Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Tomas Pincon - Smrt i milost u Becu
Price
Preveo s engleskog Srdjan Vujica

B92, Beograd, biblioteka `Apatridi`, 1995.
Mek povez, 228 strana.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Tomas Ragls Pinčon Mlađi (engl. Thomas Ruggles Pynchon, Jr.;[1][2] Glen Kouv, 8. maja 1937), američki pisac, kultni autor savremene (postmodernističke) američke proze.[3]
Biografija

Odrastao je na Long Ajlendu.[4] U srednjoškolskim godinama objavljuje prve pripovetke u školskom časopisu i dobija priznanje za „učenika generacije“. Proveo je dve godine u ratnoj mornarici pre nego što je diplomirao engleski jezik na Univerzitetu Kornel. Tokom studiranja pohađao je i časove Vladimira Nabokova, koji je tada predavao na tom univerzitetu. Nakon što je objavio nekoliko novela krajem 1950-ih i početkom 1960-ih, započeo je rad na romanima po kojima je danas najpoznatiji: V. (1963), Objava broja 49 (1966), Duga gravitacije (1973), Vajnlend (1990), Mejson i Dikson (1997) i Protiv dana (2006).

Sredinom 1960-ih potpuno se povukao iz javnosti a mesto njegovog boravka je već više od četiri decenije nepoznato. Dostupan je veoma mali broj njegovih fotografija, i sve su iz njegove mladosti, tako da malo ko sem njegovih najbližih prijatelja i saradnika zna kako on danas izgleda.

Pinčona karakterišu duge i složene proze i teme kao što su čudna imena, nezreo humor, ilegalna upotreba droga, paranoja, rasizam, imperijalizam, religija, dekonstrukcija... Njegova beletristička i publicistička dela koriste različite žanrove i pokrivaju širok dijapazon tema, uključujućči istoriju, nauku i matematiku.

Mnogi čitaoci i kritičari smatraju da je Pinčon jedan od najboljih savremenih pisaca. Dobitnik je Mekarturove stipednije kao i Nacionalne književne nagrade, a često ga nazivaju redovnim kandidatom za Nobelovu nagradu za književnost.[5]
Obrazovanje i vojna karijera

Pinčon je pohađao srednju školu Ojster Bej u Ojster Beju, gde je nagrađen kao „učenik godine” i doprineo je kratkim fikcionim člancima u svojim školskim novinama. Ovi rani radovi uključivali je neke od književnih motiva i ponavljajućih tema koje je koristio tokom svoje karijere: čudna imena, studentski humor, upotreba zabranjenih droga i paranoja.[6][7][8][9]
A black-and-white photo portrait of a man in a naval sailor`s military uniform
A destroyer ship on the water
Kao mornar Američke mornarice, Pinčon (levo, oko 1955.) služio je na brodu USS Hank tokom Suecke krize.

Pinčon je završio gimnaziju 1953. sa 16 godina. Te jeseni počeo je da pohađa Univerzitet Kornel na smeru inženjerske fizike. Na kraju druge godine upisao se da služi u Američkoj mornarici. Prošao je kroz obuku u kampu za obuku u Američkom pomorskom centru za obuku Bejnbridž, Meriland, a zatim je prošao obuku za električara u bazi u Norfoku u Virdžiniji.[10] Godine 1956, bio je na razaraču USS Hank na Mediteranu tokom Suecke krize.[11] Prema sećanjima njegovih prijatelja iz mornarice, Pinčon je tada rekao da ne namerava da završi fakultetsko obrazovanje.[12]

Godine 1957, vratio se na Kornel kako bi stekao diplomu iz engleskog jezika. Njegova prva objavljena priča, „The Small Rain”, pojavila se u časopisu Cornell Writer marta 1959. godine i opisuje stvarna iskustva prijatelja koji je služio u vojsci; kasnije, međutim, epizode i likovi u Pinčonovoj fikciji slobodno se oslanjaju na njegova lična iskustva u mornarici.[13] Njegova kratka priča, „Mortality and Mercy in Vienna”, objavljena je u prolećnom izdanju magazina Epoch 1959. godine.[14]

