Materijal: Keramika
Detaljno stanje: Odlično
Originalnost: Original
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Sa grbom grada Nevers u sredini.

Dimenzije

Prečnik: 21,5 cm
Visina: 2,5 cm

Težina: 500 g

Žig na dnu:

A . MONTAGNON (ime prvog vlasnika fabrike iz porodice Montagnon, vertikalno preko zelenog čvora)
(Inicijali) J.M (za Jean Montagnon)

„Faïencerie Montagnon“ koristila je žig kad je njom upravljao Jean Montagnon, od 1937. do 1978. godine.

ZELENI ČVOR od 1861. godine označava posuđe od fajansa koje je proizvedeno u francuskom gradu Nevers (Nver).
Znak je izmislio Henri Signoret (Anri Sinjore), vlasnik fabrike fajansa „Bout du monde” („Kraj sveta“), jedne od najstarijih u Neversu, osnovane još 1648. godine. Njegov prijatelj M. Regnaudin (M. Redinjan) video je u svesci Signoretovog mladog sina crtež lovorovih i hrastovih grana povezanih zelenim čvorom. Prepoznao je u tome igru reči: francuski izraz za zeleni čvor (Nœud vert) izgovara se isto kao naziv grada Nevers. Predložio je Signoretu da ga koristi kao žig na svojim proizvodima, dodajući samo svoje inicijale “HS”. Antoine Montagnon (Antoan Montanjo), koji je 1877. godine kupio fabriku od Signoreta, nastavio je da koristi isti znak. Stvorena 1885. godine od strane bivših radnika fabrike „Montagnon” koji su otpušteni nakon jednog štrajka, fabrika „Trousseau & Cie” počela je od 1888. godine da koristi isti znak. A. Montagnon, smatrajući sebe jedinim vlasnikom znaka, tužio je konkurenta, ali je sud 1891. godine doneo odluku da je znak u javnom vlasništvu. Razočaran odlukom suda, Monagnon je odustao od njegove upotrebe, ali se na nagovor sina Gabriela predomislio, tako što je dodao svoje puno ime napisano vertikalno preko zelenog čvora. Znak je tada usvojen kao potpis većine fabrika fajansa u Neversu, a još uvek ga koriste i jedine dve preostale fabrike u tom gradu: „Georges“ i „Clair Bernard“.

U gradu NEVERS (Nver), u središnjoj Francuskoj, na obali reke Loare, već je postojala duga tradicija proizvodnje neglaziranog keramičkog posuđa kada je Louis Gonzague (Luj Gonzaga), poreklom iz Italije, preko braka sa Henriettom de Clèves (Anriet d’Klev) 1565. godine postao vojvoda od Nevera. Vojvoda je 1588. godine doveo iskusnog keramičara Augustina Conradea (Ogustan Konrad) i njegovu braću Baptistea (Baptist) i Dominiquea (Dominik), iz mesta Albissola (Albisola) u provinciji Đenova, i na raspolaganje im stavio čitav dvorac Marais (Mare) u mestu Gimouille (Žimoje). Njihova uspeh i reputacija uskoro su postali toliki da se Nevers u 17. veku nametnuo kao francuska prestonica proizvodnje posuđa od fajansa.
Mesto je bilo povoljno za proizvodnju keramike, sirovine: glina, laporac i pesak nalazili su se u okolini, okolne šume su obezbeđivale drvo za peći a reka Loara i kanal Briare (Brijar) omogućavali su transport i distribuciju proizvoda. Porodica Conrade udružila se sa lokalnim zanatlijama i uskoro je otvoreno nekoliko fabrika fajansa. 1603. godine porodica je dobila monopol na proizvodnju fajansa. Na svom vrhuncu, sredinom XVIII veka, u Neversu je postojalo 12 fabrika koje su zapošljavale više od 500 radnika.
U XIX veku proizvodnja u Neversu doživela je značajan pad, pošto je počeo uvoz lakšeg i jeftinijeg keramičkog posuđa iz Engleske, a u Francuskoj je počela proizvodnja porcelana, posebno u Sèvresu (Sevr) i Limogesu (Limoges), koji je konkurisao proizvodnji fajansa. Fabrike u Neversu su se jedna za drugom zatvarale, tako da je 1881. godine ostala samo jedna.
Proizvodnja fajansa oživela je kada je krajem XIX veka Antoine Montagnon (Antoan Montanjo) otkupio jedinu preostalu fabriku. Obnovio je proizvodnju i uskoro su počele da se otvaraju nove fabrike u Neversu. Početkom 21 veka postojalo je šest fabrika fajansa, ali do 2017. godine preostalo su još samo dve.

Kada se u francuskom gradu Nevers (Nver) u XVII veku razvila snažna keramičarska delatnost, 1648. godine Marius Péan (Marius Peon), Louis Baron (Luj Baron) i Germain Miette (Žerman Miet) osnovali su fabriku fajansa u iznajmljenoj zgradi u ulici Saint-Georges (San-Žorž). Fabrika je tokom XVII i XVIII veka često menjala vlasnike, a jedan od njih je postavio tablu sa imenom okruga u koje se nalazila: „Bout du monde“ (Kraj sveta), jer se tada nalazio daleko od centra grada, što će postati i ime fabrike.
1846. godine fabriku je kupio François Signoret (Fransoa Sinjore), a 1853. godine posao je preuzeo njegov sin Henri Signoret (Anri Sinjore). 1870. godine fabrika je zapošljavala više od 50 radnika.
Suočene s konkurentnim uvozom engleskog keramičkog posuđa i proizvodnjom porcelana u Francuskoj, fabrike u Neversu su se u XIX veku jedna po jedna zatvarale, tako da je na kraju ostala aktivna još samo fabrika „Bout du monde“. 1875. godine kupio ju je ANTOINE MONTAGNON (Antoan Montanjon), trgovac tkaninama koji je odlučio da investira u proizvodnju predmeta od fajansa. Otkupio je opremu zatvorenih fabrika, poboljšao alate i tehnologiju, okupio poznate slikare na keramici i obnovio stari način proizvodnje, odlučivši da razvije umetničku produkciju fajansa. Njegovi proizvodi dobili su zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Filadelfiji 1876. godine, a zatim i u Parizu 1878. kao i 1889. godine.
1. januara 1899. godine upravljanje fabrikom preuzeo je njegov sin Gabriel Montagnon (Gabriel Montanjon) i napustio proizvodnju svakodnevnog upotrebnog posuđa da bi se posvetio umetničkom posuđu od fajansa, koju je cenila francuska buržoazija tog vremena.
1937. godine Jean Montagnon (Žan Montanjon) je nasledio svog oca na čelu fabrike fajansa, koju
je vodio narednih 41 godinu. Modernizovao je proizvodnju, proširio je asortiman prihvatajući Art Deco stil. Školovao je slikare, od koji će petoro postati najbolji u svom poslu u Francuskoj.
1978. godine fabriku je preuzeo Jeanov sin Gérard Montagnon (Žerar Montanjon). 2003. godine „Faïencerie Montagnon“ bila je najveća u Neversu. Zatvorena je 2015. godine.

(122/20-45/149-kp/1419)