ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Autor: Domaći
Oblast: Ratarstvo
Jezik: Srpski

Veliki značaj koji kukuruz ima za proizvodnju hrane i industrijskih proizvoda i njegova izvanredna genetička plastičnost učinili su da se o ovoj kulturi mnogo piše. Zbog značaja koji ima kukuruz je predmet istraživanja velikog broja istaživača različitih naučnih disciplina, počev od agronomskih i bioloških do medicinskih i arheoloških.

Počev od 1872. godine kada je dr. Đorđe Radić prvi na srpskom jeziku napisao knjigu „Sve o kukuruzu“, koja je tada nagrađena od strane „Društva za poljsku privredu“ sa trideset cesarskih dukata, izdato je na temu kukuruza 8 knjiga. Dr Milan Vlajinac je 1922. godine napisao knjigu „O uspešnom gajenju kukuruza“. Pet godina kasnije, 1927. godine, Mita Nikolić objavljuje monografsko delo „Kukuruz — upotreba, osobine, vrste, sorte, gajenje“ u izdanju Gece Kona. Posle Drugog svetskog rata prvo je izašla u izdanju Zadružne knjige instruktivna knjiga prof. Vlastimira Đorđevića ,,Kukuruz“, zatim se kod istog izdavača pojavio prevod izuzetnog monografskog dela „Kukuruz i unapredenje njegove proizvodnje“ američkog profesora Georga Sprega. Isti izdavač objavljuje 1965. godine knjigu dvadeset poznatih autora „Kukuruz“. U Zagrebu 1967. u izdanju Agronomskog glasnika pojavila se knjiga monografskog karaktera Josipa Gotlina „Suvremena proizvodnja kukuruza“. Nakon deset godina Stevan Jeftić u izdanju Nolita objavljuje ,,Kukuruz“. U izdanju SANU 1980 godine štampa se knjiga „Fiziologija kukuruza“, a 1990. u izdanju Jugoslovenskog fonda za žita objavljuje se monografija „Žita Jugoslavije“.

Pored ovih knjiga na temu kukuruza izašlo je na srpsko-hrvatskom jeziku više stotina naslova u stručnim i naučnim časopisima, raznim zbornicima sa simpozijuma i savetovanja. Selekcija, semenarstvo, potencijal semena, gajenje, agrotehnika, đubrenje, zaštita useva su aspekti i sadržaji ove literature. Svi ovi radovi samo usput i sporadično dotiču problematiku iskorišćavanja i upotrebe kukuruza. Nije bilo pokušaja, iako je kukuruz vodeći poljoprivredni proizvod, da se na srpskom jeziku sakupi i sistematizuje građa i napiše knjiga o upotrebi kukuruza. Ovaj nedostatak popunjavan je pojavom pojedinih tema iz ove oblasti na skupovima, ali i pored vrednih priloga nije joj bilo poklonjeno onoliko pažnje koliko zaslužuje. Dva su razloga tome: zaostajanje u tehnologiji prerade u celini i relativno mali broj specijalista koji se bave ovom problematikom. Izvestan broj stručnjaka upotpunjavao je svoju informisanost stranom literaturom. Međutim, posle pojave dela G. E. Ingleta (1970) „Com, Culture, Processing, Products“ i nezvaničnog umnoženog prevoda dr. S. Rebrače, Kirchner i Tiernan su 1977. transparentno predstavili u Novom Sadu: „Current USA Technology and By-Product of Corn“, za određeni broj jugoslovenskih stručnjaka.

