ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Velike savremene demokratije - Filip Lovo

Autor:: Filip Lovo
Žanrovi:: Politika
Izdavač:: IK Zorana Stojanovića
Godina izdanja:: 1999
Broj strana: 534
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrdi
Format: 20 x 15 cm

lepo ocuvana

Pošto ovaj rad ne treba da ponavlja raspravu o uporednim političkim ustanovama, uporedni pristup je ovde podređen nizu vrlo sintetizovanih monografija, nanizanih jedna uz drugu, da bi se čitaocu pružio sistem lakih referenci. Očiglednu nezgodu takve metode ublažava tema prvog dela: opšti istorijski i teorijski uvod, nadovezujući se na pojam demokratije, njena pravna i politička merila i na klasifikaciju odgovarajućih ustavnih sistema.

Uporedna studija velikih savremenih demokratija, izuzimajući Francusku, nameće i pitanje metode i pitanje izbora. Pošto ovaj rad ne treba da ponavlja raspravu o uporednim političkim ustanovama, uporedni pristup je ovde podređen nizu vrlo sintetizovanih monografija, nanizanih jedna uz drugu, da bi se čitaocu pružio sistem lakših referenci. Očiglednu nezgodu takve metode ublažava tema prvog dela: opšti istorijski i teorijski uvod, nadovezujući se na pojam demokratije, njena pravna i politička merila i na klasifikaciju odgovarajućih ustavnih sistema.

Što se tiče prve tačke, ne dolazi očigledno u obzir da se preuzimaju, čak ni sintetizovana, nebrojena teorijska razlaganja, nastala u traženju definicije demokratije. Opšti pregled monografija u sastavu ove knjige prvenstveno je usmeren na pozitivno pravo demokratija zapadnog tipa, koje odgovaraju minimalnoj definiciji: sistem ustanova u kojem se određivanje vlasti rešava mirnim putem, izborima na određeno vreme, nakon utakmice po utvrđenim pravilima.

Važno je da se prethodno, kroz podsećanje na nekoliko klasičnih doktrina i formulacija, zaokruže temeljna merila demokratije i da se potom ta merila tačnije odrede analizom institucionalnih osnova savremenih demokratija. Međutim, prostor za doktrinarne i teorijske elemente u okviru ovog uvoda je ograničen. Činilo nam se da je bolje razviti samo neke od njih, kao plod proizvoljnog izbora, nego pokušavati nemoguće, sastavljanje iscrpne sinteze. Korišćena metoda daje vrlo veliki prostor citatima, nastojeći da se izbegne njihovo izdvajanje iz konteksta. Umesto često okolišne parafraze, citati daju mogućnost prikazivanja svake teze ili teorije i njenog sučeljavanja s primedbama drugih teza i teorija.


(kutija 7)