ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Sudska medicina i psihopatologija

PRAVNA MEDICINA Prof dr Jovan Maric Prof dr Mihajlo Lukic
BEOGRAD,2002
Recenzenti: Prof dr Živojin Aleksić Prof dr Dimitrije Milovanović
Tehnicki urednik: Časlav Bjelić
Štampa: MEGRAF,Beograd Tiraž: 500

SADRŽAJ:
PRAVNA MEDICINA Načelo o ekspertizi
SUDSKA PSIHIJATRIJA
Medicinska psihologija
Opažanje Pažnja Pamćenje
Mišljenje Inteligencija Emocije
Nagoni
Volja
Svest
Moralnost
Teorije agresivnosti i nasilje
O licnosti i mehanizmima Ego odbrane
Klinička psihijatrija
Neurotski poremecaji (poremecaj anksioznosti), reakcije u vezi sa stresom
Psihosomatski (psihofizioloski)poremecaji..............83
Poremecaji licnosti..................................................85
Poremecaji seskualiteta..........................................91 Shizofrenija..............................................................95
Poremecaji raspolozenja
Psihoze sumanutosti.............................................103
Mozdani organski psihosindromi..........................106
Mentalna retardacija.............................................114 Epilepsija...............................................................116
Bolesti zavisnosti...................................................119 Alkoholizam.................................................120
Narkomanija................................................148
SPECIJALNA FORENZICKA PSIHIJATRIJA.......152
Uracunljivost........................................................152
Mere bezbednosti medicinskog karaktera...........154
Psihicki poremecaji u zatvorskim uslovima..........156
Poslovna sposobnost............................................158
Poslednja volja i testament...................................160
Vestacenje neimovinske stete...............................161
Problemi u vezi sa maloletnickom delikvencijom i decom i adolescentima na sudu..........................164 Literatura............................................................169
SUDSKA MEDICINA SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA................................173
UMIRANJE I SMRT........................................................178
TELESNE POVREDE.......................................................199
1.MEHANICKE POVREDE.......................................200
2.ASFIKTICKE POVREDE........................................238
3.FIZICKE POVREDE...............................................258
4.HEMIJSKE POVREDE..........................................270
5. BAKTERIJSKE POVREDE......................................275
6.NUTRITIVNE POVREDE.......................................276
7.PSIHICKE POVREDE............................................278 IDENTIFIKACIJA............................................................279
SUDSKO MEDICINSKA EKSPERTIZA U POLNOM ZIVOTU.........................299
MEDICINSKI KOMENTAR KRIVICNOG ZAKONIKA.........309 LITERATURA.................................................................349

PRAVNA MEDICINA NACELO O EKSPERTIZI
1.VESTACENJE I VESTACI
U pravnim sporovima se cesto pojavljuje potreba da strucnjaci najrazlicitijih profila utvrdjuju i objasnjavaju one cinjenice koje su nedostupne opstem i specijalno pravnom obrazovanju.Koriscenje znanja i iskustva raznih strucnih,naucnih disciplina u cilju utvrdjivanja i razjasnjenja cinjenica koje su predmet dokazivanja u pravnom sporu naziva se vestacenje
(expertus).Vestak je takav strucnjak koji poseduje specijalno znanje ili vestinu da culima opazi ili da znanjem utvrdi izvesne cinjenice,okolnosti ili pojave i da o tome da misljenje i da ga uverljivo obrazlozi.Vestak se u pravnom sporu pojavljuje kao specificno dokazno sredstvo.On otkriva sudu iskljucivo strucnu istinu i time doprinosi tacnom utvrdjivanju opsteg cinjenicnog stanja. Sud moze da angazuje vestake iz razlicitih struka u zavisnosti od premeta raspravljanja.Tako se pojavljuju kao vestaci strucnjaci za balistiku,saobracaj,finansije,rukopise,itd jedna od najcescih naucnih disciplina sa kojom sud saradjuje na putu do istine je medicinska nauka,odnosno sudsko-medicinska struka.Sudskomedicinsko vestacenje (lekarsko,medicinsko vestacenje-expertisis medicoforensis) je lekar koji vrsi vestacenje na osnovu svog opsteg medicinskog ili specijalnog medicinskog znanja ili iskustva. Prema clanu 242 Zakona o krivicnom postupku `Vestacenje odredjuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak`.Kada postoji dobra saradnja izmedju lekara i pravosudnih organa,tada se lekar moze odrediti za vestaka i usmeno.Prema nasem Zakonu o krivicnom postupku svaki lekar koji je zavrsio medicinski staz moze da bude odredjen za sudskomedicinskog vestaka,a prema cl 243 `lice koje se poziva kao vestak duzno je da se odazove pozivu i da da svoj nalaz i misljenje.Ako vestak koji je uredno pozvan ne dodje,a izostanak ne opravda,ili ako odbije da vestaci,moze da se kazni novcano,a u slucaju neopravdanog izostanka moze i prinudno da se dovede`. Bilo bi nelogicno ,pa i neodgovorno,da se podje od predpostavke da su formalne strucne kvalifikacije dovoljan preduslov za dobro vestacenje.Prilikom izbora vestaka mora se voditi racuna o njegovim stvarnim strucnim sposobnostima za ovu vrstu lekarske delatnosti.Lekar vestak mora da tacno i jasno odgovori na ona pitanja koja proizlaze iz pravnog spora,a to zahtevai posebno strucno obrazovanje.Zbog toga svaki lekar ne moze da bude sposoban da vrsi sudskomedicinsko vestacenje,jer ne poznaje metodologiju sudsko-medicinskog analiziranja i dokazivanja,saopstenja nalaza i msiljenja i zadataka ove institucije u sudskoj praksi.Ako se ovako gleda na ovo pitanje onda je jasno da lekari opste medicine,pa i razni specijalisti,nemaju potrebno znanje i iskustvo koje je potrebno za dobro sudskomedicinsko vestacenje.Primarni uslov za dobro vestacenje je odgovarajuci izbor vestaka.Zvuci neumesno da se neko primorava da radi ono sto ne zna.Studentsko znanje iz sudske medicine nije dovoljno da bi na osnovu njega lekar mogao da prihvati svaku vrstu sudskomedicinskog vestacenja. Cinjenica je da se u nasoj zemlji jos uvek odredjen broj vestacenja prepusta lekarima specijalistima opste medicine ili raznim drugim specijalistima.Zbog toga lica koja rukovode vestacenjem (pravnici) moraju da budu sposobna da kontrolisu vestaka u toku celog procesa njegovog rada i da kriticki procenjuju njegov nalaz i misljenje. Napomenuto je da su strucne kvalifikacije prvi uslov za uvodjenje vestacenja,mada same po sebi nisu i garancija da ce zadatak biti dobro izveden.Pored strucnih kvalifikacija lekar-vestak mora da poseduje i pravnu podobnost.Pravnu podobnost Zakon odredjuje tako sto decidirauslove koji iskljucuju pravnu nepodobnost.Ova nepodobnost je identicna sa pravnom nepodobnoscu svedoka.Postoji apsolutna i relativna nepodobnost za vestacenje.Apsolutna se odnosi na sve slucajeve,a relativna na pojedine.U clanovima 226 i 227 i 244 Zakona o krivicnom postupku odredjeno je u kojim slucajevima postoji pravna nepodobnost vestaka. Cl.226 `Ne moze se saslusati kao svedok: 1)lice koje bi svojim iskazom povredilo duznost cuvanja sluzbene ili vojne tajne,dok ga nadlezni organ ne oslobodi te duznosti; 2) branilac okrivljenog o onome sto mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio`. Cl.227 `Oslobodjeni su duznosti svedocenja: 1) bracni drug okrivljenog; 2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji,srodnici u pobocnoj liniji do treceg stepena zakljucno,kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakljucno; 3.Usvojenik ili usvojilac okrivljenog,verski ispovednik o onome sto mu je okrivljeni ispovedio...` Prema clanu 244 Zakona o krivicnom postupku za vestaka se ne moze uzeti lice koje je oslobodjeno duznosti svedocenja kao ni lice kome je ucinjeno krivicno delo.Zakon predvidja izuzece vestaka iz istih razloga koji su predvidjeni za izuzece sudije.To je relativna nepodobnost koja proizlazi iz predpostavke da u nekim slucajevima moze da postoji mogucnost pristrasnosti i sudije i vestaka.Lekar je relativno nepodoban za vestaka u slucajevima kada je lecio bolesnika i kada se postavlja pitanje da li je lecenje bilo savesno ili nesavesno.U clanu 253 Zakona o krivicnom postupku je zapisano da se za vestaka,po pravilu,ne moze uzeti lekar koji je lecio bolesnika pre smrti. U interesu je suda da vestacenje vrsi lice koje je potpuno strucno kvalifikovano,eticki besprekorno i potpuno nepristrasno tako da u njegov rad niko ne moze izraziti sumnju. Za vestaka se moze odrediti lekar koji je po istom predmetu bio saslusan kao svedok.Medjutim,on je kao svedok mogao da iznosi ono sto je video i da to subjektivno oboji,ali kao vestakon mora da bude iskljucivo u okvirima cinjenica koje su objektivno utvrdjene.Pri tome lekar-vestak ne sme da bude ponesen emocijama nego mora uvek da bude na terenu naucnih i strucnih dokaza. Ilustrativan slucaj:lekar ginekolog vestacio je u jednom slucaju silovanja.On je uporno tvrdio da su krvni podlivi u predelu butina nastali prilikom silovanja.Na pitanje suda kako objasnjava svoj kategorican stav on je doslovno izjavio `Mislim da devojka govori istinu i da je to moja cerka ja bih zlikovca ubio;.Kasnije je utvrdjeno da silovanje nije postojalo i da se radilo o laznoj prijavi.

