Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Stočarstvo

Izdavač: TERRA NOVA, Novi Sad
Edicija: Poljoprivredna biblioteka
Priređivač: Borislav Volčević
Godina izdanja: 2002.
Povez: Broširan
Broj strana: 204
Stanje: Veoma dobro

pravci proizvodnje u svinjarstvu, smeštaj i držanje svinja, oprema objekata, odgajivački cilj, selekcija, rase, razmnožavanje svinja, ishrana svinja, kvalitet svinja za klanje, zdravstvena zaštita svinja



Svinjarstvo je u nas najvažniji proizvođač mesa za snabdevanje domaćeg tržišta i izvoz.

U svinjarstvu se ostvaruje visoka produktivnost rada, po radniku se na društvenim farmama može godišnje proizvesti do 120 tona žive mase svinja velike vrednosti, što prevazilazi produktivnost bilo koje industrijske grane.

Svinja je svaštojed. Najbolјe koristi koncentrovanu hranu: žitarice, razne otpatke i sporedne proizvode prehrambene industrije, ali isto tako može dobro koristiti i raznu kabastu hranu: pašu, zelenu hranu, silažu i seno i skoro sve otpatke iz domaćinstva.

U toku godine moguće je po krmači proizvesti 1.5002.000 kilograma žive mase, jer je svinja veoma plodna ranostasna životinja brzog porasta. Podmladak svinja sposoban je za priplod već u uzrastu od sedam meseci, a jedna plotkinja u toku godine može othraniti do 20 prasadi, čija živa masa usled brzog porasta već za šest meseci dostiže 100 kilograma.

Svinje dobro iskorišćavaju hranu, pretvarajući je u dragocne proizvodne za ishranu lјudi. Za stvaranje kilograma prirasta žive mase, svinjama je potrebno skoro dvostruko manje hrane nego preživarima.

Svinje daju procentualno najveću količinu mesa, oko 80 odsto žive mase, znatno više nego ovce (45-60 odsto) i goveda (50-65 odsto).

dipl. ing. Borislav Volčević
Sadržaj

Pravci proizvodnje u svinjarstvu
Smeštaj i držanje svinja
Oprema objekata
Odgajivački cilј, selekcija, rase
Razmnožavanje svinja
Ishrana svinja
Kvalitet svinja za klanje
Zdravstvena zaštita svinja
Uvod

U toku protekle dve decenije u našem svinjarstvu učinjen je veliki korak napred, naročito u rasnoj preorijentaciji i pobolјšanju nasledne osnove mnogih zapata, u osavremenjavanju tehnologije proizvodnje i zootehničkim postupcima. Postignuti su vredni proizvodni rezultati, ali je neophodno više i organizovanije raditi na razvoju i unapređenju našeg svinjarstva, u čemu je primena naučnih i stručnih zvanja ima izuzetno veliki značaj.

Svinja je vrlo plodna životinja, jer se obično prasi dva puta godišnje (a može i 5 puta u dve godine) dajući 4 do 15 prasadi (naše primitivne rase prosečno prase 5 komada u leglu), što znači da se od jedne krmače može dobiti godišnje 10 do 30 prasadi. Ukoliko se pak primeni rano odbijanje prasadi, može se indeks prašenja povećati na 2,5, tj. može se dobiti godišnje maksimalno 2,5 legla.

U odnosu na ostale domaće životinje, prasad vrlo brzo povećava svoju živu meru, tj. neobično brzo napreduje, jer od 1 do 1,5 kg, kolika je prosečna težina prasadi po rođenju, ona se u odraslom stanju (u našim prilikama za naše primitivne rase), upedesetostručava, pa i ustostručava, i ako se tove može se i udvostručiti, dok se kod ranostasnih rasa sa 6 meseci ustostručava, a u odraslom stanju je 200 do 300 puta veća, a to ne postiže nijedna druga vrsta krupnih domaćih životinja.

Svinja najbolјe iskorišćava hranu, prema tome, najbolјe se i isplaćuje, jer se kao svaštojed može svačim i hraniti, počev od kuhinjskih otpadaka pa do raznih otpadaka mlekara, prehrambene industrije i dr.; može se hraniti pašom, žirom i najzad zrnom ili krompirom kao glavnom hranom u tovu.

