ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Miloš Knežević SRBIJA I RUSIJA
Savremene geoekonomske i geoplitičke dileme

Institut za političke studije, Beograd, 2009.
436 strana, udžbenički format.

Knjiga je zaprljana sa gornje bočne strane (pogledajte sve slike) i ima posvetu, možda i autora.
Unutra odlična.

Srbija je između tradicionalnog oslanjanja na Rusiju i realpolitičkog pragmatizma antiruskog savezništva sa Zapadom


Miloš Knežević je rođen 1952. godine u Beogradu, gde je završio Pravni i Fakultet političkih nauka. Jedan je od osnivača Instituta za geopolitičke studije, desetak godina glavni urednik časopisa Nacionalni interes, saradnik Instituta za političke studije i urednik naučnog programa Forum u Domu kulture Studentski Grad. Bavi se politikologijom, istorijom, geopolitikom, političkim sistemom, teorijom države i prava, književnošću, kulturom. Radi skulpture u drvetu.

Objavio je preko tri stotine tekstova i ogleda, a autor je trideset četiri (34) knjige i zbornika. Među naslovima Kneževićevih knjiga ističu se: Balkanska pometnja (1996), Krstareća demokratija (1999), Evropa iza limesa (2001), Moć Zapada (2005), Sačekuša za Godoa (2006), Podeljena moć (2006), Otmica Kosova (2006), Izneverena država – Srbija i Crna Gora u vremenu razlaza (2007), Mozaik geopolitike (2008), Evroskepticizam (2008), Srbija i Rusija (2009), Paradigma raspada (2009), Rastvaranje prolaznosti (2011), Provalija u plićaku (2011), Prevlast privida (2014), Zbitije Velikog rata (2014). Prevođen je na više jezika, među kojima su ruski, engleski, slovenački.

Povod za razgovor s njim je njegova nova knjiga Prizma geopolitike (Institut za političke studije, Beograd, 2014). Poznat kao ozbiljan, ali pojmljiv i razumljiv mislilac, Knežević je čovek koji pruža lucidna zapažanja i pouzdane odgovore na ključne probleme današnjeg sveta.

U doba brozokratije i sam pojam geopolitike bio je uklonjen sa javnog obzorja. Šta je ometalo geopolitička istraživanja i razmišljanja u tom vremenu?

— Mogućem razvoju geopolitičkog mišljenja u epohi titoizma i ranog posttitioizma isprečavalo se nekoliko barijera. Megalomanska doktrina nesvrstavanja je onemogućavala sagledavanje stvarnog prostornog položaja zemlje u osetljivoj zoni između vojnih blokova. Ni iznutra proizvoljno povučene granice između republika nisu propitivane jer su bile tabuirane avnojskim odlukama. Poriv geopolitizovanja dozvoljavan je samo u nevelikim dozama u odnosu politiku velikih sila i kritiku imperijalizma i kolonijalizma. Sve to osujećivalo je pravovremeno zasnivanje tog pravca i stila mišljenja u vidu nacionalne gepolitičke škole.

Naglašava se, takođe, da je jedan od osnivača geopolitike bio protonacista Karl Haushofer, dok se na Britanca Halforda Mekindera, recimo, zaboravilo?

— Izvorna i nadahnuta geopolitika je satanizovana jer je, bez nužnih znanja, vezivana isključivo za nacizam i fašizam, a skoro nikada za neke druge nacije i države, recimo Engleze, Amerikance, Francuze, Ruse. Geopolitika je diskreditovana kao maltene isključivo nemački izum, militaristička, ekspanzionistička i rasistička doktrina. Geopolitika nije afirmisana kao potencijalno plodan deo društvene teorije, podesan za lucidna istraživanja politike prostora i sudbine prostora u politici. Pri kraju prošlog veka se, međutim, pokazalo da je političko promišljanje prostora zahvaćenog teritorijalnim promenama neizbežan i nužan vid saznanja politike. Razumevanje oblika i suštine dramatične teritorijalne dinamike nastale u okolnostima rušenja evropskog komunizma i istočnog bloka, u najvećoj meri je omogućavala upravo geopolitička baština u obliku naučne teorijske discipline.

Mimo očekivanja, „bratski i jedinstveni“ narodi i narodnosti bivše SFRJ našli su se u vrtlogu geopolitike.

— U vreme višedecenijske Titove svevlasti (1945-1980) i vladar Tito i država Jugoslavija su izgledali nepromenjivi, zapravo večiti. Nedugo posle smrti Tita, Kardelja, Bakarića, Krleže… nestala je i Jugoslavija. Zemlja je prostorno razložena u dvostrukom procesu razbijanja i raspadanja – razbiraspada. Ono što se kompartijskim naporom činilo kao politički svevremeno pokazalo se kao geopolitički privremeno. Za to se iznutra postarala posvađana naciokratska „šestorka“ predsednika, a spolja evroamerički politički i katolički crkveni gremijum moći. Za njih je Jugoslavija u ma kakvom državnom obliku postala izlišna tvorevina. Na delu je bila ubistvena geopolitička praksa koja je uzrokovala kolektivne nesreće, katastrofe i tragedije, a ne teorijska geopolitika. Kada je praktična geopolitika pokazala svoje oštre zube, bio je red da se pruži i nekakav teorijski odgovor.

Šta se, u stvari, dogodilo sa Jugoslavijom, u kojoj nam je prošao veći deo 20. veka?

— Jugoslavija u tri zabeležena lika, u jednom naročitom smislu, bila je pretežno srpska tvorevina. Srbi su, naime, neumorno pravili Jugoslavije i u njih ulagali emocije, čak i kada te Jugoslavije delovi južnoslovenskih etnonacionalnih, jezičkih i verskih grupa, nisu hteli. Tada su Srbi, tačnije vrhovi srpskih elita, ubeđivali sebe i druge da je jugoslovensko državno zajedništvo opšterašireno htenje. Naravno da nije bilo, ali su delovi srpskih elita činili sve da izgleda kao da jeste. Već u prvoj Jugoslaviji počela je politika nerazumnih ustupaka srpskog pobednika južnoslovenskim gubitnicima. Poraženi su izjednačavani sa pobednicima i uključivani u strukture moći. Već tada je počela da se širi politika samozavaravanja u kulturi samozaborava. U drugoj Jugoslaviji u autokratskom i kompartijskom obliku samozaborav je postao platforma zvanične ideologije. Politička i kulturna elita Srbije iz vremena titoizma povinovala se matrici koja je imalo autodestruktivna i mazohistička obeležja.