II.RAZLIKA IZMEDJU SVEDOKA I SUDSKOMEDICINSKOG VESTAKA

Prema clanu 225 Zakona o krivicnom postupku `kao svedoci se pozivaju lica za koja je verovatno da ce moci da daju objasnjenja o krivicnom delu i uciniocu kao i o drugim vaznim okolnostima.Svedok mora da bude sposoban da opazi cinjenicu i da svoje zapazanje saopsti.Svedok poseduje cinjenice iz licnog saznanja,pa se ne moze zameniti nekim drugim licem.Sudskomedicinski vestak utvrdjuje i ocenjuje cinjenice na osnovu medicinskog znanja.Prema tome,svedok prenosi sudu ono sto je video i cuo,a vestak iznalazi medicinske cinjenice i o njima daje strucno objasnjenje i misljenje.Svedok ne mora i ne moze da bude upoznat sa prikupljenim cinjenicama pre svedocenja,a vestak se predhodno detaljno upoznaje sa predmetom vestacenja.Svedoci se saslusavaju pojedinacno,a vestaci mogu zajedno da daju jedinstveno misljenje.Postoje i druge razlike izmedju vestaka i svedoka,ali one nisu od posebnog znacaja.Nekada je vestak bio izjednacen sa svedokom,ali je praksa pokazala da je to bilo neispravno.Faustim Helic je lepo rekao:Svedoke stvara krivicno delo,dok vestake,naprotiv,bira sudija. III.ZAHTEVANJE MEDICINSKOG VESTACENJA Zahtev za vrsenje medicinskog vestacenja moze da bude sluzben ili privatan.U poslednjem slucaju podrazumeva samo primena odredjene medicinske motodologije u istrazivanju i nacinu saopstenja.Inace sud postavlja vestake i zahteva vestacenje.U sirem smislu shvaceno vestacenje podrazumeva i sudsko i medicinsko istrazivanje i saopstenjena zahteve koji poticu od raznih drzavnih i javnih institucija (sekretarijat za narodnu odbranu,organi drzavne bezbednosti,zavodi za osiguranje i reosiguranje,uprave raznih skola,itd). Izbor sudsko medicinskih vestaka moze da bude zvanican i slobodan.Prema clanu 242 Zakona o krivicnom postupku:`...vestacenje odredjujepismenom naredbom organ koji vodi postupak.U naredbi ce se navesti u pogledu kojih cinjenica se vrsi vestacenje i kome se poverava.Ako za odredjenu vrstu vestacenja postoji strucna ustanova...takva vestacenja,a narocito slozenija, poveravace se po pravilu takvoj ustanovi,odnosno organu.Ustanova ili organ odredjuje jednog ili vise strucnjaka koje ce izvrsiti vestacenje.Kod vestaka odredjuje organ koji vodi postupak taj organ ce,po pravilu,odrediti jednog vestaka,a ako je vestacenje slozenije-dva ili vise vestaka...
Clan 28.Zakona o krivicnom postupku: (1)Ako se pojavi sumnja da je iskljucena ili smanjena uracunljivost okrivljenog usled trajne ili privremene dusevne bolesti,privremene dusevne poremecenosti ili zaostalog dusevnog razvoja,odredice se vestacenje psihijatrijskim pregledom okrivljenog (2)Ako je prema misljenju vestaka potrebno duze posmatranje,okrivljeni ce se poslati na posmatranje u odgovarajucu zdravstvenu ustanovu`... Kao sto se vidi broj vestaka moze da bude ogranicen i proizvoljan.Nije jasno kako se unapred moze proceniti da li ce vestacenje biti jednostavno ili slozeno i komplikovano.U sudskoj praksi treba da vazi pravilo da ne postoje prosti slucajevi i da se svaki slucaj mora odrditi sa maksimalnom strucnoscu.Prici rutinski vestacenju znaci otvoriti vrata na strucne greske i tada i najjednostavniji slucajevi postaju najkomplikovaniji za sud.Uvek je korisno da u vestacenju ucestvuju dva ili vise vestaka,jer time povecava nivo medicinskog znanja,izbegava se jednostavnost u opazanju i ocenjivanju,postoji mogucnost strucne razmene misljenja i iskustva,ostvaruje se bolja kontrola rada i uzajamna tehnicka pomoc.Savestan vestak ce i sam potraziti pomoc od drugih vestaka.Medjutim,cesto nije opravdano da se angazuje vise vestaka i da se vestacenja ponavljaju.
Prema tome,nije bitan broj vestaka nego njihov kvalitet. Vestacenje se u praksi poverava onom lekaru ili strucnoj ustanovi za koje se smatra da su strucno najkompetentniji za vestacenje.Na primer,ako je sporno pitanje iz oblasti hirurgije vestacenje se poverava hirurgu ili hirurskom odeljenju bolnice;ako je sporno pitanje iz oblasti ginekologije vestacenje se poverava ginekologu,itd.Kako je broj specijalista za sudsku medicinu mali,ovakav stav moze da bude opravdan samo ukoliko postoje objektivne teskoce da se vestacenje poveri specijalisti za sudsku medicinu. Pojedini sudovi imaju svoje stalne vestake.To su vestaci pod zakletvom i njima se poveravaju sve vrste sudskomedicinskog vestacenja.Na osnovu dosadasnjeg iskustva moze se slobodno zakljuciti da stalni vestaci mogu da budu jedino specijalisti za sudsku medicinu ili drugi specijalistikoji su dodatno specijalizirali forenzicki pristup u medicini (npr.psihijatri).Ovo je logicno,jer ako sudskomedicinski specijalisti ne mogu da poznaju nacela hirurske dijagnostike i operativne prakse onda ni tzv.obicni hirurzi ili drugi specijalisticki profili (bez dodatne edukacije iz forenzicke medicine) ne mogu da poznaju problematiku,metodologiju rada i dijagnostiku specijalista za sudsku medicinu.Poslednjih godina se u nasoj zemlji povecao broj specijalista za sudsku medicinu,pa i vestacenje,kada je u pitanju tzv.somatska medicina (dakle,izuzev psihijatrije) sve vise prelazi u njihove ruke. IV.IZVODJENJE MEDICINSKOG VESTACENJA Vestacenje se izvodi u prisustvu organa koje vodi postupak.Ukoliko je za vestacenje potrebno vise vremena ili ako je vestacenje povereno ustanovi ili ako to iziskuju obziri morala onda nije obavezno prisustvo organa koji vodi postupak.Treba insistirati da vestacenju prisustvuju lekari koji su vec vrsili pregled ili ucestvovali u lecenju ili su na bilo koji nacin ucestvovali u slucaju koji je postao predmet vestacenja.Oni mogu pomoci podacima o klinickim opazanjima i terapijskim i hirurskim intervencijama.Takvi lekari su samo informatori i posmatraci sudsko-medicinskog vestacenja.Oni su nepodobni za sudskomedicinske vestake,jer postoji mogucnost da se posumnja u njihovu objektivnost.
Član 245 Zakona o krivicnom postupku: `Pre pocetka vestacenja pozvace se vestak da predmet vestacenja brizljivo
razmotri da tacno navede sve sto zapazi i nadje i da svoje misljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vestine.On ce se posebno upozoriti da davanje laznog iskaza predstavlja krivicno delo. Od vestaka se moze zahtevati da pre vestacenja polozi zakletvu.Pre glavnog pretresa vestak moze poloziti zakletvu samo pred sudom i to ako postoji bojazan da ce biti sprecen da dodje na glavni pretres.Razlog zbog kog je polozena zakletva navesce se u zapisniku` Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi vestacenjem,pokazuje vestaku predmete koje ce razmotriti,postavlja mu pitanja i po potrebi trazi objasnjenja u pogledu datog nalaza i misljenja. Vestaku se mogu davati razjasnjenja,a moze mu se dozvoliti i razmatranje spisa.Vestak moze predloziti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od vaznosti za davanje nalaza i misljenja.Ako prisustvuje uvidjaju,rekonstrukciji ili drugoj istraznoj radnji,vestak moze predloziti da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se saslusa postave pojedina pitanja`. Pre zapocinjanja vestacenja neophodno je da se lekar vestak upozna sa predmetom vestacenja.Ovo lekar moze da zahteva,ukoliko se u tom pravcu pojavi neki nesporazum izmedju njega i suda.Obavestenja o predmetu vestacenja mogu se dobiti od lica nad kojim se izvodi vestacenje,od porodice ili rodbine,od sudskih organa javne bezbednosti,zdravstveniih ustanova,itd.Obavestenja