućuje na običan predmet tradicionalnog života.

Opanci postaju simbol:

zemlje;

seljačkog života;

Rusije;

narodnog identiteta;

jednostavnosti.

Predmet iz svakodnevnog života tako dobija šire kulturno značenje.

20. „Slava“

Slava je jedan od važnih oblika ruskog pravoslavnog i porodičnog života.

Bunjin kroz običaj posmatra odnos između:

religije;

porodice;

tradicije;

društvenih odnosa.

Istovremeno se iza rituala mogu pojaviti licemerje i društvene napetosti.

21. „Natpisi“

Natpis je trag koji čovek ostavlja iza sebe.

To vodi ka jednoj od Bunjinovih velikih tema:

šta ostaje od čoveka kada on nestane?

Reči uklesane ili zapisane mogu nadživeti pojedinca, ali i one su podložne zaboravu.

Motivi: sećanje, smrt, trag, vreme, zaborav.

22. „Muve“

Bunjin iz svakodnevnog, naizgled beznačajnog motiva izvodi širu sliku ljudske egzistencije.

Muve mogu postati simbol:

dosade;

prolaznosti;

telesnosti;

iritacije;

banalnosti svakodnevnog života.

23. „Sunčanica“

Ovo je naslovna i jedna od najpoznatijih priča zbirke.

Mladi oficir i žena koju slučajno upoznaje tokom putovanja provode zajedno kratko vreme.

Njihov susret je:

slučajan;

strastven;

intenzivan;

kratak.

Sutradan se rastaju, ali ono što se dogodilo ostavlja dubok trag.

Tu se nalazi ključ Bunjinove poetike:

ljubav ne mora da traje dugo da bi promenila čoveka zauvek.

„Sunčanica“ je metafora za iznenadnu ljubavnu strast — kao sunčanica, ona nastupa naglo, snažno i ostavlja čoveka dezorijentisanim.

Glavni motivi

slučajna ljubav;

erotika;

prolaznost;

sećanje;

gubitak;

nemogućnost ponavljanja trenutka.

24. „Ida“

Priča je povezana sa sećanjem na ženski lik i prošlu ljubav.

Kao i u drugim Bunjinovim pričama, prošlost se vraća ne zato što može biti obnovljena, nego zato što sećanje ne dozvoljava da potpuno nestane.

25. „Slučaj konjičkog potporučnika Jelagina“

Jedna od složenijih priča u zbirci.

Bunjin koristi formu svojevrsnog kriminalističko-psihološkog slučaja.

U središtu su ljubav, strast, ljubomora i zločin.

Naslov već ukazuje na dokumentarnu distancu: lična tragedija postaje „slučaj“.

Bunjina zanima kako se:

ljubav → opsesija → ljubomora → nasilje → tragedija

mogu razviti gotovo neprimetno.

26. „Noć“

Noć kod Bunjina gotovo uvek ima psihološku funkciju.

Ona omogućava čoveku da se izdvoji iz svakodnevnog sveta i suoči sa:

sopstvenim željama;

strahom;

sećanjem;

smrću;

samoćom.

27. „Strašna priča“

Bunjin koristi elemente jezivog i neobičnog, ali strah nije samo spoljašnja opasnost.

Prava „strašna priča“ često je ona u kojoj čovek shvati koliko su nepredvidivi drugi ljudi i koliko je krhka sigurnost svakodnevnog života.

28. „Oskvrnjeni spasitelj“

Već sam naslov nosi paradoks.

Spasitelj, odnosno sveta figura, nalazi se u stanju oskrnavljenosti.

Priča otvara teme:

svetosti;

nasilja;

religije;

ljudske surovosti;

gubitka poštovanja prema svetom.

U širem kontekstu Bunjinove emigrantske proze, motiv oskrnavljenog svetog može se povezati i sa njegovim doživljajem revolucionarnog rušenja tradicionalnog ruskog sveta.

Glavne zajedničke teme zbirke

1. Ljubav

Najčešće nije trajna.

Bunjinova ljubav je:

iznenadna + telesna + intenzivna + kratka + neponovljiva.

Najbolji primeri:

„Sunčanica“

„Mitjina ljubav“

„To daleko proleće“

„Ida“

„Noć odricanja“

2. Prolaznost

Možda najvažnija Bunjinova filozofska tema.

Lepota postoji upravo zato što ne traje.

Čovek ne može zaustaviti:

vreme;

mladost;

ljubav;

smrt;

istoriju.

3. Sećanje

Sećanje je način da se izgubljeni trenutak ponovo doživi.

Ali sećanje ima paradoksalnu prirodu:

čuva prošlost, ali istovremeno potvrđuje da je prošlost nepovratna.