Dok je bio na Kornelu, Pinčon je započeo svoja prijateljstva sa Ričardom Farinom, Kirkpatrikom Sejlom i Dejvidom Šeclajnom. Pinčon je posvetio svoje delo Gravity`s Rainbow Farini, a takođe bi mu je bio i kum. Njih dvojica su zajedno vodili ono što je Pinčon nazvao „mikro-kult” oko Okli Halove novele Warlock iz 1958. Pinčon se kasnije prisećao svojih studentskih dana u uvodu koji je napisao 1983. godine za Farinin roman Been Down So Long It Looks Like Up to Me, koji je prvi put objavljen 1966. Navodno je pohađao predavanja Vladimira Nabokova, koji je tada predavao književnost na Kornelu. Iako je Nabokov kasnije rekao da se ne seća Pinčona, Nabokovljeva supruga Vera, koja je ocenjivala studentske radove svog muža, prokomentarisala je da se seća njegovog prepoznatljivog rukopisa kao mešavine štampanih i kurzivnih slova, „pola štampe, pola pisma“.[15][16] Godine 1958, Pinčon i Sejl su napisali deo ili ceo naučno-fantastični mjuzikl, Minstrel Island, koji je prikazao distopijsku budućnost u kojoj IBM vlada svetom.[17] Pinčon je stekao diplomu sa odlikovanjem kao član Fi Beta Kapa u junu 1959. godine.
Karijera
Rana karijera
Book cover illustration of the letter `V.` on an abstract horizon
V. (1963)

Nakon napuštanja Kornela, Pinčon je počeo da radi na svom prvom romanu: V. Od februara 1960. do septembra 1962. bio je zaposlen kao tehnički pisac u Boingu u Sijetlu, gde je sastavljao bezbednosne članke za Bomark servisne vesti, bilten za podršku BOMARC raketa zemlja-vazduh koju su uvele u upotrebu Američke vazdušne snage.[18] Pinčonovo iskustvo u Boingu inspirisalo je njegove prikaze korporacije „Jojodajn” u V. i The Crying of Lot 49, a njegovo poznavanje fizike i staž u oblasti tehničkog novinarstva stečen u Boingu dali su izobilnu podlogu za Gravity`s Rainbow. Kada je objavljen 1963. godine, V. je osvojio nagradu Vilijam Folknerove fondacije za najbolji prvi roman godine. (On je bio finalista Nacionalne nagrade za knjigu.)[19] Nakon što je dao otkaz u Boingu, Pinčon je proveo neko vreme u Njujorku i Meksiku pre nego što se preselio u Kaliforniju, gde je navodno bio baziran tokom većeg dela 1960-ih i ranih 1970-ih, pre svega u stanu u Menhetn Biču,[20] dok je radio na onome što će postati veoma cenjeno delo Gravity`s Rainbow. Pinčon je tokom tog perioda koketirao sa životnim stilom i nekim navikama kontrakultura Bit i hipi.[21]

Negativan aspekt koji je Pinčon retrospektivno pronašao u hipi kulturnom i književnom pokretu, kako u obliku ritmova 1950-ih, tako i u obliku ponovnog oživljavanja 1960-ih, bio je taj što je „stavio previše akcenta na mladost, uključujući večnu raznolikost“.[13]

Godine 1964, odbijena je njegova prijava za studiranje matematike kao apsolvent na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.[22] Godine 1966, Pinčon je iz prve ruke napisao izveštaj o posledicama i nasleđu Vatsovih nemira u Los Anđelesu. Naslovljen „Putovanje u Votsov um”, članak je objavljen u časopisu The New York Times Magazine.[23]
Zanimljivosti

Pojavio se na snimanju dve epizode Simpsonovih, gde je glas pozajmio svom liku, koji je nosio kesu na glavi.

Književna dela
Romani

V. (V., 1963)
Objava broja 49 (The Crying of Lot 49, 1966)
Duga gravitacija (Gravity`s Rainbow, 1973)
Vajnlend (Vineland, 1990)
Mejson i Dikson (Mason & Dixon, 1997)
Protiv dana (Against the Day, 2006)
Skrivena mana (Inherent Vice, 2009)
(Bleeding Edge, 2013)