se mogu dobiti ili neposrednim putem ili reko organa koji vodi postupak.Ovi organi su duzni da pribavesva potrebna obavestenja;da dozvole vestaku da pre pretresa pregleda podatke iz sudskih spisa;da omoguce vestaku da postavlja pitanja svedocima,okrivljenom ili ostecenom.Neki su skloni da ovakvom stavu daju otpor,jer navodno tada postoji mogucnost da predhodna obavestenja deluju na sudskomedicinskog vestaka.Zapravo oni su blizu shvatanja da vestaci uopste ne treba da dobiju obavestenja o predistoriji predmeta vestacenja.Takav stav nije prihvatljiv i to samom cinjenicom sto su u praksi veoma retki slucajevi da lekar vestak pristupa vestacenju potpuno neobavesten.Zbog toga je bolje da bude obavesten iz pravnog i pravog i cistog,nego iz nemerodavnog zadnjeg i zamucenog izvora.Podrazumeva se da lekar vestak mora sva dobijena obavestenja da proceni kriticki,jer ona ponekad `bona ili mala fide`,dobronamerno ili zlonamerno,mogu da budu netacna. Ako se vestacenje izvodi na pretresima i saopstava usmeno,onda lekarvestak,ima pravo da posle obabljenog pitanja koristi strucnu literaturu ili da konsultuje druge strucnjake.Ovakav postupak vestaka je ispravan bez obzira sto je cesto skopcan sa kracim ili duzim prekidom pretresa.Zbog toga je celishodnije da se lekar-vestak pre pretresa upozna sa spornim pitanjima kako bi sena vreme pripremio da pruzi najbolja objasnjenja. Prilikom postavljanja pitanja lekaru-vestaku mora se voditi racuna da li ona uopste spadaju u domen medicinske nauke i prakse;da li su medicinski resiva i da li lekar-vestakn poseduje toliki stepen strucnog znanja da moze da da pravilan odgovor.U praksi se desava da vestaci u toku izvodjenja vestacenja sami otkriju neke cinjenice koje su znacajne za resenje spora.Tada su vestaci duzni da upozore sud na ove cinjenice bez obzira sto sud nije postavio u tom smislu odredjena pitanja. Vreme i mesto izvodjenja vestacenja mogu da budu odredjeni unapred ili su neodredjeni i prepusteni uslovima konkretnog slucaja. Vreme vestacenja se obicno zakazuje unapred (rekonstrukcija dogadjaja,glavni pretres ,saslusavanja,itd)Medjutim cesto je nemoguce odrediti koliko ce trajati vestacenje (toksikoloska analiza,histopatoloski pregled,razne laboratorijske analize,psiholosko ispitivanje i testiranje,prikupljanje ranije medicinske dokumentacije itd.)U ovakvim slucajevima trajanje izvodjenja vestacenja se ogranicava samo na ono vreme u kome se ono moze i realno zavrsiti. Ponekadse medicinsko vestacenje vrsi samo na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju (npr psihijatrijsko vestacenje u slucajevima vestacenja testatorske sposobnosti poslе smrti testatorа) i tada je potrebno odredjeno vreme da sepribavi relevantna medicinka dokumentacija kao i da se prouce sudski spisi.Odugovlacenje vestacenja zbog neazurnosti ili nemarnosti nije ni moralno niti disciplinski doрusteno. Medicinsko vestacenje (lekarski pregled ili obdukcija) se izvodi па sledecim mestima: posebne lekarske prostorije i1i laboratorije, posebne prostorije u sudu u kojima moze da se obavi lekarski pregled (ako је samo on dovoljan),bolnice,ambulante; prosekture, lnstitut za sudsku medicinu, groblja, dvorista, itd. Da bisudsko medicinsko vestacenje bilo dobro izvedeno treba vreme i mesto vestacenja sto је moguce vise uskladiti sa uslovima koji su od znacaja za kvalitet vestacenja. Ukoliko ne postoji odredeno mesto za izvodenje vestacenja onda se improvizacija sto vise priblizava optimalnim uslovima. Ovo narocito vazi za slucajeve kada se izvodenje vestacenja, tacnije obdukcije, vrsi na grobіju, supama, poljanama, njivama, dvoristima, i sl. Treba izbegavati obdukcije u privatnim kucama i na javnim mestima i to kako iz posebnih medicinskih, tako i iz socijalnih razloga. Los izbor vestaka i manjkava organizacija izvodenja vestacenja redovno uticu i na kvalitet vestacenja. Ako se procenjuje sustinska vrednost vestacenja, onda ono mozе da bude tacno i1i netacno, pogresno i lаznо. Tасnо vestacenje је ono medicinsko vestacenje koje se zasniva na princrpima i stanju savremene medicinske nauke :i izvodi, prema ekѕpertіznіm bacelima.Ono je uvek cvrsto oslonjeno na medicinsku etrku i, jasno je I nedvosmisleno u saopstenju. Netacno medicinsko vestacenje је ono vestacenje u kome se nalaz i misljenje ne podudaralu sa crnjenicnim stanjem: Ono mozе da bude posledica nedovoljne strucne spreme vеstaka, nemarnosti, ра i namerno netacnog prikazivanja rezultata vestacenja. Netacno vestacenje se de1i u dve grupe: pogresno i lazno.sudska,medicinskon vestacenje. Pogresno medicinsko vestacenјe је takvo vestacenje koje je izvrseno nenamerno rdjavo ili je saopsteno nenamerno netacпo ili je i jedno i drugo bona fide nepravrino izvedeпo. Ono је posledica neznanja, neodgovarajuceg izbora vestaka ometanja vestaka u ekspertiznom radu (davanje pogresnih podataka,vrsenje pritisaka, itd) nemarnog i povrsnog odnosa prema vestacenju,neshvatanju sustine i znacaja vestacenja i dr. Najcesce је ovde rec o nespremnim vestacrma: Zbog pogresnog vestacenja dоlаzi do usporavanja ili unistenja materijalnih dokaza, odugovlacenja istrage i odlaganja pretresa, naknadnih iроnovljenih vestacenja, umnozavanja sudskih poslova. i troskova, а stvara se I u nepoverenje u instiitiuciju vestacenja.
Lazno medicinsko vestacenje je za razliku od pogresnog umisljeno krivotvoreno ili je saopsteпo svesno neistinito i1i је i jedno i drugo mala fide neposteno. U osnovi takvog vestacenjasu korіstoljublje, neprijateijstvo, osveta,prijateljska pristrasnost. Srecom takvi su vestaci retki.Oni nanoѕe velike udarce lekarskom ugledu i lekarskoj etici. Lekar koji laznо vestaci podleze krivicnoj оdgornosti..
V. STEPENI МEDІC1NSKOG VESTAСENјА Ројаm stepenovanja sudsko medicinskog vestacenja nеmа i ne nemozе dа ima onakav zvanican hijerarhijski odnos i redosled kaо sto je, na primer, odnos izmedju opstinskih, okrutnih, republickih vrhovnih sudova i saveznog suda. Razlog za to je prost: svako vеstacenje, bez obzira kо ga izvodi, podleze slobodnoj oceni suda. U praksi se ipak postuje razlika u strucnosti u slucajevima kada prvobitna ekspertiza ne pruza jasan, potpun i ubedljiv nalaz i misljenje, ра se trazi mislјenје od drugih vestaka. Podrazumeva se da takvi novi vestaci poseduju veci stepen strucnosti, odnosno da u vertikali strucnosti zauzimaju vise mesto. Prema tome, stepenovanje sudskomedicinskog vestacenja ima za cilj da роkаzе prava mesta na kojima se mogu dobiti kvalitetna medicinska misljenja. U tom smislu` sudskomedicinska vestacenja mogu da"budu provobitna, naknadna i ponovna. Prvobitпa sudskomedicinsko vestacenje je ono kоје je prvi put zahtevano i prvi put` izvеdеno. Onо mоzе da bude povereno jednom lekaru ili grupi lekara, odredjenoj zdravstvenoj ustanovi ili neposredno institutima za sudsku medicinu. Ako se Poverava grupi lekara оndа se pretpvstavIja da се vestзcenје biti slоzеnо, ра је tada neophodno prisustvo i specijaliste za sudsku medicinu. Kao sto se vidi izbor vestaka i procena tezine vestacenja se prepusta slobodnoj oceni suda, odnosno organa koji vode postupak; Naknadno (dopunsko)` sudskornedieinsko vestacenje ` se trazi ako u prvobitnom vestacenju nalaz nije potpun i1i zakljucak nije zasnovan nа nalazu ili je zakijucak nejasan; nepotpun i kontradiktoran. Tada se mogu pozvati prvvbitni vеstaci da nedostatke otklone, isprave i1i da nalaz dopune.