Poslednjih godina pojavilo se nekoliko kapitalnih dela vodećih američkih istraživača u oblasti prerade i iskorišćavanja kukuruza u kojima se izlažu saznanja i dostignuća iz oblasti tehnologije prerade. Stanley Watson i Paul Ramstad sa saradnicima objavili su 1987. godine „Corn Chemistry and Technology“, zatim se istovremeno u Njujorku, Bazelu i Hong Kongu pojavila monumentalna monografija Klausa Lorenca i Karela Krupa „Handbook of Cereal Science and Technology“. Godine 1990. pojavila se vrlo tražena knjiga „Breacfast Cereals and How They are are Made“, Roberta Fasta i Elwooda Coldwella, o kod nas malo poznatim tehnologijama prerade žitarica. Od ne malog značaja su i dve obimne studije: „Enchancing the Quality of U. S. Grain for International Trade“ američkog Kongresa (1989.) i „Ethanol — Economic and Pollicy Tradeofs“ Michaela Le Blancha i Johna Rajlija u izdanju USDA — 1990. Navedenim izvorima treba svakako dodati 10-tomno izdanje Y. Pomeranza „Advances in Cereal Science and Technology“. U ovom izdanju Američkog udruženja za hemiju žita veliki deo je posvećen sastavu i upotrebi kukuruza.

Proučavajući navedenu stranu i domaću literaturu, sakupljajući u toku tridesetogodišnjeg rada građu i stičući sopstveno iskustvo o upotrebi kukuruza i tehnologijama njegove prerade, došao sam do uverenja da bi bilo korisno da se na našem jeziku napiše knjiga pod jednostavnim naslovom „Upotreba kukuruza“. Ovo uverenje često podsticano sa raznih strana i u raznim nastupima na mas medijima pozvanih i nepozvanih ,,o našem žutom zlatu“, ,,o više hiljada proizvoda koji se u svetu dobijaju od kukuruza, a kod nas se samo krmi stoka“, i to u pravilu kad nastaju veći privredni poremećaji i dispariteti cena stoke i stočne hrane ili kad privredu ugrozi suša.

Razložno suočavanje sa jedne strane činjenica o tehnološkim mogućnostima dobi- janja više stotina proizvoda od kukuruza za proširenje asortimana jela i pića i za tehničku upotrebu, a sa druge strane fakta da je pod ovim podnebljem kukuruz kultura koju gaji više od milion poljoprivrednih gazdinstava, koja daje ili može da daje po svakom kvadratnom metru 2 do 3 kg organskih jedinjenja od sirovine koja 95% potiče iz vazduha, te da milion zemljoradnika ne gaji kukuruz „radi hleba nasušnog“ već za prodaju kao sirovine platežno sposobnom kupcu, govori o neophodnosti poklanjanja pažnje svih faktora savremenom iskorišćavanju i upotrebi kukuruza. Otuda potreba ne za jednom, nego za više knjiga koje informišu ili daju ideje na uvid o načinima korišćenja kukuruza i one su ne samo potrebne nego i nužne.

Ova neophodnost ukazuje i na potrebu da jednu ovako kompleksnu problematiku kakva je upotreba kukuruza u raznim aspektima prati i potreba da pojedine aspekte obrađuje tim specijalista. Autor je svestan toga ali i činjenice da su za to potrebni određeni uslovi. No uprkos navedenom rukopis je završen sa nadom da će njegovo štampanje biti od velike koristi mnogim poslenicima čija je delatnost vezana za kukuruz i njegovu upotrebu.

Dr Vitomir Bekrić

Sadržaj
Predgovor
Uvod
I. Istorija upotrebe kukuruza
II. Kukuruz u Srbiji
III. Promene u proizvodnji i korišćenju kukuruza u Srbiji u drugoj polovini XX veka
IV. Tradicionalna upotreba kukuruza za hranu i piće u svetu
V. Industrijska prerada kukuruza po sistemu suve meljave
VI. Industrijska prerada kukuruza po sistemu vlažne meljave
VII. Prerada kukuruza u industriji stočne hrane
VIII. Upotreba kukuruza u procesima fermentacije
IX. Upotreba kukuruza šećerca
X. Upotreba kukuruza kokičara
XI. Upotreba kukuruznog oklaska
XII. Upotreba kukuruzovine
XIII. Upotreba kukuruza za silažu
XIV. Korišćenje kukuruznog polena i svile
XV. Kvalitet kukuruza i kako ga meriti
XVI. Literatura
Anex I. Praktična upotreba prerađevina suve meljave kukuruza
Anex II. Praktična upotreba kukuruza šećerca
Anex III. Komercijalni proizvodi hemijske prerade kukuruza u Jugoslaviji
odlično očuvana
kao nova
posveta autora
ZIMA.19/5