Ako svinju u tom pogledu uporedimo s drugim vrstama naših domaćih životinja, možemo se lako uveriti u to. Tako, npr. za stvaranje 1 kg žive mere kod goveda potrebno je prosečno 6,9 skrobnih ekvivalenata, što izraženo u zrnu odgovara količini od 8 do 12 kg zrna. Kod ovaca je za stvaranje 1 kg žive mere potrebno prosečno između 6 i 10 kg zrna, dok kod svinja samo između 3 i 6 kg. Ako se tome doda da je mladim svinjama potrebno 3 do 3,5 kg zrna (odnosno hrane preračunato u zrno) do 6 meseci starosti oko 4,5 do 5 kg u starosti od godinu dana, a 6 do 8 kg preko 14 meseci starosti radi dobijanja jednog kilograma žive mere, onda je jasna rentabilnost tova svinja, i to prvenstveno mlađih.

Ako bismo uporedili utrošak zrna za obrazovanje 1 kg žive mere kod preživara i svinja, mogli bismo grubo reći da svinja sa dvaput manjom količinom hrane daje isti efekat mesa u odnosu na preživare.

Svinja daje najmanji procenat otpatka, tj. ima najveći randman mesa (upoređeno s ostalim domaćim životinjama). Kod svinja se randman kreće između 75 i 88% (što zavisi od stanja ugojenosti), dok je kod goveda obično između 50 i 68%, a kod ovaca između 44 i 55% žive mere. Ovo je već dovolјan dokaz rentabiliteta svinja u odnosu na preživare u pogledu randmana mesa.

Svinja daje vrlo kvalitetne proizvode za ishranu čoveka, jer daje odlično meso i mast koji se mogu trošiti u najraznovrsnijim vidovima, kako u svežem tako i u prerađenom stanju. Pored toga, meso svinje po svom sastavu sadrži hranlјive sastojke veće kalorične vrednosti u odnosu na meso ostalih domaćih životinja. Tako, npr. u 100 kg ugojene svinje (bez kostiju) ima 47,5% vode; u 100 kg osrednje ugojene svinje ima oko 60% vode, dok u 100 kg mesa osrednje ugojenog vola ima 71,5% vode, a 100 kg osrednje ugojenog ovna sadrži oko 72,5% vode.

80 odsto žive mase, znatno više nego ovce (45-60 odsto) i goveda (50-65 odsto).

U toku protekle dve decenije u našem svinjarstvu učinjen je veliki korak napred, naročito u rasnoj preorijentaciji i pobolјšanju nasledne osnove mnogih zapata, u osavremenjavanju tehnologije proizvodnje i zootehničkim postupcima. Postignuti su vredni proizvodni rezultati, ali je neophodno više i organizovanije raditi na razvoju i unapređenju našeg svinjarstva, u čemu je primena naučnih i stručnih zvanja ima izuzetno veliki značaj.

Svinja je vrlo plodna životinja, jer se obično prasi dva puta godišnje (a može i 5 puta u dve godine) dajući 4 do 15 prasadi (naše primitivne rase prosečno prase 5 komada u leglu), što znači da se od jedne krmače može dobiti godišnje 10 do 30 prasadi. Ukoliko se pak primeni rano odbijanje prasadi, može se indeks prašenja povećati na 2,5, tj. može se dobiti godišnje maksimalno 2,5 legla.

U odnosu na ostale domaće životinje, prasad vrlo brzo povećava svoju živu meru, tj. neobično brzo napreduje, jer od 1 do 1,5 kg, kolika je prosečna težina prasadi po rođenju, ona se u odraslom stanju (u našim prilikama za naše primitivne rase), u pedesetostručava, pa i ustostručava, i ako se tove može se i udvostručiti, dok se kod ranostasnih rasa sa 6 meseci ustostručava, a u odraslom stanju je 200 do 300 puta veća, a to ne postiže nijedna druga vrsta krupnih domaćih životinja.

Svinja najbolјe iskorišćava hranu, prema tome, najbolјe se i isplaćuje, jer se kao svaštojed može svačim i hraniti, počev od kuhinjskih otpadaka pa do raznih otpadaka mlekara, prehrambene industrije i dr.; može se hraniti pašom, žirom i najzad zrnom ili krompirom kao glavnom hranom u tovu.