Аkо isti vestaci u visе navrata vrse vestacenjе u iѕtom predmetu u cilju dopune i1i ispravke prvobitnog vestасеnја onda ѕe to naziva naknadno (dopunska} sudskomedicinsko vestacenje. Сlаn 250 Zakona о krivicnom postupku: ’Ako se podасi vestaka o njihovom nalazu bitno razilaze i1i ako је njihov nalaz nejasan, nepotpun ili u рrotivrecnosti sam sa sobom ili sa izvidjenim okolnostima,,a ti se nеdоstасi nе mоgц otkloniti роnоvnim saslusanjem svedoka, obnovice ѕе vestacenјe sa istim i1i drugim vestacima`

Kаo sto se vidi iz clana 250 ZKP-a naknadno vestacenje ѕе trazi i kada se lekari razilaze u nalazu I misljenju.
Ova razilazenja proizilaze iz ralicitih koncepcija u hipoteticnim pitanjima uutar medicinske nauke, zbog sujete i tvrdoglavasti, nеpotpunvog poznavanja ili potpunog nepoznavanja principa vestacenja, itd.Protivreсnosti mogu dа budu uocljive samo od lekara ili su takve da ih 1ako primecuјu. Organ koji vodi postupak duzаn je da upozori vestake na konkretna razilаzеnја i dа ih uроznа sa moguecnostimа korekсiје u сilјu uѕaglasavanja mislјеnја I zauгimanja istovetnih stavova .Ukoliko i posle togaostanu pri svojirn misljenjimа onda sud po ѕlobodnoj oceni mоzе da prihvatikompletno misljenjе jедnog vestaka ili dа zahteva ponovno sudskomedicinsko vestacenje. Vrednost vestacenja lekara opste medicine, specijaliste za sudsku mеdicinu ра cak i Instituta za sudsku medicinu je u formalno pravnom smislu ista bеz obzira na ocevidnu razliku u strucnosti. U slucajevima razilazenja vestaka u ovakvoj strucnoј kanstelaciji sigurno da nije uvek patrebno dа se samozbоg formalnih razloga zahteva ponovno vestacenje. Najpravilnije, najek-onomicnije i nа zakonu osnovano je da se u slucajevima razilаzеnја ne zahteva uvek pоnоvnо vestacenjе samo iz formalnih razloga nego da se prihvati misljenje onog vestaka koje u sebi nosi dokaznu snagu u egzaktnosti nalaza I jasnoci saopstenja. Ponovno sudskomedicinsko vestacenje se zahteva kada ѕud neprіhvati rnisljenje prvobitnih vestaka.U praksi se podrazumeva da drugi vestaci moraju da poseduju I veci stepen strucnostiNormalno bi bіlо da se ponovna vestacenja poveravaju lekarima specijalistima iz sudske medicine ili sudskomedicinskim institucijama ili lekarima koji su se dodatno edukovali iz forenzicke medicine (npr.subspecijalistima iz sudske psihijatrije ili sudske hirurgije). Clan 251 Zakona o krivicnom postupku: “Ako u misljenju vestaka ima рrotivrecnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tacnost dotog misljenja, a ti se nedostacі іli sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslusanjem vestaka,zatrazice se misljenje drugih vestaka “ Ponekad ni роnvnо vestanje nije dovoljno dа bi se sud ubedio u njegovu vrednost. Каdа postojе suprotna lekarska mislјеnја i to izmedju strucno komреtentnih vestaka, sud mоzе da zahteva vestacenje od sudѕkomedіcinskog odbora prі Medicinskom fakultetu. Sudskomedicinski odbor mоzе da poѕtoji jedino pri medicinskim fakultetima (u Beogradu radi u dve komisijesudskomedicinskoj I sudskopsihijatrijskoj).Druge strucne institucije van fakulteta ne mogu da oforme sudskomedicinski odbor.U njegov sastav obavezno ulaze nastavnici sudske medicine .Odbor moze da ima razliciti broj stalnih clanova (obicno 5 ili 7)ali se u njega mogu kooptirati I drugi nastavnici medicinskogg fakulteta (pa I drugi strucnjaci)ukoliko predmet vestacenja zalazi u njihovu uzu ѕpecijalnost. Razilazenja na nivou sudskomedicіnskih odbora su prakticno nemoguca. Ako se ona іpak pojave onda je tome jedini razlog razlicita koncepcija o hipotetickim stavovima i odredenoj medicinskoj problematici.
VI. ЅАOРSТЕNЈЕ ЅUDSКOМЕDIСINSKOG VЕSТАСЕNЈА
C1an 247 Zakona o krivicnom postupku: Nalаz i mislјеnје unosi se odmah u zapisnik. Vestaku se mоzе odobriti da naknadno podnese pismeni nalaz, одпоsnо mislјеnјe u roku koji mu odredi organ pred kojіm ѕe vodi postupak`. U praksi је saopstenje o sudskomedicinskoм vestacenju najcesce u pisanoj formi izuzеv nа pretresima i saslusanjima kada sе izlaze usmeno i odmah zapisnicki konstantuje. Najbolje je da lekar~vestak ѕаm diktira svoj nаlаz i misljenje u zapisnik, jer se moze desіti da sudije pogresno interpretiraju izlaganje vestaka. Zbog toga se nekad susrecu u spisima nejasna i tesko shvatljiva izlaganja lekara koja su izgubila pravi smisao usmenog saopstenja. Napisano misljenje ima original (daje se onome kо je zahtevao vestacеnje, obicno u 3 primerka, za svakog ucesnika u postupku) i dupіikat (ostaje u arhivi). Ѕaopstепje o vestacenju мora da sadrzi sledece elemente: zaglavlje, posebne okolnostі slucaja, nalaz i zakljucak (misljenje). Zaglavlje. Vestacenje koje ne sadrzi obavezne elemente zaglavlja ne smelo dа se koristi u рrаvnom sporuElementi zaglаvlја, su: ko trаzі vеtасenје,pod kojim brojern, kome je upuceno i kada; ko vrsi vestаcenje, gde se vгsi I datum vrsenja vestacenja; ko prisustvuje vestacenju, ciіj veѕtacenja (pitanja vestaku) i identifіkacioni elementi za Iice koje je predmet vestacenja.

Posebne okolnosti ѕlucајa (izvod iz sudskіh spisa). Vrednost podataka o posebnirn okolnostima slucaja cesto omogucavaju da se predmet vestacenja bolje razume Potrebno је upisati samo najbitnije podatke iz sudskih spisa оdnosnо posebnih okolnosti. Prema ovim podacima treba biti kriticаn, jer oni mogu da budu delimicno i1i popuno netacni ili medjusobno protivrecni. Рrеmа tome, ovi podaci ne smeju dа uticu па ocenjivanje cinjenica iz nаlaza. Oni omogucavaju sаmo da se do tih cinjenica brze dodje, da se one 1аksе utvrde, dа nаІаz budе potрuniji i ocena sigurnija. Nalaz Nalaz је veran I smisljen opis nadjenog stanja I zbivanja ustanovljenih promena I povreda I zapazenih pojava (simptoma neke bolesti I znakova).U nаlаzu sе ne mogu navoditi doslovne dijagnoze niti gotove koпstatacije. Nаlаz mora da bude tako saopsten da iz njega proizlazi odredjena dijagnoza.On mora da bude kratak, ali istovremeno i potpun mora da bude tacan, јаsаn, tеmеlјаn i odreden jednom recju, on mora da obuhvati ѕve sto је hitno i. da sadrzi sve ono sto је nuzno kako bi se zakljucak izveo sam po sebi.Nalaz,kao I celokupno saopstenje ,moraju biti izreceni narodnim jezikom I tako podeljeni da budu razumljivi onima kojima su namenjeni.Sve cinjenice iz nalaza moraju se neposredno diktirati ili svojerucno zapisati.Time se izbegava mogucnost zaboravljanja nekih cinjenica.Nalaz treba,ukoliko postoji mogucnost,objektivizirati odgovarajucom dokumentacijom (fotografija,skice,rendgenski snimci,laboratorijski nalazi,psihicko testiranje,itd).Nalaz ima znacenje egzaktnog medicinskog dokumenta I,prema tome,u njemu nema mesta za improvizaciju. Мisljenje (zаk1јucаk). Zakljucak ili misljenje је zavrsni deo vеstacenјa. On predstavlja stгucnu ocenu ustanovljenih cinijenica u nalazu. Zakljucak ili mislјеnје ne moze da se menja,jer da bi se on promenio onda moraju da budu promenjene i cinjenice iz nalaza. Misljenje je, kako kaze Мilcinski, rezultanta vestakovog nalaza i padataka s jedne strane, i njegovog znanja i iskustva, s druge. Ono je uјеdno i odraz vestakovih stvaralackih ѕnaga I njegovih spoѕоbnosti dа objektivno anаlizira i sintetizuje. Ono jе najodgovorniji deo sudskomedicinske dеlаtnosti (Milcinski). Postoje slucajevi kada se neposredno posle izvrsenog pregleda I ustanovljenog nalaza moze dad a definitivno misjenje I tako zavrsi vestacenje.Ovakvo vestacenje se naziva POTPUNO VESTACENJE.U drugim slucajevima nalazi se moraju prikupljati od raznih strucnjaka I u vise navrata,,pa je razumljivo da tada iz objektivnih razloga nije moguce dati definitivno misljenje.Ponekad se sudskomedicinsko misljenje moze ili cak mora da se tek posle izvesnog vremena.Na primer,za ocenjivanje cinjenica iz nalaza I davanje zakljucaka lekar-vestak mora da bude potpuno odmoran,pribran,koncentrisan ,a ponekad mu je mu je potrebno da duze razmislja samim tim treba da prodje vreme da bi mogao dad a definitivan zakljucak. Nije dobar vestak koji brzo dаjе мisljenje nego onaj koji daje tacno. Кada ѕе zаkljucak i misljenje ne daju neposredno posle nаlаzа onda se govori о NEPOТРUNOМ` VESTACЕNЈU.Medjutim, postoji mogucnost da se u takvim slucajevima da prethodni zakljucak ili misljenje.Predhodni zakljucak sadrzi razloge zbog kojih se odlaze davanje definitivnog zakljucka ili sadrzi nabrajanje ociglednih cinjenica I konstatacija ili se u njemu nalazi obazrivo svodjenje tvrnji iz nalaza. Ipak,I vestaci I sud treba da izbegavaju davanje tzv. Predhodnog zakljucka I misljenja,jer zbog nepotpunosti mogu da zavedu istragu I tako otezaju dalje prikupljanje materijalnih dokaza.Nisu retki slucajevi kada je olako dat predhodni zakljucak u kasnijem vestacenju bitno izmenjen.Neodoljivo iskusni vestaci podlezu insistiranju onih koji vode postpak I sasvim proizvoljno daju predhodni zakljucak.Kasnije se moze stvoriti sumnja u ceo nalaz ukoliko se pojavi jasna razlika izmedju predhodnog I zavrsnog misljenja.

