Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Pčelarstvo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Lepo očuvano


Naslov: Pčele
Autor: J. halifman
Izdavač: Narodna knjiga
Mesto: Beograd
Godina: 1958
Broj strana: 364

„Čovečji um otkrio je mnoge čudne stvari u prirodi i još će ih više otkriti, uveličavajući time svoju vlast nad njom . ..“
V. I. LENјIN

Predgovor

Više puta i na raznim stranama za pčelarstvo je rečeno da je ono poezija polјske privrede. I s pravom je to rečeno, jer biti pčelar i baviti se pčelama ma u kom cilјu znači ustvari sroditi se sa životom jedne vrste insekata i usto steći izvesne navike, koje nas kasnije svesno ili nesvesno nagone da se prema ovim sitnim, neumornim životinjicama ponašamo sa naročitim poštovanjem i da se na njima učimo duboko ulaziti u tajne žive prirode, što nam to tada pričinjava naročito zadovolјstvo. Drugim rečima živeti zajedno sa pčelama i slediti njihove tragove po cvetnim polјima ili šumama, ili možda na nekom malom pojilu, koje je pčelar naročito podesio za gajenje pčela, ili pak u samoj košnici, — u onom vanrednom složenom lavirintu. u kome živi u harmoniji po nekoliko desetina hilјada krilatih stanovnika u zajednici sa svojom materom, — znači u pravom smislu uživati sve pogodnosti, da se bude pesnik kao jedan Materlink, ili naučnik kao jedan Friš, ili da se u isti mah bude i pesnik i naučnik i ideolog kao Josif Aronovič Halifman, poznati sovjetski biolog mičurinac, autor ove divne knjige o pčelama.

Po mome mišlјenju ova knjiga pretstavlјa najlepše i najpopularnije delo o pčelama, ne samo u sovjetskoj nego i u svetskoj literaturi. Našoj publici već je odavna poznata knjiga „Život pčela“ od Morisa Materlinka, koja je najpre izišla na hrvatskom jeziku, a kasnije i u izdanju Matice srpske. Poznato nam je da je Materlink pisao o pčelama uglavnom kab pesnik i da je pojedine momente iz pčelpnjeg života uvijao u mistiku, zbog čega se njegova knjiga po ozbilјnosti problematike ne može ni upoređivati sa knjigom „Pčele“ od Josifa Aronoviča Halifmana. Isto tako poznata nam je knjiga „Iz života pčela“ od Karla Friša, prof. univerziteta u Minhenu. U svojoj knjizi Friš je na majstorski način izneo mnoge momente iz pčelinjeg života, i to na osnovu svojih vlastitih naučnih ispitivanja i ispitivanja svojih učenika. Naročito je u ovoj knjizi zanimlјivo poglavlјe koje opisuje način na koji se pčele međusobno sporazumevaju, tj. kakav je njihov „govor“. U čitavom svetu Friš je postao slavan kao ispitivač pčela. Šteta je što ta njegova knjiga nije prevedena na srpskohrvatski jezik.

Knjiga Josifa Aronoviča Halifmana obuhvata mnogo širu problematiku iz života pčela i pčelarske prakse. Mi u njoj nalazimo na jedinstven način izložene najnovije tekovine pčelarske nauke i prakse. Pčelarska teorija i praksa u njoj su upravo idealno povezane jedna s drugom.

Važno je istaknuti da se u ovoj knjizi mogu naći i kritike raznih pogrešnih shvatanja, koja su se javlјala u pčelarskoj literaturi u prošlosti i sadašnjosti. Halifman je pokazao veliki uspeh u kritikovanju ovih, mahom idealističkih ehvatanja. U tome poslu on se pokazao kao odličan dijalektičar materijalista. Koliko je meni poznato, u pčelarstvu socijalističkih zemalјa nema nijednog popularnog pčelarskog dela koje bi se u ovom pogledu moglo takmičiti s ovom knjigom. Josifu Aronoviču Halifmanu je za ovaj naučno-popularni rad „Pčele“ dodelјena rešenjem Saveta ministara SSSR od 15 marta 1951 godine visoka nagrada.

Za Halifmanovu knjigu je naročito karakteristično još i to što je ona skroz naskroz prožeta učenjem mičurinske biologije, jedinog biološkog pravca u svetu koji dosledno primenjuje dijalektički materijalizam u biološkim oblastima. Velika je veština napisati jednu knjigu ideološki potpuno dosledno. Pogotovo nije tako lako napisati jednu takvu knjigu o pčelama. Drug Halifman je u ovom poslu pokazao najveći uspeh i vanredno veliku veštinu. U podnaslovu svoje knjige on je lepo rekao da je to „Knjiga o biologiji pčelinje porodice i pobedama nauke o pčelama“. ‘Čitaoci će, uostalom, videti koliko sam ja u pravu u oceni ove Halifmanove knjige.

