Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

izbor, predgovor i prevod Petar Vujičić
Glas, Banja Luka 1985
biblioteka Prevodi
odlično očuvana kao nova


Valerij Brjusov (1873-1924) ruski je liričar, predstavnik i teoretičar ruskog simbolizma i prvi vođa tog pokreta. Eksperimentator i istraživač na području ruskog stiha, intelektualac velike erudicije i kulture, upoznavao je rusku publiku s tekovinama zapadnoevropske poezije i pokušavao ih preneti na rusko tlo. Nezadovoljan s građanskim “učmalim, sivim svetom”, tražio je snagu i patos u istorijskim motivima i ličnostima (Asargadon, Aleksandar Veliki, Napoleon). Oblikovao je teme i motive velegrada, nagoveštavajući propast njegove civilizacije: Tertia vigilia (1900), pesma Konj bledi (Kon’ bled, 1903—1904). Lirika mu obiluje najrazličitijim motivima od bodlerovske erotike (Baudelaire) preko apoteoze rada do opevavanja perverzije (Vrbi et orbi, 1903), narkotika (Podzemni stan — Podzemnoe žilisče, 1910) i samoubistva (Zrcalo sena — Zerkalo tenej, 1912). Od 1919. član RKP/b, radi na organizaciji književnog obrazovanja, ali mu je lirika knjiška.


Valeri Briusov rođen je 13. decembra (1. decembra po starom stilu) u Moskvi u porodici bogatih trgovaca plutama. U svojim ranim godinama pod uticajem Edgara Allana Poea, Charlesa Boudelaire-a i Joris-Carl Uismans-a. Dok je studirao na Moskovskom univerzitetu početkom devedesetih, počeo je da objavljuje sopstvene pesme, kao i prevode Paul Verlaine, Maurice Maeterlinck, Stefan Mallarme i Edgar Allan Poe.


Portret Brjusova Mihail Vrubel (1906)
Briusov je objavio pod brojnim pseudonimima, a 1894-1895 objavio je trodimenzionalnu antologiju `Ruski simboli`, sastavljenu uglavnom od njegovih pesama. Zbirka pjesama `Tertia Vigilia` (1900) učinila ga je neospornim autoritetom među ruskim simbolistima, a njegov uticaj uspostavljen je nakon što je 1904. počeo da objavljuje književni časopis `Vaga`.

Valeri Briusov takođe je autor tri naučnofantastične priče