Misljenje ne mora uvek да sadrzi potpunu odredjenost i apsolutnu tacnost jer se na bioloskom terenu tesko moze biti uvek apodiktican.Ako cinjenice nalaza 100 odsto potkrepljuju istinitost,utvrdjenu I dokazanu naucnim metodama,onda misljenja nosi u sebi I potpunu sigurnost.U slucajevima gde vecina konstatacija (oд 50 do 90 odsto} dokazuјe.tacnost i naucnu istinitost ulаzі se u stepene veravatnoce ( kаdа se cinјеniсе iz nalaza poklapaju sa istinitoscu u 0 do 90 odsto onda je verovatnoca na granici pouzdanosti;, preko 50 odsto govori za manji ili veci stepen veravatnoce, ispod 50 odsto o mogucnosti).
G.Dietz (1970) detaljnije razradjuje stepen tacnosti u zakljucku: 0% ………………………………..nemoguce dо 5О% ……………………......moguce do 60 % ………………………..slaba verovatnoca do 70 % ………………………..pretezna verovatnoca do 80 %.. ………………………..velika verovatnoca do 90 % ………………………..vrlo velika verovatnoca do 99 % ………………………..na granici sigurnosti 100 % ………………………..apsolutna sigurnost

SUDSKA PSIHIJATRIJA Prof dr Jovan Maric

МEDICINЅКA PS1НOLOGIJA I РSIHOPATOLOGIJA PSIHICKI ZIVOT COVEKA
lz didaktickih razloga psihicki zivot coveka se rasclanjuje nа njegove sastavne delove, na tгч. psіhicke funkcije. Njih ima deset oраzanје, paznja, pamcenje, misljenje, inteligencіja, nagoni, ernocije, volја, svest i moralnost. Svaka рsihicka funkcija se izucava posebno pri cеmu stalno treba irnati u vidu da je u praksi svakodnevnog zvota psihicki zivot coveka prakticno jedinstven i da sve psihicke funkcije prakticna istovremeno i jedinstveno funkcionіsu. Podelu cinimo samo radi lakse obrade materije i didaktickog uvida u psihijatrijska oboljenja. Najjednastavnija podela psihickog zivota covekа је na dve psihicke celine intelektuaіni (kognitivni) 3 voljni (volitivni) deo. To se cini narocitо u krivicnom pravu, pa ѕе і uracuntjivost definise kao sposobnost coveka da shvati delo i njegove posledice (intelektualni deo) i sposobnost da u momentu izvrsenja dеlа upravlja svojim postupcima (volјnі deo). U literaturi i svakodnevпoj praksi сеsto ѕе govori јоs i o licnosti tacnіje о karakteru i ternperamentu licnosti. Pod temperamentom se najcesce роdrazumeva dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i пасin mobilizacije energije koјоm covek raspolaze (obradjeno u psihiciim funkcijama - emocije i volja), a karakter obіcno oznасаvа moralni deo licnosti (obradjen u рsihickoj funkciji moralnost), mada nekі autori u njega ukljucuju i voijne osobine, a neki identгfikuju pojam licnosti i pojam karaktera. Zа razvoj psihickog zivota coveka neophodne su informacije koje dolaze іz ѕроlјnоg sveta, tj. sredine koja nas okruzuje (istіna, postoje i informacije koje dolaze iz pojedіnih delova naseg tela}. Mozak sarn po sebi bez informacija nije dovoljan dа razvije psihicki zivot. lnformacije iz sredine koja okruzuje mozak covek saznajе pomocu cula.Draz koju emituje informacija (elektrornagnetni tj. svetloni talasi za сulo vida, akusticki talasi za сulо sluha, rastvorljive materijeza culо ukusa, isparenja za сulа mіrisa, itd. - svako culо prima specificnu drаz - registruje prijemnik (receptor) culnog organa (npr. za сu1o vida to su cepici і stapici u rnreznjaci oka). Prijemhik culnog organa cine nervni zavrseсi koji imaju osobinu da se razdraze na specifne drazi formirajuci nadrazaj.Nadrаzај zаtim putuje od svakog cula (оkа, uva, mirisnog dela nosа, јеzіkа itd) ѕpeсifnim sprovodnim putevima do odredjenih delova u kori velikog mozgа koji se nazivaju
elementarni (i1i primarni) culni centri. To su anatomski рrесizno lokalizovani delovi kore velikog rnozga, npr. za culo vida u potiljacnom reznju, zа сulo ѕ1uha u sleрoосnоm dе1u, іtd}. U еlementarnom culnom centru se vrsi transformacija nadrazaja i оѕecaj. Dakle,draz је fizicki proces, nаdrаzај fizioloski {рolаrizасіја celijske меmbranе), а osecaj је рsihіcki proces.
Оsecaj је subjektivno odrazavanje osobina infоrmасiје tj. objektivne realnosti. Svaka rec u ovoj definiciji ima odredjenu vaznost. “Subjektivno” znасi da svaki соvеk na odredjen, ,specifican, neponovljiv i samo njemu, svojstven.nacin registrujе okоlinu оdnosno informaciju. Сulа se razlikuju od coveka do соvеkа, pa, iako jedna ista draz npr. zvuk ѕimfonijskog orkestra dolazi u nase uvo podjednako, osobe diferenciranijeg sluha се u toj informaciji saznati mnogo visе nego neka osoba koja nema takav sluh і koja nесе, recirno, uociti razliku zvuka prvih i drugih violina u orkestru. `Odrazavanje osobina inіformacije` znасі da se zahvaljujuci osobini nervnog sistema coveka vrsi odslikavanje i registrovarіje kvaliteta okoline koja nas okruzuje. Oѕесај je dakle subjektivni psіhicki dozivljaj odrazavanja drazi. U slozenom procesu neposrednog (culnog) saznanja osecaj (senzacija) je prvi praces. Еlektrofizioloski pratilac ovag fenomena је `izazvani odgovor` (evocirani potencіjal), sto dalje znaci da su сulа pretvaraci (bіoloski transformatori) jednog oblika energije u drugi. To jos uvek nije oраzаnје Da bi se desilo oраzаnjе (percepcijа) potrebno jе dа se obavi jos jedan psihicki proces- spoj osecaja i psihickog iskustva. Nаse psіhicko iskustvo je magacionirano ,u сеlоm mozgu u vidu tzv еngrаma. Engrami su belancevіnaste tvоrevіne koје su osnova druge psihicke funkсije – раmсеnја.Oni predstavljaju upamceni materijal tokom nаseg zivota. Spoj osecaja i iskustva (engrama}desava se u sekundarnom culnоm centru koji je anatomski lociran oko primarnog culnog сеntra. Тај deo kore velikog mozga se naziva psihoculni centar I za .svako culo nаlаzi se u strogo odrеdjenom delu mozga (psihovizuelni centar u роtіlјасom dеlu mozga, psіhoakusticni centar u slepoocnom delu, itd). Орazanје је psihicka funkcіja koјom se poѕtize рrероznаvаnје informacіјe,prepoznavanje predmeta kao сеline; prepoznavanje njegove upotrebne vrednosti,. Osecaj јe samo etapa u procesu opazanjа. Dok.je osecaj samo subjektivno odrazavanje osobina predmeta (npr. `Vidim okrugao predmet sa crno-belim kockama”) ораzаnје je prepoznavanje kompletnog predmeta (`Тo je fudbalskа lopta`). Prekо receptora i sеnzоrnih I ѕenzitivnih nervnih puteva mi smo stalno obavesteni o ројеdinасnim kvalitetima spoljasnjeg sveta (i nas samih – nаdrаzајi dolaze i iz naseg tela! - npr. bol, toplota tela, telesni senzibílitet, kinestezije,seksualne senzacije). Medjutim, da bismo mogli da prepoznamo informaciju neophodno je da raspolazerno iskustvom - predhodnim susretom i poznavanjem određene informacije. Materijalizam kao filozofski pravac nas uči da je saznanje objektivne realnosti moguće i da se ono odvija putem čulnog i logičnog saznanja. Culno saznanje je zapravo opažanje, a logično saznanje je misljenje (videti dalje: mišljenje} Logicno saznanje je visi stepen saznanja Uz pomoc inteligencije covek shvata opazane informacije, pronalazi zakonitosti medju njima, aktivno menja okolinu. Culno I líogicno saznanje (opažanje i mišljenje) se razdvajaju samo iz teorijskih i didakticnih razloga, a u praksi je to jedinstven process odrazavanja stvarnosti i stvaralacke aktivnosti logickog misljenja. Osećaj je elementarna psihička funkcija, samo etapa u procesu opazanja.Opazanje je slozen process u kome pored culnih organa ucestvuje ceo mozak kao sediste engarma.Osecaj I opazanje sue tape culnog saznanja I preduslov su logickog misljenja (saznanja).Covek putem cula I mozga odrazava objektivne predmete I pojave u svetu oko sebe.Zato se postavlja pitanje-otkud subjektivnost u odrazavanju okoline (vazno npr.u svedocenju na sudu )? Prvi izvor subjektivnosti je ljudsko iskustvo.Npr.mi smo stekli iskustvo da bez merenja odredimo pribliznu visinu coveka u santimetrima.Kada se neka osoba udaljava od nas njegov lik se na nasoj mreznjaci u oku smanjuje.Medjutim,mi cemo ga I na razlicitim daljinama opazati u njegovoj realnog velicini.U opazanju slozenih informacija iskustvo igra jos vazniju ulogu. Drugi izvor subjektivnosti u opazanju je postojanje licno obojeno emocionalnog stava pri opazanju.Tipican primer je opazanje proticanja vremena.Navijaci na fudbalskoj utakmicirazlicito opazaju proticanje vremena zavisno od toga da li njihov tim void ili gubi-poslednje minute utakmice jedni opazaju kao da je “sat stao”,a drugi kao da “vreme leti”. Opazanje objekata (predmeta) podrazumeva da oni imaju svoju formu,boju, veličinu (intenzitet) i položaj u prostoru. Opažanje ovih osobina nekog predmeta nije apsolutno tačno i zavisi od mnogo činilaca. naročito zavisi od okoline (`geštalta`)`. Odavno je poznato da je celina više od običnog zbira fragmenata (geštalt = oblik). Zanimljivo je i opažanje prostorau čemu učestvuju: objekti, pokret (promena) I vreme. Vreme je izvedeno iz pokreta i prostora. Da nije promene i pokreta ne bi se formirao ni pojam vremena (vreme je četvrta dimenzija prostora).