Dalјe hoću da istaknem da je ova knjiga našla velikog odjeka ne samo na teritoriji SSSR nego i u drugim zemlјama. U SSSR ona je izišla prvi put 1950 godine. Za to prvo njeno izdanje autor je bio nagrađen jednom visokom nagradom (premijom). Godine 1952 izišlo je drugo ispravlјeno izdanje, a već godine 1953 pojavilo se treće izdanje, prošireno novim glavama. Najzad je godine 1955 knjiga prevedena na ukrajinski jezik, a takođe i ma litvanski, estonski, tatarski i dr., — sve na teritoriji SSSR. U inostranstvu je takođe imala velikog uspeha. To se vidi po tome što je dosada prevedena na čitav niz stranih jezika, i to na: engleski, francuski, nemački, španjolski, mađarski, polјski (u Polјskoj su već izišla 3 izdanja), češki i japanski.

Ovim izdanjem na srpskom jeziku ona se pojavlјuje prvi put u našoj zemlјi, i ja sam mišlјenja da će uskoro uslediti i njeno drugo izdanje (verovatno latinicom).

Naši jugoslovenski pčelari — to je već poznata činjenica — veoma rado čitaju pčelarske knjige i časopise. To su lјudi koji na pčelarskom polјu mahom samoinicijativno stiču specijalnu pčelarsku kulturu. U tom pogledu oni se mogu staviti u red najnaprednijih pčelara u svetu, o čemu mi piše u jednom svome pismu i sam drug Halifman. Naročito se naši pčelari odlikuju u tome što brzo prihvataju novosti svetskog pčelarstva i isprobavaju ih u svojoj ličnoj praksi. U Halifmanovoj knjizi naši pčelari će naći veliki broj primera koji nam kazuju kako se pčelarska teorija i praksa najintimnije povezuju i kako tako povezane stoje u službi savremenog naprednog pčelarstva i ostale polјske privrede. Ovde moram naglasiti da našem socijalističkom pčelarstvu upravo i jeste glavni cilј da što pre razvije napredno pčelarsko gazdovanje, i time znatno poveća pčelarsku proizvodnju meda i voska, kao i prinos određenih polјoprivrednih kultura pomoću pčela. Drug Halifman nam na sjajan način iznosi kako se to ostvaruje u SSSR.

Korišćenjem iskustava drugih zemalјa pčelarstvo svake pojedinačne države dobiva sve više internacionalni karakter. Specijalno naše, jugoslovensko pčelarstvo čuva ideju internacionalizma već u svojoj tradiciji, što se jasno vidi iz mnogobrojnih napisa naših starih pčelara koji su vešto prenosili iskustva poznatih svetskih pčelara: Prokopoviča, Ćerzona. Langstrota, Ruta, Dadana, Hruške, Berlepša, Kovana, Butlerova, Meringa, Šenfelda, pa čak i slavnoga švajcarskog pčelara, slepoga Ibera, i mnogih drugih pčelarskih teoretičara i praktičara. Od svakoga od njih naši pčelari su ponešto usvojili i time bogatili naše domaće pčelarstvo i udarili mu pečat internacionalizma.

I dandanas svi naši ggčelarski časoggisi redovno iznose razne novosti iz sovjetskog, američkog, nemačkog, francuskog, austriskog i drutog inostranog pčelarstva. Te novosti za naše pčelare pretstavlјaju prave poslastice. Riznicu takvih pčelarskih poslastica nalazimo u knjizi druga Halifmana, koja pretstavlјa dosada najlepše napisano delo o pčelama.

Sima Grozdanić

Sadržaj

Predgovor
Prvo poznanstvo
Priroda i lјudi
Na raznim kontinentima
Pod uveličavajućim staklom
Pčela i njena oruđa
Matica i njena svita
O trutu u pojedinostima i o porodici uopšte Gnezdo četvorokrilaca
Voštana osnova
Preimućstvo stalnog stana
Zimsko klupko
Žuta kitica
Cveće i insekti
Smeša polena
Zavijutak spirale
Smena oblika
Smena obaveza
Doba letenja
Sličnosti i razlike
Put do nektara
Opštinska hranitelјka
„Igre“ pčela
Mirišlјavi svetionici
Glavna berba
Od cveta do leta na košnici
Povratak u gnezdo
Med i otrov
Neprijatelјi
Vreme rojenja
Izlazak roja
Matičino pevanje
Produženje života
Letenje sa zadatkom
Dirigovana košnica
Pčele pod izolatorom
Pčele i sistem smene trava i useva u zemlјoradnji
Pčele na crvenoj detelini
Pčele na lucerki
Krilati pomoćnici
Još o nektarskim pasištima
Pogled u budućnost
Osećaj vremena
Kraj i početak
Mašta i plan