Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-7384-013-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Voćarstvo

Autor - osoba Mišić, Petar D.
Naslov Specijalno oplemenjivanje voćaka / Petar D. Mišić
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2002
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Partenon : Institut za istraživanja u poljoprivredi `Srbija`, 2002 (Bor : Bakar)
Fizički opis 504 str., [16] listova s tablama : ilustr. ; 24 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Polja Partenona`
ISBN 86-7157-215-3 (broš.)
(Zbirka)
Napomene Tiraž 800
Bibliografija: str. 451-486.
Predmetne odrednice Voćke – Oplemenjivanje

Pisac je prikazao principe i metode rada u oblasti voćarstva. Knjiga treba da upozna čitaoca sa osobenostima oplemenjivanja značajnih voćaka kod nas.

PREDGOVOR
Voćke su deo žive prirode. One se neprekidno menjaju u prilagođavaju uslovima sredine.
Ogromna je genetička varijabilnost voćaka.
Čovek od davnina koristi voće kao značajan, bogat u raznovrstan izvor hrane i lek. Voće sadrži mnoga, često nezamenljiva organska i neorganska jedinjenja i elemente. Među njima šećeri, organske kiseline, belančevine, ulja, pektini, vitamini, enzimi, bojene, aromatične i mineralne supstance zauzimaju važno mesto.
U praistorijsko doba čovek je sakupljao i koristio plodove divljih voćaka. Docnije on počinje da odabira, pripitomljava, sadi i proizvodi voće kraj svojih staništa.
Pronalazak kalemljenja omogućio je da se voćke brzo i lako razmnožavaju i da verno prenose osobine na vegetativno potomstvo.
Dug je razvojni put oplemenjivanja voćaka. Pored klasičnih metoda (odabiranje iz prirodnih populacija, hibridizacija i klonska selekcija), krajem XX veka počinju da se koriste nove biotehnološke metode u oplemenjivanju voćaka. Blagodareći tom golemom radu, čoveku danas, umesto sitnih i često nedovoljno ukusnih plodova divljih voćaka, stoje na raspolaganju krupni, privlačni i ukusni plodovi različitih voćaka. Proizvodila voća u svetu dostigla je 420 miliona tona (prosek 1991/2001) ili 70,1 kg po stanovniku. To je ogroman uspeh. Pa ipak nisu stvorene idealne sorte i podloge voćaka, jer se priroda i čovekove želje i potrebe stalno menjaju.
Osnovni zadatak oplemenjivanja voćaka je da se, stvaranjem boljih sorta i podloga, njihovim gajenjem u povoljnim uslovima i primenom odgovarajuće agrotehnike (po mogućstvu uz uvođenje koncepta integralne proizvodite) poveća proizvodnja voća, poboljša kvalitet voća u smanje troškovi proizvodnje voća.
Pisac je u monografiji Opšte oplemenjivanje voćaka (Nolit, Beograd, 1987) prikazao principe i metode rada u toj oblasti. Ova, nova monografija Specijalno oplemenjivanje voćaka treba da upozna čitaoce sa osobenostima oplemenjivanja značajnih voćaka koje se gaje u SR Jugoslaviji. To pruža mogućnost širokom krugu čitalaca (učenicima srednjih poljoprivrednih škola, redovnim studentima, poslediplomcima i doktorantima na poljoprivrednim fakultetima, diplomiranim inženjerima voćarske struke, voćarima proizvođačima i amaterima, a naročito naučnim radnicima koji se bave problematikom oplemenjivanja određenih vrsta voćaka) da uspešno rade na odabiranju, stvaranju i korišćenju novih, boljih sorta i podloga voćaka, koje su kamen temeljac savremenog voćarstva.
U drugoj polovini XX veka postignuti su vrlo značajni rezultati u oplemenjivanju voćaka. Očekuje se da će dostignuća u XXI veku nadmašiti ono što je dosad ostvareno na ovom polju.


Oplemenjivanje voćaka i vinove loze je grana oplemenjivanja biljaka. To je nastavno naučna disciplina koja se bavi izučavanjem principa i iznalaženjem i usavršavanjem metoda stvaranja boljih sorti i podloga voćaka i vinove loze. Genetika joj predstavlja teorijsku osnovu.
Problemi:
dug vremenski peroiod dobijanja novih sorti i podloga, kao i njihovo uvođenje u proizvodnju, što je najčešće period od 15–20 godina.
u procesu oplemenjivanja neophodno je pravilno odrediti cilj oplemenjivanja. A visok nivo znanja i dugotrajni sistematski rad istraživača različitih specijalnosti (genetičara, selekcionara, pomologa, fiziologa, biohemičara, fitopatologa i tehnologa) predstavljaju važan preduslov za uspeh u oplemenjivanju.
potrebno je veliko selekciono polje u pogodnim prirodnim uslovima.
potrebna savremena oprema i obezbeđenja finansijska sredstva.
Prednost: U odnosu na ratarske i povrtarske kulture, voćke imaju veliku prednost u pogledu oplemenjivanja. Uspešno se vegetativno razmnožavaju, i verno prenose osobine materinske biljke na potomstvo (klonove).
Značaj: Voće je značajna hrana ljudi.
Ciljevi:
1. povećanje proizvodnje voća i grožđa može se ostvariti:
povećanjem prinosa po jedinici proizvoda – zavisi od naslednih osobina sorte i podloge (dužina mladalačke nerodnosti, dužina zimskog odmora, afinitet sorte i podloge, dugovečnost, način obrazovanja rodnih grančica, građa cveta, način oprašivanja i oplođenja, otpornost prema prouzrokovačima bolesti, štetočinama i mrazevima), prilagođavanja na nepovoljne zemljišne uslove i ekstremne vremenske prilike i primenjene agrotehnike (tehnologija gajenja)
proširenjem areala gajenja – sorte toplijih područja prilagođavaju se na hladnije uslove i obrnuto (aklimatizacija). Takođe, nove podloge treba prilagoditi manje povoljnim zemljišnim uslovima.
2. poboljšanje kvaliteta – kvalitet voća zavisi od: hemijskih, fizičkih, pomoloških, organoleptičkih i tehnoloških osobina. Polimorfizam kvaliteta plodova različitih sorti daje mogućnost dobijanja novih kvalitetnijih sorti, pri oplemenjivanju.
3. smanjenem troškova proizvodnje
stvaranje sorti otpornih na biotičke i abiotičke faktore
stvaranje sorti pogodnih za mehanizovanu berbu i rezidbu
stvaranje sorti koje imaju smanjenu potrebu za rezidbom
stvaranje sorti čiji se plodovi dugo drže na granama, dobre su transportabilnosti i pogodni za čuvanje
stvaranje podloga dobrog afiniteta sa sortama, dobrog ukorenjavaja i koje ne formiraju izdanke
MG131 (N)