Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Autor: Strani

FABER END FABER 1999
meke korice 217 str
kao nova


Hanif Kureishi
Midnight All Day

Ponoć ceo dan

Претходна књига Ханифа Куреисхија, Интимност - приказ писменог напуштања свог брака подељеног критичког мишљења, насилно је поделио, али непоштедна искреност романа означила га је као једно од најбољих Куреисхи-јевих дела, са узнемирујућим, шиљастим проклетством које је заобишло растуће самооправдање већина „исповедних“ књига. Поноћ цео дан, његова нова збирка кратких прича, наставља његово истраживање ирационалних импулса жеље. Чини се да су неки од главних јунака овде једва прикривени аватари аутора, као да се Куреисхи осећао принуђеним да опсесивно, из различитих углова, пређе преко различитих гласова: призматично отварање емоционалне сложености интиме алудира се у првој причи; другде се воде нелагодне дискусије о етици писања). Његова запажања имају клиничку квалитету, анатомизацију која није рођена из равнодушности, већ из фасциниране знатижеље због збуњујућег нереда у људским односима, померања са очајничке потребе у досаду, нелагодне крхкости савеза које љубавници стварају: „Погрешимо у томе наш избор љубавника, посебно када требамо погрешну особу. Постоји инстинкт, магнет или антена који траже неприкладне. Погрешна особа је, наравно, у праву за нешто - да нас казни, насилује или понизи, изневери, остави нас за мртве или, што је најгоре, створи нам утисак да нисмо непримерени, али готово у праву, окачивши нас тако у љубавни лимб. “Он у овим причама можда показује да је оно што га је увек занимало недокучиво висина сексуалности - крајње идиосинкратична и бескрајно фасцинантна, каотична накупина безбројних специфичних потреба, стрепњи и жеља људи. Куреисхи се удаљио од очигледније политизованог терена ранијих радова, мада се повремено појављују његови елегични трагови, промишљања на трагу идеализма. Ако су дуге године тачеризма направиле.


iz recenzije


A brilliant chronicle of the lost, the lonely and the darkest parts of ourselves that we don`t want to face. Overflowing with honesty and authenticity, this collection of short stories is consistently and uncomfortably believable.

As Kureshi is well known, I thought I would give this book a try as a sampling of his writing. I find that short stories usually contain the best of a writer`s abilities, as they are intense and contain the essence of the characters.



To begin with, I was not disappointed. Kureshi is able to distill the essence of emotions and situations into short stories incredibly well. However, two things irritated me, even though I read the whole book.

I loved the movie Venus, so I decided to pick up this short story collection by author Hanif Kureishi. Very disappointing. The writing is stiff and keeps the reader feeling distanced from the characters, who are mostly aging, successful, male artists having affairs. Autobiographical or no, I have no desire to read about the stale exploits of weak, yet egotistical people.

Was hoping the stories to be a lot more interesting since they were about affairs, adultery and separations. Unfortunately I found them pretty dull with no grip. Sucking stones was probably the one that I liked the most. By the end I was completely exhausted reading it.


All the stories in this collection were shit except for the last one called The penis.

A porn star loses his dick one day and runs around town looking for it. It took him till evening when he came upon his dick in a cafe and has a conversation with it in which the dick expresses its desire to go solo. The dick wants to make more serious films and play characters like Hamlet.

The dick says he`ll only be prepared to go back under the porn stars management if he is attached to his face where the nose is.

All of a sudden the dick loses consciousnous and the porn star rushes to a cosmetic surgeon to get it reattached to his balls.

Interesting, I think it`s a pity he revolves so obsessively around divorce, affairs, children being involved - the same old material but with slightly different storylines. They say write about what you know, and it`s pretty obvious this is what Kureishi does.

I must say that I enjoyed `Intimacy` more, it was more powerful, fierce even. All his work creeps me out a little because I`m wondering at just how much is based on fact, and whether he`s trying to get back at his wife/ other people who have wronged him by writing these stories. Still doesn`t change the fact that he weaves pretty good stories, very human.