POREMECAJI OPAZANJA
Poremećaji opažanja se dele na agnozije, iluzije i halucinacije. 1. 1Agnozije su nemogucnost prepoznavanja informacija pri ocuvanju elementarnög čulnog centra. Javljaju se kod organskih (anatomskih)ostecenja psíhočulnog centra. Kod optičke agnozije osoba nije slepa,ona vidi osobine predmeta (ima osecaj!),ali nije u stanju da ga prepozna,jer ne moze da izvrsi spoj osecaja sa engramima (zbog prekida veze u psihooptickom centru) Agnozije se javljaju kod lokalízovanih tumora mozga, kod prostrelnih rana i krvarenja u mozgu,itd. Bolesník koji ima optíčku agnoziju. ti. oštećenje u predelu psihočulnog centra (potiljačni režanj mozga) moze drugim culima (npr.dodirom)da prepozna informaciju, jer nema oštećenje psihotaktilnog centra.Ako rnu predmet koji nije prepoznao čulom vida stavimo u ruku on ce odmah tacno da kaze koji je to predmet. 1. 2Iluzije su pogresno prepoznavanje informacije.Kao i agnozije i iluzije se mogu javiti u oblasti svih čula. Osoba sa íluzijama registruje realno postojecu informaciju,ali je pogresno prepoznaje,pa umesto ormana u sobi vidi “divlju zver”,umesto zbuna u parku prepoznaje coveka,umesto zaglusne skripe tramvaja cuje divnu melodiju,umesto flase vina u ruci vidi revolver,(I ubija coveka,slucaj iz nase sudske prakse).Iluzije se javljaju usled posebnih afektivnih stanja (npr.straha),ali I usled losih uslova za opazanje,kao sto su nedovoljna osvetljenost,zamor,tisina I usamljenost,stanje iscekivanja I neizvesnosti,itd.Narocito se javljaju kod intoksikacija alkoholom I drogama (alkoholni delirijum I patolosko napito stanje),zatim u sumracnom epilepticnom stanju. 1. 3Halucinacije su opazanje bez prisustva informacije.Osoba “realno”vidi predmet iako on objektivno ne postoji I niko ga drugi ne vidi;ili cuje glasove ili recenice,a njih objektivno nema;ili oseca cudan ukus hrane sto niko drugi ne primecuje,I to bolesno povezuje sa namerom drugih da ga otruju.Halucinacije su moguce u oblasti svakog cula:opticke (vide se sitni ili krupni predmeti,misevi,bube,prave scenske radnje-vizije,coveculjci,itd),akusticne (cuju se sumovi ili reci I recenice),mirisne (osecaju se obicno neprijatni mirisi,gasovi kojima pacijenta pokusavaju da uguse),cula dodira (neke bube hodaju po ledjima)cula ukusa(otrovana hrana koja izaziva cudne telesne simptome,itd) Halucinacije su uvek znak dusevnog oboljenja u uzem smislu reci-psihoze (ceste su kod sizofrenije),I na bazi njih dolazi do otudjenja bolesnika od realiteta (cesto uticu na poremecaj misljenja I donosenje pogresnih zakljucaka u pravcu sumanutih ideja).Prave halucinacijetreba da imaju “karakter telesnosti” (da su jasne u svim dimenzijama,da dolaze spolja,a ne iznutra) I da imaju “pozitivan sud realnosti” (sto znaci da bolesnik veruje da halucinantni predmet ili informacija realno postoji u sferi njegovog opazaja). Halucinacije su cesto permanentne.Cesto se javljaju u odredjenim periodima dana,npr. nocu ili u specificnim okolnostima.(kod alkoholnog delirijum tremensa mehanicki pritisak na ocne jabucice izaziva opticke halucinacijeLipmanov fenomen). Halucinacije mogu da se jave I kod zdravih osoba,odnosno bolesnika koji ne boluju od psihoza.To su tzv.pseudohalucinacije:osoba kojoj je amputirana noga ili ruka može da halucinira da taj ud postoji,da ga svrbi ili da se krece. To se javlja zbog nadražaja nervnih završetaka u okrajku ekstremiteta i taj fenomen se naziva “fantomski ud”To je pseudohalucinacija,jer postoji tzv.negativan sud realnosti. Slično se dogadja i kada posle voznje camcem po talasima sidjemo na kopno- ljulja nam se pred ocima,ali mi znamoda nam se to pricinjava da smo još uvek u camcu, da to nije realno. Ponekad mala deca,ali I neke odrasle osobe, predstave sećanja doživijavaju intenzívo, a I prilikom mastanja .sadrzaj maste im je tako plastican da lici na pravu halucinaciju (slicni fenomeni se ponekad vidjaju kod umetnika). U toku budjenja ili usnivanja mogu da se jave halucinacije kod zdravih osoba u trajanju od par sekundi (tzv.hipnagogne I hipnopompicne ili fizioloske halucinacije),a u migrenskoj auri (predznak napada glavobolje)neki bolesnici dozivljavaju opazanje svelecih tackica (scotoma scíntillans). U ovom poslednjem slučaju nema pozitivnog suda realnosti,pa se I tu radi o pseudohalucinaciji (izvor pseudohalucinacije se ne nalazi u spoljasnjem nego u unutrasnjem svetu).

FORENZICKI ZNACAJ OPAZANJA I POREMECAJA OPAZANJA
Opažanje ima značaja u procesu svedočenja, jer subjektivnost opažanja postoji samo u definiciji opazanja (“subjektivni odraz osobina informacije”). Kada svedok počne da interpretira onda se subjektívnost aktom interpretacija potencira Zato se pri ispitivanju svedoka obicno I trazi da samo opise,ali ne I da tumaci opazene cinjenice. Kod mozdanog krvavljenja (“slog”,”kap”)cesto postoje agnozije,sto kada se utvrdi da postoje kod takvog bolesnika,dovodi do poslovne nesposobnosti. Iluzije I halucinacije su simptomi akutnih I hronicnih dusevnih oboljenja (tipa psihoze) I kao takve uticu da pacijent ne moze realno da opaza svet oko sebe,iz toga se izvlaci jasan zakljucak da su psihoticne osobe sa iluzijama I halucinacijama potpuno neuracunljive u krivicno-pravnom smislu I poslovno nesposobne u gradjansko-pravnom smislu. Osoba sa imperativnom halucinacijommoze da realizuje “naredbu da izvrsi neko ubistvo”,osoba u delirijumu ili u sumracnom stanju moze usled zastrasujucih iluzija ili halucinacija da napadne “agresora”.Imperativne halucinacije su veoma kriminogene I predstavljaju znak drustvene opasnosti.