Ako svinju u tom pogledu uporedimo s drugim vrstama naših domaćih životinja, možemo se lako uveriti u to. Tako, npr. za stvaranje 1 kg žive mere kod goveda potrebno je prosečno 6,9 skrobnih ekvivalenata, što izraženo u zrnu odgovara količini od 8 do 12 kg zrna. Kod ovaca je za stvaranje 1 kg žive mere potrebno prosečno između 6 i 10 kg zrna, dok kod svinja samo između 3 i 6 kg. Ako se tome doda da je mladim svinjama potrebno 3 do 3,5 kg zrna (odnosno hrane preračunato u zrno) do 6 meseci starosti oko 4,5 do 5 kg u starosti od godinu dana, a 6 do 8 kg preko 14 meseci starosti radi dobijanja jednog kilograma žive mere, onda je jasna rentabilnost tova svinja, i to prvenstveno mlađih.

Ako bismo uporedili utrošak zrna za obrazovanje 1 kg žive mere kod preživara i svinja, mogli bismo grubo reći da svinja sa dvaput manjom količinom hrane daje isti efekat mesa u odnosu na preživare.

Svinja daje najmanji procenat otpatka, tj. ima najveći randman mesa (upoređeno s ostalim domaćim životinjama). Kod svinja se randman kreće između 75 i 88% (što zavisi od stanja ugojenosti), dok je kod goveda obično između 50 i 68%, a kod ovaca između 44 i 55% žive mere. Ovo je već dovolјan dokaz rentabiliteta svinja u odnosu na preživare u pogledu randmana mesa.

Svinja daje vrlo kvalitetne proizvode za ishranu čoveka, jer daje odlično meso i mast koji se mogu trošiti u najraznovrsnijim vidovima, kako u svežem tako i u prerađenom stanju. Pored toga, meso svinje po svom sastavu sadrži hranlјive sastojke veće kalorične vrednosti u odnosu na meso ostalih domaćih životinja. Tako, npr. u 100 kg ugojene svinje (bez kostiju) ima 47,5% vode; u 100 kg osrednje ugojene svinje ima oko 60% vode, dok u 100 kg mesa osrednje ugojenog vola ima 71,5% vode, a 100 kg osrednje ugojenog ovna sadrži oko 72,5% vode.
Pravci proizvodnјe u svinјarstvu

Osnovni pravci proizvodnje svinja su za meso, bekon, mast i za priplod.

Ali, pre izlaganja o pravcima i specijalizaciji proizvodnje u svinjarstvu, potrebno je reći nešto o kategorijama svinja.

Postoji nekoliko kategorija svinja koje određuju dva osnovna uslova: prvi je doba života ili uzrast, a drugi uloga (funkcija) u proizvodnji. Tako se najčešće govori o ovim kategorijama svinja: priplodni podmladak, priplodne krmače i nerastovi (osnovni zapat), prasad na sisi, odbijena prasad (od majke ili od sise), svinje u predtovu (u porastu) i svinje u tovu.

Priplodni podmladak su mlade životinje koje su namenjene osnivanju, održavanju ili proširenju osnovnih zapata svinja. To su ženska i muška grla s izraženim osobinama rase ili tipa svinja kojima pripadaju. Uzrasti su oko 70 dana i telesne mase oko 30 kilograma, pa preko prvog pripusta (uzrasta šest-osam meseci ili 100-110 kilograma telesne mase), do prvog legla ženskih, odnosno redovnih skokova muških grla, ili uzrasta oko 12 meseci.

Kategorija priplodnih krmača i nerastova obuhvata svinje od kraja prethodne faze proizvodnje do izlučenja iz priploda. To je vreme koje za ženska grla (krmače) traje do treće-četvrte, a za muška (nerastove) do drugetreće godine života. Za to vreme krmače treba da proizvedu od četiri do šest, a nerastovi od 100 (prirodnom oplodnjom) do 500 legala prasadi (veštačkim osemenjavanjem).

Prasad na sisi je kategorija svinja od rađanja do odbijanja od majke (zalučenja), što se poklapa s dobom života do oko 30 dana, ili telesnom masom od 1,3 do šest-sedam kilograma.