4. Rusija

U pričama kao što su „Kosci“, „Opanci“, „Slava“ i „Knjiga“ posebno se oseća odnos prema ruskoj tradiciji.

Rusija je često predstavljena kroz:

prirodu;

selo;

običaje;

jezik;

pesmu;

religiju;

jednostavne predmete.

5. Priroda

Kod Bunjina priroda nije samo pozadina.

Ona odražava čovekovo unutrašnje stanje.

Sunce, noć, proleće, more, zvezde, vetar, životinje i zemlja stalno ulaze u psihološki svet junaka.

6. Smrt

Smrt je prisutna čak i kada nije direktna tema.

Ona predstavlja krajnju potvrdu prolaznosti.

Zbog toga su ljubav i smrt kod Bunjina često povezane:

što je osećanje snažnije, to je bol zbog njegovog gubitka veći.

Bunjinova poetika

Bunjin je izuzetno precizan u opisivanju:

svetlosti;

boja;

mirisa;

temperature;

prirode;

ljudskog tela;

pokreta;

zvukova.

Zbog toga njegove priče imaju izrazito čulnu i vizuelnu snagu.

On često ne objašnjava direktno šta junak oseća. Umesto toga opisuje:

sunce → lice → pogled → pokret → tišinu → predmet → sećanje.

Čitalac iz tih detalja zaključuje šta se događa u unutrašnjem svetu lika.

Najvažnije priče za razumevanje zbirke

Ako treba izdvojiti nekoliko priča koje najbolje predstavljaju celinu:

„Kosci“ – Rusija, priroda, nostalgija i izgubljena domovina.

„Mitjina ljubav“ – ljubav, mladost, strast i tragedija.

„Sunčanica“ – prolazna ljubav i neponovljiv trenutak.

„To daleko proleće“ – sećanje i izgubljena mladost.

„Slučaj konjičkog potporučnika Jelagina“ – ljubav, ljubomora i zločin.

„Knjiga“ – kultura, sećanje i prolaznost.

„Oskvrnjeni spasitelj“ – svetost, nasilje i rušenje tradicionalnog sveta.

Ključni pojmovi

Prolaznost – sve ljudsko i životno ima ograničeno trajanje.

Nostalgija – čežnja za izgubljenim vremenom, mestom ili životom.

Sećanje – način očuvanja prošlosti.

Ljubav – kod Bunjina često kratka, intenzivna i tragična.

Sunčanica – metafora za iznenadnu i snažnu ljubavnu strast.

Eros – telesna i emocionalna dimenzija ljubavi.

Slučajnost – neočekivani događaj koji može potpuno promeniti čovekov život.

Gubitak – nestanak osobe, ljubavi, doma, mladosti ili čitavog sveta.

Emigracija – život izvan domovine, često praćen nostalgijom.

Domovina – naročito Rusija kao prostor ličnog i kulturnog sećanja.

Priroda – aktivni deo Bunjinovog sveta, često povezan sa unutrašnjim stanjem junaka.

Smrt – krajnji izraz prolaznosti.

Lepota – intenzivna upravo zato što je kratkotrajna.

Samoća – stanje koje često nastaje nakon ljubavi, rastanka ili gubitka.

Sećanje na mladost – jedan od ključnih izvora Bunjinove nostalgije.

Svetost – religijska i moralna vrednost koju čovek može čuvati ili oskrnaviti.

Tradicionalna Rusija – svet običaja, sela, prirode, pravoslavlja i porodične tradicije.

Ključne reči

Ivan Aleksejevič Bunjin, Sunčanica, Meteor, Temir-Aksak-Han, Noć odricanja, Kosci, Ponoćna zvezda, Preobražaj, To daleko proleće, Nepoznati drug, Noć na moru, Boginja razuma, Svetac, Imendan, Bube-balegari, Muzika, Slepac, Zec, Knjiga, Mitjina ljubav, Opanci, Slava, Natpisi, Muve, Ida, Slučaj konjičkog potporučnika Jelagina, Noć, Strašna priča, Oskvrnjeni spasitelj, ljubav, erotika, strast, mladost, sećanje, nostalgija, emigracija, Rusija, domovina, priroda, prolaznost, smrt, gubitak, samoća, slučajnost, lepota, tradicija, pravoslavlje, istorijsko sećanje, ruska kultura, ljubomora, tragedija, sudbina.
Suština zbirke

Bunjinove priče iz perioda 1920–1927. govore o tome da su najdragoceniji trenuci ljudskog života često upravo oni koji najkraće traju: ljubav, mladost, lepota, susret i osećaj pripadnosti. Kada nestanu, ostaju sećanje i svest da se ono što je bilo lepo više nikada ne može potpuno vratiti.