ISBN: ISBN 978-86-7780-046-8
Godina izdanja: 2007
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Kosmetska golgota prevara NATO pakta i Amerike **3743....2018
NATO AGRESIJA KOSOVO
autor: Đorđe A. Đorđević-Bivši vojni obaveštajac, prof. Đorđe A. Đorđević
2007.g Bratin Novi Sad ISBN 978-86-7780-046-8
Povez broš, 423.strane,ćirilica,,format: 21 cm
stanje: kao nova nema tragova korišćenja
NATO ubija sve što se kreće
Kod mesta Savine Vode na putu Peć - Rožaje, nadomak Peći, sa dva projektila napadnut je autobus . Poginulo je 17 putnika, dok je 43 ranjeno. Među poginulima i ranjenima ima dece i žena. Na kola hitne pomoći bačene su kasetne bombe
Trećeg maja, noć je bila vedra, sa malo zvezda i jedva primetnim vetrićem. Fantomi letilice su brujale celu noć, u talasima. Detonacije odjekuju Pokrajinom, ali je veći broj aviona nastavio ka severoistoku: Na udaru zloglasnog agresora osim mostova, repetitora i predajnika našli su se dalekovodi i trafo-stanice kako bi se narodu oduzelo elementarno pravo na rad i privređivanje.
Mnogo mrtvih i povređenih
Dan je sunčan i bez oblačka. Istok se zarumeneo već oko šest sati. Sa vlagom i toplotom, sve buja i ubrzano raste. Trava je do kolena. Cvetaju i jabuke, darovi ljubavi. Vazduh je pun mirisnog proleća. Sve bi bilo opojnije i lepše da nema bezdušnog agresora koji je počeo da baca bombe na nevine ciljeve i decu. I pored mnogih mitinga, kojima se osuđuje bombardovanje beskrupuloznih moćnika, savest pravednog sveta još nije buknula. Rođen je embrion savesti koji treba da preraste u opštenarodni bunt protiv novog fašizma.
Kod mesta Savine Vode na putu Peć - Rožaje, nadomak Peći, sa dva projektila napadnut je autobus u 1,50. Poginulo je 17 putnika, dok je 43 ranjeno. Povređeni putnici su prebačeni u bolnicu u Peć. Od njih 43, teško je ranjeno 23, dok su dva pacijenta u životnoj opasnosti. Među poginulima i ranjenima ima mnogo dece i žena. Na kola hitne pomoći avioni su dejstvovali kasetnim bombama, pa ima ranjenih i među medicinskim osobljem.

Puna dva sata zlikovci su tukli sprečavajući ih da pravovremeno ukažu pomoć unesrećenima. Ovo nisu bestijalnosti koje se mogu pravdati ratnim okolnostima, već smišljena taktika ubijanja svega što se kreće.
U Novom Sadu ponovo je gađana rafinerija uprkos žestokom otporu PVO. Ovo je 11. napad na NIS. Buknuo je požar na novim rezervoarima, pa se nebom proteže gust dim. Novi Sad i okolina je na rubu ekološke katastrofe. Avioni zločinaca su nadletali grad i posle toga jer su snimcima trebali da uvere glavešine u Briselu da posao obavljaju kako im je naređeno. Struja je došla u Novi Sad tek popodne. Sremska Mitrovica je treći put bombardovana. Stradale su mnoge kuće, a poginula je jedna osoba. Oko 21 čas ponovo je gađan Niš sa četiri projektila. PVO je odbila sledeća dva napada.
Velika materijalna razaranja
U ponoć su se doletele čelične ptice, pa su se čule dve detonacije u industrijskom delu grada. Oštećen je sistem za napajanje grada električnom energijom trafo-stanice od 400 kilovolti. Tek su uveče pojedini delovi dobili struju. Kosovska Mitrovica je napadana sa šest projektila, pa su mnoge zgrade oštećene. Cilj napada bila je asfaltna baza na putu Mitrovica - Zvečan. Oštećeni su i mnogi automobili na parkinzima ispred zgrada. Dva puta je pogođena Smederevska Palanka. Mesto je ostalo bez struje cele noći. PVO je dejstvovala.

