Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-495-0144-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano!
Ova knjiga objavljena je u Francuskoj pre deset godina, kao udžbenik Upravnog prava. Ona ima sve karakteristike izlaganja teorije Upravnog prava Francuske, a korišćena je i bogata upravno - sudska praksa francuskog Državnog saveta. Važno je istaći da je u određenoj meri, ne opterećujući tekst, korišćen i i istorijski i sociološki prikaz u tumačenju upravnog prava.

Autor - osoba Braibant, Guy
Naslov Administrativno pravo Francuske / Gi Breban ; prevela s francuskog Katarina Damjanović ; pogovor Stevan Lilić
Jedinstveni naslov ǂLe ǂdroit administratif Français. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2002
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni list SRJ ; Podgorica : CID, 2002 (Beograd : Vojna štamparija)
Fizički opis 476 str. ; 25 cm
Drugi autori - osoba Damjanović, Katarina
Lilić, Stevan, 1948- = Lilić, Stevan, 1948-
Zbirka ǂBiblioteka ǂUniversitas
Napomene Prevod dela: Le droit administratif Français
Pogovor: str. 473-476
Beleška o autoru: str. 465
Bibliografija: str. 467-471.
Predmetne odrednice Administrativno pravo – Francuska

PREDGOVOR
Od prethodnog izdanja ovog dela, 1988. godine, pravo о državi, koje bismo mogli kvalifikovati kao „centralno administrativno pravo“, relativno je malo evoluiralo. Pomenućemo samo početak reformi koje su dugo pripremane, kao što je reforma pošte i telekomunikacija, institucija koje su odvojene od države da bi bile transformisane u autonomne ustanove, kao i evoluciju sudske prakse koja ipak ne donosi veliki preokret, kao na primer odustajanje od zahteva za postojanjem teške greške u oblasti odgovornosti kod vršenja medicinske delatnosti.
Međutim, administrativno pravo je pretrpelo duboke promene kako ispod tako i iznad državnog nivoa, i to pod uticajem dva istovremena procesa, internacionalizacije i decentralizacije.
U nekoliko godina, putem serije izmena i spektakularno novih rešenja, Državni savet je priznao superiornost međunarodnog prava i, još preciznije, prava Evropske unije, nad nacionalnim pravom. On je sukcesivno zauzimao stav da:
* opšti principi francuskog prava mogu biti izvedeni iz međunarodne konvencije, kao na primer u oblasti izbeglica (slučaj Bereciartua – Echarri, 1988);
* da su direktive Evropske unije obavezujuće za francusku administraciju (Compagnie Alitalia, 1989);
* da se zakoni, čak i kasnije doneti, koji nisu u saglasnosti sa nekom među-narodnom konvencijom, neće primenjivati, i to na osnovu člana 55 Ustava (Nicolo, 1989);
* da je sudija nadležan da sam tumači međunarodne konvencije te ne mora slati zahtev Ministarstvu inostranih poslova (GISTI, 1990);
* da francuski zakonodavac mora poštovati derivativno evropsko pravo, od-nosno uredbe i direktive Evropske unije, na isti način kao i konvencije (Boisdet, 1990 i Société Rothmans International France i SA Philip Morris France, 1992).
Kada se ovome doda i autoritet odluka Suda pravde evropskih zajednica, ovaj novi normativni sistem ozbiljno smanjuje autonomiju francuskog administrativnog prava u odnosu na međunarodno javno pravo.
Drugi fenomen koji menja opšte uređenje ove grane prava je čisto unutrašnjeg karaktera. Francuska država, tradicionalno centralizovana od Ancien Regime-a do Revolucije, od Rišeljea do Napoleona, ušla je 1982. godine u proces decentralizacije, koji je potvrđen i naročito naglašen u poslednje četiri godine: demokratizacija institucija lokalne samouprave, proširenje njihovih nadležnosti, ublažavanje kontrole, transferi osoblja, imovine i sredstava, povećana raznovrsnost posebnog položaja pojedinih oblasti, naročito Nove Kaledonije (1988) i Korzike (1990). Od donošenja Zakona od 2. marta 1982. „koji se odnosi na prava i slobode opština, departmana i regiona“, do Zakona od 6. februara 1992. „koji se odnosi na administrativnu podelu Republike“, uprkos preprekama i uzmicanjima, decentralizacija je uvedena u stotine pravnih tekstova i u političku i administrativnu stvarnost.
Isuviše je rano dati odgovor na pitanje postavljeno u naslovu jednog savetovanja održanog povodom desetogodišnjice reforme iz 1982. godine: „Da li je decentralizacija promenila prirodu Države?“ Ali, sigurno je da ova reforma, zajedno sa internacionalizacijom prava, duboko menja „administrativni pejzaž Francuske“.
Jun 1992.

MG115 (N)