PAZNJA
Pažnja je psihička funkcija pomoću koje coyek može da usmeri I usredsredi Svoju psihicku energiju na nesto odredjeno tj.na neku informaciju.Paznja se dakle sastoji iz usmerenosti I usredsredjenosti. Usmerenost paznje (vigilnost paznje)je sposobnost da se psihicka energija I opazajni aparat brzo prenosi sa informacije na informaciju.Za voznju automobilom u gradu neophodna je dobra vigilnost, jer pažnja mora da se brzo prenosi sa kolovoza na salt-tablu,na retrovizor,na zvuk motora,na pesake na trotoaru,na vozilo ispred sebe,itd. Usredsredjenost paznje(tenacitet paznje)je sposobnost da se paznja tj.psihicka energija zadrzi onoliko dugo na informaciji koliko to zadatak zahteva. Čulni receptorí odnosno čovekov mozak je svakog trenutka “bombardovan” najrazlicitijim informacijama,tj.nadrazajima. lnformacije nisu samo predmeti i pojave realnosti koja nas okruzuje nego su I nase misli ili predstave secanja.Zdrava osoba je sposobna da vrseci selekciju informacija cas aktivira viglnost cas tenacitet.Usmerenost I usredsredjenost paznje uvek su u obrnutoj srazmeri,kada jedna pojacava,druga slabi. Pod pojmom voljne paznje podrazumeva se sposobnost coveka da svesno svojom voljom izvrsi selekciju odredjenih informacija;da iz obilja informacija izdvoji jednu I da je stavi u centar svog interesovanja.To se zove jos I aktivna paznja,jer se aktivira svesnom zeljom,voljom. Svest globalno aktivise mozak,a paznja selektivno (identično kao kada je cela pozornica u pozorištu osvetljena refiektorima - to je svest. a kada je usmeren reflektor samo na jednog glumca to je pažnja). Dugotrajno aktiviranje pažnje na odredjenu informaciju izaziva zamor mozdanih celija. Smatra se da jeoptimalno vreme kvalitetnog zadrzavanja paznje na konkretnom zadatku cetrdesetak minuta.Nakon toga potrebna je vremenska pauza da se mozdane celije oporave od zamora.Zato se školski čas programira na 45 minuta,pa se ubacuju pause kako bi nastava mogla da se kvalitetno odvija Pasívna ili nevoljna paznja se aktivira informacijom koja se svojim karakteristikama nametne sferi opazanja I izazove paznju.Npr.izuzetno intenzivna informacija (jaka draz) ce svojom jacinom podstaci pasivnu paznju, zatim draž koja se prekida (trepcuce svetlo,zmigavci). Pasivnu pažnju može da izazove i nagli prestanak draži, (ventilator koji zuji pa odjednom prestane)zatim kontrast među dražima, relativna jačina drazi,itd.Pasívna pažnja je slabíja što je tenacitet pažnje intenzivniji. Zanimljivo je pitanje tzv. ”visefokalne paznje”.To je pitanie da li čovek može istovremeno da radi više stvari (u isti mah).Izgleda da visefokalna paznja ipak ne postoji,nego da se u takvim situacijama radi o izuzetnoj vigilnosti panje,tj.brzom prebacivanju paznje sa jednog zadatka na drugi. Pod obimom paznje podrazumeva se sposobnost da se u odredjenom vremenskom period (kratkom)zapazi odredjen broj pojedinosti koje nisu medjusobno povezane (odrastao covek moze u stotom delu sekunde da uoci 5-6 predmeta,deca manje).

POREMECAJI PAZNJE
Osnovni poremecaj paznje se naziva rasejanost (aprosekcija).Ona moze da bude dvojaka-po tipu pojacane vigilnosti,a oslabljenog tenaciteta-I po tipu pojacanog tenaciteta,a oslabljene vigilnosti. 1. Pojacana vіgilnost раznје se јаvlја kod rnanicnih bolesnikа. Njima раznја`bezi` sa infоrmacije na informаciju, оni nisu sposobni da раznјu dugo zadrze na јednoj informaciji i1i zadatku, asocijаcije su im vгlo zive ра svаkа ma i najmanja pojava skrece njihovu paznju. Pojacana vigilnost je karakteristicna I zа decu. Malо dete_ nije sposobno da duze zadrzi (usredsredi) paznju na neki predmet ili zadatak.Hipervigilna paznja se uocava I kod jako anksioznost bolesnika (osecanje nevidljive pretece opasnostі i neizvesnosti.kao da tera boleѕnika dа рaznju brzo premesta s jedne na drugu ројаvu). 2.Oslabljena vigilnost (hipovigilnost)se nalazi kod razlicitih ostecenja mozdanog tkiva (trauma,intoksikacije,cirkulatorni poremecaji) I kod depresije.Bolesnісi sa mozdanim organskim psihоsіndromorn zbog opste inaktivnosti I redukciје psihicke energije imaju hipovigilnu paznju,ali se kod njih iz istih razloga javlja I hipotenacitet paznje. 3.Poјасаn tenacitet, а sledstveno tome i slaba vigilnost, javlja se kоd,~ sumanutih ideja, gde su bolesnici neprekidno okupіrani svojim sumаnutіrn mislima i konstrukcijama na koje ѕе maksimalna, tj. рајасаno usredѕreduju. Isti fenomen se javlja i kod depresivnih bolesnika koji su optereceni svojomі tugom,ра su maltsimalno `koncentrisani na tugu i svoje.tuzne misii`, te veoma sporo prense psihicku energiju: tj. paznju na druge informacije. Medjutim, kod depresiцnih bolesnika postoji i jedno globalno smanjnje paznje,jer interesovanje za spoljne dоgadjaje vr1o oskudno ili nikakvo. 4.Oslabljen tenacitet podrazumeva da osoba nije u stanju da se usredsredi na informaciju I odredjenu delatnost “da se koncentrise”.kako se to obicno kaze.To se javlja kod Zamora,odsustva emocionalne zainteresovanosti,odsustva volje,stanja straha,neizvesnosti I iscekivanja,ali se javlja I kod niskog intelektualnog nivoa.Na smanjenu moc koncentracije cesto se zale nеuroticni bo1esnci kod kojih to nastaje pretеzno usled afektivnih razloga I obuzetosti svojim neuroticnim konfliktom. Rasejanost se jos ilustruje “rasejanoscu tipa naucnika”koji ima pojacan tenacitet,jer permanentno razresava svoj naucnicki problem,pa kad npr.sedne za automobile I pocne da vozi cestonapravi saobracajni prekrsaj jer mu je tada oslabjena vigilnost.”Rasejanost tipa slabog ucenika”je na bazi pojacane vigilnosti gde paznja “seta sa informacije na informaciju”.Rasejan ucenik sedne da uci,ali usled hipervigilne paznjeregistruje sve oko sebe:I muziku u susednom stanu,I skripu tramvaja I dovikivanje komsija ispod prozora I lupu majke u kuhinjskim poslovima I “muvu koja zuji”-I razumljivo da tada nista ne pamti,jer ima oslabljen tenacitet (kod slabog ucenika nije osteceno pamcenje kao psihicka funkcija,nego tenacitet paznje koji je opet vazan za upamcenje).

FОRЕNZICКI ZNАCАЈ РАZNJЕ

I РОRЕМЕCАJ РAZNЈЕ
Znacaj раznjе u forenzickoj psihijatrijsi se narocito oglеdа u procesu svedocenja. Rasejan svedok je vrlo, nepouzdan svedok. isto tako, resejane oѕobe cine propuste u saobracaju, a1i u wecini sіucajeva imaju uvid u svoje stanje i kao takvi podlezu odgovornosti. Kada su u pitanju psihoze (manicnoderesivni poremecaj raspolozenja) psuhoze sumanutosti stepen voljnog upravljanja paznjom je veoma redukovan ра ѕu takve osobe bitno smanieno uracunljive i neuracunlјivе.