Kategorija odbijena prasad obično se smatra do oko 70 dana života, ili 22-25 kilograma telesne mase. To je tzv. period odgajivanja odbijene prasadi do prevođenja u kategorije priplodnog podmlatka i predtova, odnosno tova.

Svinje u tovu svrstavaju se u jednu kategoriju od 25 do 100 kilograma, ili u dve kategorije (tehnološki): predtov od 25 do 60 kilograma i tov od 60 do 100 kilograma.

Razvrstavanjem svinja u kategorije u uskoj je vezi s uzgojem i selekcijom, ishranom, držanjem i smeštajem, dakle s proizvodnjnom svinja.
Proizvodnјa mesa

Naziv mesnate svinje, ili svinje za proizvodnju mesa, ustalјen je u praksi i prihvaćen u stručnoj literaturi kao određeni pravac proizvodnje. Pod ovim nazivom podrazumevaju se svinje mesnatih rasa utovlјene od 90 do 130 kilograma telesne mase. Iako se na našem tržištu najčešće traže svinje telesne mase 100-115 kilograma i uzrasta šest-osam meseci u nekim zemlјama taj raspon je od 65 do 150 kilograma.

Najvažnija osobenost ovog pravca proizvodnje je dobijanje što većih količina mesa najkvalitetnijih partija: buta, plećke i dugog leđnog mišića. Za ovu kategoriju svinja postoje određeni standardi kojima se traži da odnos mesa i masnoće bude što povolјniji. Na primer, svinje telesne mase (pre klanja) 100 kilograma treba da imaju prosečno preko 30 odsto mesa, pri čemu je randman klanja (procenat iskorišćavanja svinja) treba da bude preko 78%. Povećanje i smanjenje količine mesa ispod 30% označava bolјi odnosno lošiji kvalitet mesnatih svinja. Ako telesna masa svinja pri klanju raste, na primer, do 115 kilograma, relativna količina mesa opada, ali neznatno. Klanjem mesnatih svinja telesne mase veće od 115 kilograma, osetnije se smanjuje relativna količina mesa.

Prerada svinja za meso potpuno je industrijska, a finalni proizvodi su najkvalitetnije prerađevine u vidu konzervi. Nije redak slučaj, međutim, da usled specifičnih zahteva pojedinih tržišta, pri preradi svinja ostaje neprerađena sirova polutka kao krajnji proizvod.

Ovaj pravac proizvodnje dominira u većem broju zemalјa s razvijenim svinjarstvom: SAD, Nemačka, Kanada, Francuska, Belgija i Italija, a i u nekim istočnoevropskim zemlјama. U nas je ovaj pravac proizvodnje zastuplјen na skoro svim društvenim gazdinstvima i farmama, a najvećim delom i u kooperaciji individualnih proizvođača s društvenim sektorom.
Proizvodnјa bekona

Bekon je specijalan finalni proizvod prerade svinja, koji se troši uglavnom u Velikoj Britaniji. Svinje koje se tove u tu svrhu moraju po mnogo čemu biti osobene, te ovaj pravac ima karakter najuže specijalizovane proizvodnje. Za proizvodnju bekona traže se svinje određenih rasa, najčešće tipa landras: bela danska, švedska i holandska svinja, a ređe veliki jorkšir. Svinje za bekon kolјu se kada dostignu telesnu masu oko 90 kilograma (najčešće 85-95 kilograma), odnosno u uzrastu od pet i po do šest i po meseci.

Najvažnija osobenost proizvodnje bekona je dobijanje što mesnatijih, na poseban način prerađenih polutki, pri čemu prvorazrednu ulogu ima njihov izgled (konformacija), dimenzije, osobine mesa i slanine. Randman klanja ovih svinja je 76-78 odsto. Vrlo je značajna dužina trupa, koja od prednje ivice stidne kosti do prednje ivice prvog rebra treba da iznosi najmanje 76 santimetara, za višu klasu bar 78, pa čak i do 80 santimetara. Deblјina slaline na leđima za bekon-polutke, kao pre merenja na pet mesta, ne treba da iznosi više od 45, a najkvalitenim polutkama 35 milimetara. Dakle, za proizvodnju bekona postoje strogo određeni standardi.