Tri bombe su pale na selo Božinovci, u opštini Bujanovac. Na privatnim kućama je velika šteta. Žrtava nije bilo. U Peći je gađana kasarna, a kasnije i mnoga preduzeća. Najviše su oštećeni romsko i železničko naselje. Bačeno je 11 projektila na kasarnu, kombinat kože i obuće i repetitor na Karakašu. Na Lipljan su pale četiri bombe. Mnoga domaćinstva su ostala bez domova. Četiri lica su povređena.
Od početka agresije Valjevo je najžešće bombardovano jer je u talasima bačeno 12 projektila. „Krušik“ je ponovo gađan i to pogon Solara koji je jedini radio. Pogođene su i mnoge zgrade oko fabrike. Oštećeni su Radničko naselje i Valjevska bolnica u kojoj su tri operacione sale demolirane. Posle bombardovanja ostali su krateri prečnika 15-30 metara, duboki pet do 10 metara. Od početka agresije na „Krušik“ je palo više od 50 projektila.
Da bi stvari bile jasnije, evo nekih odluka donetih `među saveznicima` 13. marta 1999. godine:
- Stvoriti najoptimalnije uslove za agresiju na Jugoslaviju i blickrigom poraziti vojsku i policiju na Kosovu i Jugoslaviju.
- U slučaju pružanja otpora Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima, uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi, kontejnera sa bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama, i sve to aktivirati ako odbrambeni sistem pruži takav otpor koji bi poremetio planove akcije `Aligator`.
- Strateške neutronske bombe koristiti za eliminaciju žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.
- Formirani međunarodni sud u Hagu treba da presuđuje po brzom postupku političkom, vojnom i policijskom rukovodstvu Jugoslavije uz selektivan pristup.
- U slučaju otpora Jugoslavije treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu.
- Aktivirati i operaciju `Potkovica`, odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati televizijske ekipe najvećih medijskih kuća na svetu kako bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije.
- Stvoriti uslove za stvaranje nezavisne države Kosovo koja će funkcionisati samo uz prisustvo NATO snaga, a one se odatle neće povlačiti najmanje 20 godina.
- Ukoliko dođe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlačenja vojske, policije i srpskog i nealbanskog stanovništva prema Merdaru, Bujanovcu i pravcu Priština-Medveđa. Pri tom zarobiti sva borbena sredstva vojske i policije i tretirati ih kao ratni plen OVK. Ne dopustiti da se izvuku avioni iz hangara slatinskog aerodroma. Vojno sposobnim građanima Kosova srpske nacionalnosti koji su pristupili vojnim i policijskim jedinicama takođe zabraniti napuštanje Pokrajine.
Udruženi u zločinu
Deo sastanka NATO manijaka u Briselu od 13. marta 1999. godine, kojem je predsedavao Bernar Kušner, prema predlozima koje je dao, može se reći, prevazilaze grozote iz Danteovog pakla. Kušner je, naime, tom prilikom isticao značaj lekarskih i medicinskih ekipa koje je on formirao, a koje su sejale pakao pre toga i u Hrvatskoj i Bosni.
Evo i Kušnerovih odluka koje je sprovodio u delo:
- Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povući u Srbiju, već treba da se zadrži u cilju ispitivanja njihovog učešća u ratnim zločinima.
- Medicinsko osoblje NATO ne sme da pruža medicinsku pomoć teškim ranjenicima, već primenjivati eutanaziju (`humano ubijanje`, prim. red.).
- Zadržati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla u Pokrajini posle kapitulacije, da im se oduzmu lične isprave.
- Lakše ranjene vojnike, policajce i teritorijalce srpskog porekla, kojima nisu oštećeni vitalni organi, prebaciti u albansku vojnu bolnicu u Valoni.
Septembra 2001. godine, preko već uhodane `mrtve pošte` dobijen je mikrofilm sa sastanka Klark - Tači u Prištini. Dva vrhunska zločinca imala su veoma uspešnu saradnju, koja datira još iz Rambujea, kada je ovog kriminalca ondašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt promovisala u novog albanskog lidera! Njihovi kontakti su bili česti i pravazilaze čist poslovni odnos. U to vreme, osnovna Klarkova preokupacija, pored političke situacije u Srbiji, bila je i privatizacija na Kosovu i otimanje svega što pripada Srbiji.

Osnovna tema razgovora bila je razgradnja vojske Jugoslavije i pitanje šta Zapad planira da uradi sa Kosovom...