PAMCENJE
Моzаk ima sposobnost da zadrzava otiske ranijih drazi. Trag ili otisak u mozgu se naziwa engram i u njihowom stvaranju ucestvuju belancevinasti lanci i nukleinske kiseline. Pamcenje je psihicka funkcija koja ѕе sastoji iz tri faze: upamcivanja (stvaranje engrama), pamcenja u uzem smislu (zadrzavanje ili rnagacinniranje engrama u rnozgu).i secanja(prepozпavanje engrama pri ponovnom susretu sa informacijom i reprodukcija upamcenog sadrzaja bez ponovnog opazanja informacije), Neki autori koriste i izraz predѕtave secanja (predstava je kadа smo u stanju da citajuci knjigu za trenutak pogledamo kroz prozor i гamislimo tj. рredstavimo sebe kako izgleda centralni trg u gradu koga tog trenutka ne vidirno). Upamcivanje se odvija u nekoliko faza . Prva faza.su ultrakratko I kratko раmcenје. One se baziraju na elektricnim impulsima i kod njih jos nije doslо do stvaranja novih belancevina, odnosno do stvaraпja engrama. Kаdа se neka informacija duzе izlaze nasim culima i ako se vrsi ponavljanje oраzаnја.(прr. u procesu ucenja formirace se engrami. I inforrnacija се se za duze vrerne zaparntiti: Теk kаdа ѕе formira i deponuje,-(`magacionira`). engram smatra se da jе іnformacija trajnо uрamcena. Uраmcivanjе mоzе da bude namerno i nenaмerno. Kоd namernog uраmсivanја роstoji odredjeni cilj da se nesto upamti i pri tome se angazuје voljа і раznја. Ucenje je pгimer voljnog, dakle,aktivnog upamcivanја. Motorno раmсеnје podrazumeva da se pamte ne samo reci i simboli, nego i pokreti, pа i еmосijе. Jеdnom,.naucene motorne vestine kао sto su plivanje, voznja.bicikla,skijanie,klizanje --veoma su trajne. Коd nenamernog uраmcivаnја ne postoji odredjeni cilj ni nаmera da se nesto upamti. U takvim situacijama. oрazеnа informacija svojim osobinama ostav1ја `neizbrіsiv trag°(najcesce kao posledica snaznog emocionalnog dozivljaja-tzv “ukijesteni afekti"). Na upamcivanje odnoѕno раmсеnје i njegovu efkasnost uticu mnogi faktori: ocuvana svest, neostecena paznja, ponavljanje opazanja (ucenje), postojanje asocijacija (dva sadrzaja u svesti koja su bila доzivlјеnа istovremeno iIi jedan za drugim imaju i u reprodukciji tezпju da se zajedno pojave), vо1je da se nesto upamti.Nа upamcivanje u pozitivnom ili negativnom smisіu narocito
veliku ulogu igraju emocije (najbolje se pamte dogadjaji vezani za. snazne emocije, ali treba znati da jake emocije-afekti - mogu i da paralisu upamcivanje). Za роznаvаnје psihologije svedoka оvo је vеоma znacajno.Naime, ako svedok nije direktno upleten postоji mogucnost da usled nezainteresovanosti minimаlпо upamti dogаdjај. Na prolaznu zaboravnost pored nezainteresovanosti uticu jos i zamor i nesanica, S druge strane, ako su emocije prejake (jak strah, npr:}cesto se ne upаmte dеtalji. Reprodukciju deformisu i razne svesne ili nesvesne primarne iii sekundarne obrade, rаznе korekcije i doterivanja (“kozmetika secanja`) narocito izazvana subjektivnirn emocianalnim faktorima ( pamcenje.je najvecі lazov”). lsto tako,falsifikatori secanja su pored emocija jos I predrasude i sugestibilnost (zа ovo poslednje se kаzе da je `ontoloski 1azov`). Dokaz za predrasudе odnosno stereotipe je sledeci eksperirnent - u metrou stoје crnac і belac, belac ima noz. u ruci, posle odredjenog vremena od іspitanika je trazеno da se sete te slike. I vise od polowine jе reklo dа jе noz u ruci imао сrпаc!).Nаjzаd, prilikom secanјa na dogadjaje treba uzeti u obzir I tzv,fiziolosko zaboravljanje koje je opste poznata cinjenica, jer se vremenom postepeno gube detal.ji i ostaju samo krupnijе konture. Posebna telesna i psihicka stanja degradiraju funkciju pamcenja: aikoholisanost, drogiranost i druge intoksikacije; tеlesna iscrpljenost, моzdаni organski psihosindromi,itd.

UCENJE
Posebna forma раmсеnја nаzivа se uсеnје i sastoji se aktivnom,voljnom,ponavljanom upamcivanjц, sa.ciljem da.se informacija koја se uci trajno zadrzi. Sustinа ucenja je u ponavljanju, odnosno u visestrukom ораzаnju iste informacijе. Pri tome se ponavlјa i hemijski proces sinteze belancevina i nukleinskih kiselina (pre svega ribonuitfeinske kiseline), ра se tako vrsi I visestruko utiskivаnје` engrama (grc.:еn=u, grafo=urezati znakove, pisati). Repetitio est mater studiorum - ponavljanje je majka ucenja- je latinska izreka koja ima svoje рunо fiziolosko opravdanje. Za tzv. produktivno ucenje potrebno je da ispuni niz uslova (ovo svaki ucenik I student treba da ima stalno na umu!):
1. Postoji direktna srazmera izmedju stepena inteligencije і sposobnosti ucenja - inteligentnјi cоvеk lakse uci (jedna od definioija inteligencije poentira upravo ucenje inteligencija jе sposobnost brzog sticanjа znаnja u bilo koјој oblasti`.
2. Моtіvaciјa je neobicno vazna za produktіvno ucenje.Аko је osоba sustinski rnotivisana da nesto trajno zapamti (ocekuјuci izmedju ostalog neku satisfakciju) onda се i uspeh u ucеnјu biti veci. Osnovne motivacije zа uсеnје su: zеlја dа se zna ono sto znaju i drugi (narocito tzv.znacajne licnosti),zelja da se kroz takmicenje bude bolji od drugog, zеlја za profesionalnom afirmaciјom i uspehom u drustvru, zе1jа za nagradom (zaradom) - posebno nagradоm znacajnih osoba (roditelja, emocionalni partner}, zеlја za afirmacijom kоd suprvtnog pola, kompenzacija nekog nedostatka, zadovoljavanjе radoznalosti, itd.
З. Vremenski raspored ucenja.U pocetku svakog ucenja patrebno je najpre sagledati informaciju u celini ра tek onda uciti deo po dеo. Strategiјa раmcеnја tj, uсеnја podrazumeva dа se najopstіji momenat smesti nа vrh piramide, ра se onda sistematicno razdvaja deo po deo (tako izgledaju i didakticki dobro napisani udzbenicі). Pre ucenja novog poglavlja uvеk treba ponoviti ono sto је uсеnо predhodnog dаnа i predhodnih dana. Produktivnije se pamti I duze zadrzavaju informacije ako se uci vise dana manji broj sati, nego ako se uci vecі broj sati u tоku jednog dana. Npr. ako јe za pamcenje jednog teksta potrebna 10 sati ucenja, duzе се se pamtiti аkо se uci 5 dana po 2 sata nego ako se uci 2 dana po 5 sati.
4. Ѕvesno postavljanje cilja ucеnја. Ako ѕе ѕebi postavi kao cilj dа materiju koja se uci treba zaparntiti za ceo zivot (`Non sсholае sed vitae discimus` – Nе ucimo za skоІu, nego za zivоt) - onda је i ucenje,mnogo efikasnije. Eksperirnenti koji su radjeni to jasno dokazuju: dverna gruparna identicnih ispitanika zadat је indentican zadatak (za ograniceno vreme) sa uputom da ce prva grupa ispitanika biti ispitivana sutradan, a druga grupa tek za 7 dana. Medjutim, obe grupe su obmanute, ра је ispitivanje obavljeno posle 14 dana..Rezultat је bio statisticki znасајno bolјi kod druge grupe іѕpіtanіka kojа је bila izglеdа programirana u procesu pamcenja tаkо,da uci I pamti sto duze, jer ce i kasnije biti pitana.
5. Slaganje metoda uсеnја sa psihofіzioloskom disроziсіјоm za ucеnје. Postoje auditivni, vizuelni, vizuomotorni i rnotorni tipovi. Auditivni tip пajlakse pamti verbalno saopstavanje (treba da uci pretezno slusajuci drugog dok cita i1i govori, dа idе na predavanja,.da koristi snimlјеn materijal na magnetofonu}; vizueini tipovi laksе pamte seme, tabele, podvlacenje razlicitim boјama znacajnih, bitnіh; informаcіјa;vizuomotorni tipovi іmaju potrebu da аngаzuјu i motoriku, dа vade beleske, sami prave sеmе, skracenice, sistematizuju nа sebi svоjstven nacin Pravlјеnје izvoda i zabeleski je korisna navika pri ucenju, jer utice na razvijanje sposobnosti za generalizaciju i sintezu, na osmisljavanje naucenog, itd.
6. Retroaktivna inhibicija. Ako se posle ucenja neke mгaterije uci slican materijal procenat zaboravljanja ce biti znatno veci nego ako se uce potpuno razlicite informacije оd predhodnih. Zato dobar dnevni raspored casova u skolama nikada nema u istоm даnu ,fіziku,. hemiju; rnatematikua
7. Pіtanje. Оno jе znасајnо iz tri razloga: prvо, sto је preslisavanje osnov svakog ucеnja, drugo, sto glаsno prеslisavanje (i1i u sebi) razbija monotoniju ucenja,I trece,sto preslisavanje razbija zabludu da je nesto nauceno,a zapravo nije. Kada imamo upamćivanje na nivou prepoznavanja onda imamo utisak nešto naučili, a zapravo stvarno naučena materija je kada je naučena na nivou reprodukcije (prisećanje bez podsećanje, bez potpitanja, bez prisustva informacije-engram je stabilan).
8. Mišićni tonus. lzračunato je da mišićni tonus u iznosu od jedne osmine maksimalnog tonusa predstavlja optimalan uslov za mentalnu efikasnost. To odgovara približno sedenju na stolici bez naslona. Ako je čovek opušten u fotelji ilil krevetu ucenje je s