Svinjske polutke za bekon prerađuju se na poseban način. S polutke se skida glava, donji delovi nogu i salo. Iz polutke se vadi kičmeni stub, lopatica, grudna kost i deo karlične kosti. Pošto se prethodno opkroji, polutka se konzervira solјenjem (salamuranjem), nekad i blagim dimlјenjem. To je finalni proizvod nazvan bekon.
Proizvodnјa masti

Pod ovim pravcem proizvodnje podrazumeva se tov masnih, pretežno domaćih rasa svinja, obično telesne mase od 120 do 150 kilograma i uzrasta 12, 18, pa čak i 24 meseca. Za ovaj pravac proizvodnje koriste se ugdavnom v rase: _ mangulica, crna slavonska (fajferica), moravka i njihovi međusobni melezi, a u poslednje vreme i melezi nekih mesnatih i masnih rasa svinja.

Mast se može proizvoditi i od belih mesnatih rasa, naročito posebnog tipa velikog jokšira, tako što se u proizvodnji ne koristi savremena ishrana.

Najvažnija odlika ovog pravca proizvodnje je ekstenzivan tov kukuruzom kao skoro jedinim hranivom, zbog čega se klanjem takvih svinja dobija uglavnom slanina i to lošeg kvaliteta, masne svinje telesna mase oko 150 kg i uzrasta 18 meseci daju 50-60% slanine i 20% mesa mesnate partije (but, plećka, dugi leđni mišić) u ovakvih svinja nisu razvijene, a meso je vrlo masno, jer je protkano masnim tkivom. Polutke tipično mesnatih svinja odliku-ju se tankom leđnom slaninom i velikom količinom mesa.

Ovaj pravac proizvodnje zastuplјen je u izvesnom broju zemalјa Azije, južne i istočne Evrope i nekih drugih delova sveta. U našoj zemlјi tovom masnih svinja bave se uglavnom proizvođači na individualnom sektoru i to oni koji nisu povezani s društvenim sektorom proizvodnje. U nerazvijenijim krajevima naše zemlјe ova proizvodnja zadovolјava uglavnom potrebe domaćinstva, dok u nekim područjima (Vojvodina) ima i većih robnih proizvođača.
Proizvodnja priplodnih svinja

Proizvodnja svinja za priplod je poseban pravac proizvodnje, organizovan na specijalizovanim farmama.

Osnovni zadatak ovog pravca je proizvodnja kvalitetnih priplodnih muških i ženskih grla. Najbolјi rezultati u proizvodnji priplodnih svinja postižu se po sistemu uzgojno-priplodnih i reprodukciono-matičnih centara. U uzgojno-priplodnim centrima proizvodi se elitni priplodni materijal. Svi nerastovi i krmače u ovim centrima moraju biti testirani (ispitana produktivna svojstva). Proizvodnja priplodnog materijala u ovim centrima temelјi se na sistematskom oplemenjivačkom radu genetičara i selekcionara tokom više godina.

Između uzgojno-priplodnih centara i komercijalnih proizvođača obično stoje reprodukciono-matični centri u kojima se drže kontrolisane priplodne životinje.

Ako je u nekoj zemlјi proizvodnja svinja za priplod poseban pravac specijalizovane proizvodnje, promet priplodnih svinja regulisan je na poseban način. Naime, reprodukciono-matični centri mogu se snabdevati priplodnim materijalom samo iz uzgojno-priplodnih centara, a komercijalni proizvođači samo iz reprodukcionio-matičnih i uzgojnih centara. Na taj način osigurano je da se za proizvodnju i priplodnih svinja i svinja za klanje mogu upotrebiti samo kvalitetna grla, naročito muška, što u savremenom svinjarstvu ima veliki značaj.

Ovakav način proizvodnje svinja za priplod zastuplјen je u zemlјama s razvijenim svinjarstvom (Danska, Polјska, Holandija, Švedska, Engleska i druge). U nas su u tom pravcu učinjeni samo prvi koraci. Iako je osnovan izvestan broj centara, ipak se može reći da smo daleko od onoga što je potrebno našem svinjarstvu. Zbog toga je aktiviranje ovih i formiranje novih centara preka potreba u dalјem unaprećenju svinjarstva.