Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Odlično stanje, kao nova, 188 strana, izdanje Narodna knjiga Alfa 2002.

“Evo još jedne zanimljive zbirke priča koju potpisuje Marko Smukov! Posle romana Marijana, pisac se okreće kraćoj formi i naizgled laganijoj i neobavezujućoj tematici koja se bavi naravima i karakterima običnih i neobičnih ljudi. Svako od njih priča svoju priču, dakle, uverljivosti i živosti pripovedanja doprinosi prvo lice...”

Iz recenzije urednika

`Pisac je ovom knjigom uspeo da prevaziđe samog sebe i svoj često eksploatisan manir da svojim junacima prepušta odlučujuću, narativnu ulogu. Kako i sam naziv kaže, u ovoj knjizi svaki lik dobija priliku da ispriča svoju priču, sa svog subjektivnog stanovišta i onako kako on vidi događaje u kojima je bio glavni akter, odnosno posmatrač. Ali ne radi se samo o tome da štivo ovakvom naracijom postaje zanimljivije, a izlaganje uverljivije.

Izuzetnost ovakvog načina je što svaki lik, pričajući svoju sopstvenu priču, to čini na svoj način, svojim rečima, sa sopstvenog stanovišta onako kako on vidi svet oko sebe, obzirom na svoje životno iskustvo, osobine svoga karaktera i sopstveni nivo obrazovanja. Tako ova knjiga postaje galerija svakovrsnih živopisnih slika koje kao da su vekovima čekale da ih neki autor oživi, da im reč, mogućnost da nam se predstave. Ako se u nekoj od tih priča i sami nađemo u nešto iskošenoj, komičnoj pozi, ne treba da za to krivimo pisca. Možemo samo da mu budemo zahvalni na oštrom oku i izvanredno izabranom uglu snimanja. Snimao nas je onako kako nas je zatekao i iznenadio, tačnije kako smo mu dozvolili da nas vidi.

Zanimljivosti doprinosi karakterističnost da se nijedna priča ne završava u onoj ravni u kojoj počinje. Naprotiv, kao da se vozite pravim putem, pa se odjednom pojavi okuka iza koje vas zadivi još lepši i zavodljiviji horizont. Neočekivano sjajan i privlačan. Dakle, negde na polovini, a najčešće pri samom kraju, dolazi do iznenadnog obrta, koji će čitaoca da iznenadi, razdrma, rastuži, ali najčešće nasmeje. Nekad čak i do suza. Kao reprezente u tom smislu izdvojila bih priče, „Psihijatar“, „Advokat“, „Parničar“, „Zuboboljac“...`

Marina Mlađenović