ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2021.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Laguna, 2021.
181 strana.

Jeste li anksiozni, rastrzani na sto strana i nezadovoljni životom? Smeta vam što ne možete da postignete sve što mislite da treba? Nemate vremena jer neprestano ispunjavate nametnute obaveze? Dosadilo vam je da ugađate svima drugima, a sebi ne? Teško vam je da radite od kuće? Potvrdan odgovor na ova pitanja ukazuje da je vreme da prestanete da se mnogo palite i ložite na ono što zapravo i nije toliko bitno.

Ova pomalo bezobrazna ali veoma praktična knjiga objašnjava vam kako da se otarasite neželjenih obaveza, stida i osećaja krivice – i umesto toga se ložite na ono što vam pričinjava radost. Svejedno da li je reč o porodičnim nesuglasicama, dosadnim proslavama ili o tome kako izgledate u bikiniju, jednostavna metoda „NijeMiŽao“, predstavljena u ovoj knjizi pomoći će vam da raščistite nered u sopstvenoj glavi i naučiće vas veštini neloženja na gluposti; uz njenu pomoć ćete povratiti vreme, energiju i novac i usmeriti ih na ono zaista bitno u životu.

„Potpuno sjajno. Pročitajte. Obavezno!“
Mail on Sunday

„Obožavam knjige Sare Najt čak i pre nego što počnem da ih čitam... Rade kao magija.“
Sunday Times Magazine


Autorka Sara Najt sebe opisuje kao osobu kojoj je predugo bilo previše stalo – a to ju je na određeni način iscrpljivalo. Zato je jednoga dana odlučila da napusti posao urednice u velikoj izdavačkoj kući i u potpunosti se okrene sebi. Za nju je to, pre svega, značilo promenu okruženja (Njujork je zamenila Dominikanskom Republikom), ali i ponašanja: radila je samo ono što želi ili ono neophodno.

A onda je pomislila da bi svoj životni preokret mogla da pretvori u uputstvo za život na papiru. I tako su nastali svetski bestseleri „I za to me zabole: Magija koja menja život“ i „Oladi malo“, koji su od Sare stvorili nesvakidašnjeg anti-gurua u svetu knjiga o samopomoći.

Kako ste osmislili metod „I za to me zabole“? Šta je bio inicijalni događaj ili situacija koji su doveli do toga?

U leto 2015. dala sam otkaz na mesto književne urednice u velikoj izdavačkoj kući u Njujorku nakon 15 prilično uspešnih godina. Dugo sam bila veoma nesrećna i patila od teške anksioznosti i depresije. Kada sam se osvrnula na svoj život, znala sam da je moj posao problem – jednostavno više nisam želela da radim u korporativnom okruženju. Želela sam da budem sama svoj šef, ali prelazak u freelance je delovao kao veliki rizik. Bilo je zastrašujuće, i trebalo je dosta finansijske i psihološke pripreme, ali mi je drago što sam to uradila – i skoro odmah nakon što sam napustila taj posao, došla mi je ideja za prvu knjigu „I za to me zabole: Magija koja menja život“. Malo pre toga sam pročitala knjigu Mari Kondo „Magija pospremanja koja će vam promeniti život“, i shvatila da sam sve što je ona predlagala da uradite za svoj fizički prostor ja radila za svoj mentalni prostor – oslobađala sam se stvari koje me nisu činile srećnom kako bih napravila prostora za zdraviji lični život. Mislila sam da bi bilo zabavno da napišem parodiju na njenu knjigu, pa sam napisala predlog i uzela agenta, ona ga je prodala jednom velikom izdavaču – a onda je moj metod NijeMiŽao počeo da živi svoj život. Sada postoji pet knjiga u serijalu koji je poznat pod imenom I za to me zabole vodiči, a nova knjiga stiže tokom 2023. godine.

Kakve ljude zamišljate dok pišete? Za koga ste napisali svoje knjige?

Ove vodiče pišem za svakoga kome je potrebna pomoć da se organizuje i motiviše, izgradi samopouzdanje, upravlja anksioznošću, rešava probleme, postavlja granice i kaže ne, između ostalog. Pošto su neobično nepristojni i smešni za ovaj žanr, imaju običaj da stignu do ljudi – kakva sam i ja – koji možda misle da im se ne sviđa ili im nije potrebna „samopomoć“, ali onda shvate da mogu da se povežu sa onim što pričam i pišem i da se pronađu u mojim pričama i pristupu. Svoj rad nazivam „Savetima za ljude koji mrze da im se govori šta da rade“.

Kako izgleda kad previše marite? Kako ljudi da procene da li previše mare ili ne?

Volim da razmišljam o vremenu, energiji i novcu kao o ložačkom budžetu. Trebalo bi da ih trošite (i štedite) na isti način na koji to činite sa svojim stvarnim novcem, pazeći da imate dovoljno da pokrijete najvažnije stvari i ljude u svom životu. Ja ovo zovem izrada ložačkog budžeta. Ako trošite previše vremena, energije i/ili novca, bićete prebukirani, preopterećeni i isceđeni. Tako znate da marite previše – ili možda marite za pogrešne stvari. U mojoj metodi NijeMiŽao (parodija na KonMari metod Mari Kondo), predlažem da se zapitate ne „šta donosi radost?“, kao što to čini Mari Kondo, već „šta vas nervira?“ Ako nešto spada u kategoriju „nervira me“, onda verovatno ne pripada vašem ložačkom budžetu. Naravno, postoje neke stvari koje moramo da radimo i ljudi sa kojima moramo da komuniciramo, iako u tome možda nećemo uživati, ali ako možemo da eliminišemo mnogo drugih „nerviranja“ iz svojih života, oslobađamo više vremena, energije i/ili novca koje ćemo potrošiti na drugom mestu i to olakšava nošenje sa manje zabavnim, ali neophodnim stvarima u životu.

U knjigama, između ostalog, govorite o sebičnosti. Postoji ispravan i pogrešan način da se bude sebičan. Kako da znamo koji je ispravan, a koji pogrešan način?

Ja to nazivam „dobrim sebičnim“ nasuprot „lošem sebičnom“. Dobro sebično je kada donesete odluku koja je najbolja za vas, ali je izvršite na način koji neće povrediti ničija osećanja. Uvek treba da budete što je moguće iskreniji i ljubazniji. Ako ne želite da idete na nečiju rođendansku zabavu jer vam se ne sviđaju njihovi prijatelji, možete samo reći: „Nažalost, ne mogu da stignem. Hvala na pozivu, nadam se da će biti zabavno veče!“ To je iskreno i pristojno. Ne morate da kažete: „Izvini, ne želim da dođem na tvoju zabavu jer mrzim da razgovaram sa tvojim prijateljima“. To jeste iskrenije, ali veoma grubo i verovatno će povrediti njihova osećanja. Moje opšte pravilo glasi: Ako će vam bilo koja odluka koju donesete pomoći VIŠE nego što će povrediti nekog drugog, onda je u redu. Ljudi moraju prihvatiti tu realnost i krenuti dalje. Sve dok ste ljubazni u vezi s tim, niste uradili ništa loše – ne morate da se osećate krivim i nemate za šta da se izvinjavate, tako da vam bukvalno „nije žao“, otuda i naziv moje metode NijeMiŽao (NotSorry Method).